Rand oseti kako mu lice poprima okamenjeni izraz.
„Nisi iznenađen“, reče mu Perin. „Zabrinut si, ali nisi iznenađen.“
„Ne, nisam“, priznade Rand. „Mislio sam da će napasti negde južno - čuo sam da su Troloci tamo viđeni i gotovo da sam siguran da je Demandred umešan u sve to. On se nikada nije dobro osećao bez vojske. Ali Kaemlin... da, to je pametan potez. Rekao sam ti da će oni pokušati da nam skrenu pažnju. Ako podriju Andor i odvuku ga od nas, moj savez će postati klimaviji.“ Perin baci pogled ka Elejninom logoru, podignutom pored Egveninog. „Ali zar ne bi bilo dobro za tebe kada bi Elejna otišla? Ona je na suprotnoj strani u ovom sučeljavanju.“
„Nema suprotne strane, Perine. Postoji samo jedna strana - i različiti stavovi o tome kako treba nastaviti. Ako Elejna ne bude ovde i ne učestvuje u sastanku, to će podriti sve što pokušavam da postignem. Ona je verovatno najmoćnija od svih prisutnih vladara.“
Naravno, Rand ju je osećao kroz vezu. Nagla uzbuna koju je osetila stavila mu je do znanja da je i ona dobila tu vest. Da li da ode k njoj? Možda bi mogao da joj pošalje Min. Ustala je i izašla iz šatora u kom ju je ostavio. I...
On trepnu. Avijenda. I ona je tu, na Meriloru. Pre nekoliko trenutaka nije bila tu, zar ne? Perin ga pogleda, a on nije ni pokušao da prikrije zgranutost. „Ne smemo dopustiti da Elejna ode“, reče Rand.
„Čak ni da bi zaštitila svoju domovinu?“, s nevericom upita Perin.
„Ako su Troloci već zauzeli Kaemlin, onda je prekasno da Elejna učini bilo šta značajno. Elejnine snage usredsrediće se na zaštitu građanstva dok se ono bude povlačilo. Ona ne mora tome da prisustvuje, ali mora da bude ovde. Sutra ujutru.“
Kako da se osigura da ona ostane? Elejna loše prihvata kada joj neko kaže šta da radi - tako je sa svim ženama - ali ako joj to nagovesti...
„Rande“, upita ga Perin, „šta ako pošaljemo Aša’mane? Sve njih? Možemo da se borimo za Kaemlin.“
„Ne“, odgovori Rand, mada ga je ta reč zabolela. „Perine, ako je grad zaista preplavljen - poslaću ljude kroz kapije da se uvere u to - onda je izgubljen. Zauzimanje onih zidina tražilo bi previše napora, makar u ovom trenutku. Ne smemo dopustiti da se ovaj savez raspadne pre nego što mi se pruži prilika da ga stopim u celinu. Jedinstvo će nas sačuvati. Ako svako od nas odjuri da gasi požare u svojoj domovini, ona ćemo izgubiti. To je pravi razlog za ovaj napad.“
„Valjda je i to moguće...“, odgovori Perin, dodirujući svoj čekić.
„Napad možda uznemiri Elejnu i natera je da bude spremnija da dela“, kaza Rand, razmišljajući o desetak različitih nizova postupaka. „Možda će zbog ovog biti spremnija da pristane na moj plan. Ovo bi još moglo i da bude dobro.“ Perin se namršti.
Kako sam samo brzo naučio da se služim drugim ljudima. Naučio je da se opet smeje. Naučio je da prihvati svoju sudbinu i da smešeći se juriša ka njoj. Naučio je da sa spokojem prihvati ono što je bio i ono što je učinio.
To razumevanje neće ga sprečiti da se služi alatkama koje su mu date. Potrebne su mu - potrebne su mu sve. Sada je razlika u tome što je on u stanju da vidi ljude onakvim kakvi jesu, a ne samo kao alatke koje će on upotrebiti za nešto - ili makar on to sebi tako govori.
„I dalje mislim da bi trebalo da nekako pomognemo Andoru“, reče mu Perin, češkajući se po bradi. „Sta misliš, kako su se ušunjali u grad?“
„Kroz putokapiju“, rasejano odgovori Rand.
Perin zagunđa. „Pa kazao si da Troloci ne mogu da Putuju kroz kapije; šta misliš, jesu li našli neki način da to promene?“
„Moli se Svetlosti da nisu“, odgovori mu Rand. „Jedini Nakot Senke kojeg su uspeli da naprave tako da može da prolazi kroz kapije bio je golam, a Aginor nije bio toliko glup pa da njih napravi više od nekoliko. Ne, spreman sam da se opkladim i protiv Meta lično da su prošli kroz kaemlinsku Putokapiju. Mislio sam da je ona pod ključem i čuvana!“
„Ako jeste reč o Putokapiji, onda nešto još i možemo da uradimo“, odgovori mu Perin. „Ne smemo dopustiti da Troloci divljaju po Andoru; ako ostave Kaemlin, naći će nam se iza leđa, a to će biti golema nevolja. Ali ako pristižu svi u jednu tačku, možda ćemo moći da poremetimo njihov osvajački pohod napadom na tu tačku.“
Rand se isceri.
