„Oblaci su u nekom trenutku morali da se prospu“, primeti Androl.
„Kiša ne deluje prirodno“, odgovori ona i sklopi ruke iza leđa. Osećala je hladnoću koja se probijala kroz staklo. „Jačina pljuska se ne menja. Sve je i jedna postojana bujica. Mnogo munja, ali veoma malo grmljavine.“
„Misliš da je ova oluja jedna od onih stvari?“, upita je Androl. Nije morao da kaže šta je pod time mislio. Početkom te nedelje, obični ljudu u Kuli - nijedan Aša’man - počeli su da sagorevaju. Jednostavno... sagorevaju - potpuno neobjašnjivo. Poginulo je četrdesetoro ljudi. Mnogi za to i dalje krive odmetnute Aša’mane, mada su se muškarci kleli da niko u blizini nije usmeravao.
Ona odmahnu glavom, gledajući skupinu ljudi kako gacaju po blatnjavoj ulici. Isprva je i ona smrti smatrala delom poludelih Aša’mana. Sada je i te događaje, kao i druge neobične stvari, prihvatala kao nešto daleko gore.
Svet se rastače.
Ona mora da bude snažna. Upravo je Pevara iznedrila plan da tu dođu žene koje će vezati za sebe te ljude, mada je to Tarna predložila. Ona im ne sme dopustiti da otkriju koliko je uznemirava što je tu zatočena i sučeljena s neprijateljima koji mogu da prisile čoveka da pređe na stranu Senke. Njeni jedini saveznici jesu muškarci koje bi ona pre svega nekoliko meseci revnosno progonila i smirivala bez trunke žaljenja.
Sela je na stoličicu koju je ranije Emarin koristio. „Volela bih da porazgovaramo o tom planu koji kuješ.“
„Nisam siguran da sam ga iskovao, Aes Sedai.“
Ona opet pogleda kroz prozor. Jedina svetlost napolju dopirala je iz unutrašnjosti zgrada, odakle se povremeno crvenonarandžasti sjaj prosipao u kišnu noć. Prolaznici su se i dalje veoma lagano kretali ulicom, prelazeći preko lokvi svetlosti koje su dopirale kroz prozore.
„Odeća im nije mokra“, prošapta Androl.
Pevara se naježi, shvatajući da je on u pravu. Čovek na čelu hodao je s bezobličnim šeširom širokog oboda na glavi, ali taj šešir nije zaustavljao mlazeve kiše nanete vetrom. Njegova seljačka odeća nije bila ni taknuta kišom koja je lila kao iz kabla. A vetar nije nosio haljinu žene pored njega. Pevara je tek tada primetila da jedan od mlađih ljudi drži ruku iza sebe, kao da vuče uzde neke tovarne životinje - koje nije bilo.
Pevara i Androl nemo su gledali sve dok te prilike nisu zašle predaleko u mrak, tako da više nisu mogli da ih vide. Prikaze mrtvih sve su uobičajenija pojava.
„Kazala si da imaš neke predloge?" Androlu je glas podrhtavao. „Ja... Da.“ Pevara otrgnu pogled s prozora. „Taim se za sada usredsredi na Aes Sedai. Sve moje sestre su otete. Ja sam poslednja.“
„Nudiš se da budeš mamac.“
„Oni će sasvim sigurno doći po mene“, odgovori ona. „To je samo pitanje vremena.“
Androl pređe prstima preko kožnog remena i činilo se da je zadovoljan njim. „Trebalo bi da te krišom odvedemo odavde.“
„Ma je li?“, upita ona i diže obrvu. „Uzdignuta sam na položaj deve u pogibelji, koju je potrebno spasti, je li? Baš hrabro od tebe.“
On pocrvene. „Sarkazam? Od jedne Aes Sedai? Mislio sam da to nikada neću čuti.“
Pevara se zasmeja. „O, moj Androle. Ti zaista ništa ne znaš o nama, zar ne?“
„Iskreno? Ne. Uvek sam vas izbegavao.“
„Pa, uzevši u obzir... tvoje unutrašnje sklonosti, možda je to bilo najpametnije.“
„Ranije nisam mogao da usmeravam.“
„Ali si slutio da možeš. Došao si ovde da bi to naučio.“
„Bio sam radoznao“, odgovori on. „To je nešto što ranije nisam probao.“
Zanimljivo, pomislila je Pevara. Da li te onda to pokreće, kožaru? Zbog čega te tako vetrovi nose s jednog mesta na drugo, kao maslačkovo seme?
„Pretpostavljam“, odgovori mu ona, „da nikada ranije nisi ni skočio s neke litice. To što nikada nisi nešto učinio ne znači da uvek ima razloga da to pokušaš.“
„Zapravo, skočio sam s litice. S nekoliko njih.“
Ona ga pogleda i diže obrvu.
„Morski narod to radi“, objasni on. „Skaču u okean. Sto si hrabriji, to je viša litica s koje skačeš. A ti si opet skrenula razgovor na druge stvari, Pevara Sedai. Veoma si umešna u tome.“
„Hvala ti.“
„Razlog“, kaza on dižući jedan prst, „što sam predložio da te krišom odvedemo odavde jeste to što ovo nije tvoja bitka. Ne bi trebalo da padneš ovde.“
„A nije to što želiš da na brzinu skloniš jednu Aes Sedai da ne gura nos u tvoja posla?“
„Obratio sam ti se za pomoć“, odgovori joj Androl. „Ne želim da te se otarasim. Drage volje ću te iskoristiti. Međutim, ako padneš ovde, pašćeš u tuđoj borbi. To nije pošteno.“
„Asa mane, da ti ja nešto objasnim“, reče mu Pevara i nagnu se prema njemu. „Ovo jeste moja borba. Ako Senka ovlada ovom Kulom, doći će do strašnih stvari u Poslednjoj bitki. Ja sam prihvatila odgovornost za tebe i za tvoje; neću da je se odreknem tako lako.“
„Ti si prihvatila odgovornost za nas? Šta to znači?“
Ah možda nije trebalo da to podelim s njim. Ipak, ako će već biti saveznici, možda je potrebno da on to zna.
„Crnoj kuli potreban je neko ko će joj pokazivati pravac“, objasni ona.
„Dakle, u tome je svrha vezivanja nas?" upita Androl. „Da budemo... saterani u torove, kao pastuvi koje treba ukrotiti?“
„Ne budi budala. Začelo priznaješ da iskustvo koje Bela kula poseduje ima svoju vrednost.“
„Nisam siguran da bih to rekao“, odgovori Androl. „Sa iskustvom dolazi i rešenost da se čovek začauri i da se izbegavaju nova iskustva. Sve vi Aes Sedai pretpostavljate da je to kako vi nešto radite jedini način da se te neke stvari završe. Pa, Crna kula vam neće biti potčinjena. Mi možemo da se staramo o sebi.“
„I to vam baš sjajno ide od ruke, zar