„Šta je smešno?“
Ja makar imam izgovor za to što znam i razumem neke stvari koje nijedan mladić iz Dve Reke ne bi trebalo da razume.“
Perin frknu. „Idi i skoči u Vinsku vodu. Zaista misliš da je reč o Demandredu?“
„To je upravo nešto nalik onome što bi on pokušao da izvede. Nateraj svoje neprijatelje da se podele, pa ih smrvi jednog po jednog. To je jedna od najstarijih strategija ratovanja.“
Demandred ju je lično otkrio u starim spisima. Pre nego što je Rupa prvi put otvorena, oni ništa nisu znali o ratovanju. O, mislili su da ga razumeju, ali to je bilo razumevanje jednog učenjaka koji se osvrće na nešto drevno i prašnjavo.
Od svih koji su se okrenuli Senci, Demandredova izdaja možda je najtragičnija. Taj čovek je mogao da bude heroj. Trebalo je da bude heroj.
I za to sam ja kriv pomislio je Rand, Da sam mu pružio ruku umesto što sam mu se rugao - da sam mu čestitao umesto što sam se nadmetao s njim... da sam bio čovek kakav sam sada...
To sada nije bitno. Mora da pošalje nekoga Elejni. Pravi put jeste da pošalje pomoć s ciljem da se ljudi izbave iz grada, Aša’mane i odane Aes Sedai da otvore kapije i oslobode što je više ljudi moguće - i da se postaraju da Troloci za sada ostanu u Kaemlinu.
„Pa, valjda ta tvoja sećanja nečemu i vrede‘, kaza mu Perin.
„Perine, želiš li da znaš šta me najviše muči?“ tiho ga upita Rand. „Želiš li da znaš zbog koje me to stvari obuzima drhtavica, kao da hladan dah Senke duva preko mene? Opačina je ono što me je učinilo ludim i ono što mi je dalo sećanja na prošli život. Ta sećanja su uzela oblik Lijusa Terina koji mi šapuće - ali upravo to ludilo mi je dalo nagoveštaje koji su mi potrebni kako bih pobedio. Shvataš li? Ako na kraju pobedim, upravo će opačina dovesti do pada Mračnoga.“
Perin tiho zazvižda.
Iskupljenje, pomislio je Rand. Kada sam poslednji put pokušao da ovo izvedem, moje ludilo nas je uništilo.
Ovoga puta će nas spasti.
„Perine, idi svojoj ženi“, kaza mu Rand gledajući nebo. „Ovo je poslednja noć koja je makar malo nalik spokoju za koju ćeš znati pre kraja. Idem da vidim koliko su stvari gadne u Andoru." Pogleda svog prijatelja. „Neću zaboraviti svoje obećanje. Jedinstvo mora da bude ispred svega ostalog. Prošli put sam izgubio upravo zbog toga što sam to jedinstvo odbacio.“
Perin klimnu, pa uhvati Randa za rame. „Svetlost te obasjala.“
„I tebe, prijatelju moj.“
2
Izbor ađaha
Pevara se iz sve snage trudila da se što bolje pretvara kako nije prestravljena.
Da je ti Aša’mani poznaju, shvatili bi da to što sedi mirno i tiho zapravo nije njeno prirodno ponašanje. Povukla se u osnovnu obuku Aes Sedai: pretvara se da vlada okolnostima, a zapravo se oseća potpuno suprotno tome.
Naterala je sebe da ustane. Kanler i Emarin otišli su da obiđu momke iz Dve Reke i da se postaraju da oni svuda idu po dvojica. Tako su ona i Androl opet ostali nasamo. On je tiho prčkao nešto oko onog svog kožnog remenja, dok je napolju i dalje padala kiša. Šio je služeći se dvema iglama istovremeno, ukrštajući bodove. Čovek je bio usredsređen kao majstor zanatlija.
Pevara mu priđe, tako da je on oštro pogleda kada mu se približi. Ona prikri osmeh. Možda ne izgleda tako, ali ume da se kreće nečujno kada je to potrebno.
Ona pogleda kroz prozor. Kiša je sve jače padala, tako da je staklo bilo zastrto vodenim zavesama. „Nakon onih silnih nedelja kada je izgledalo da će se svakog trena oblaci prolomiti, kiša je napokon pljusnula.“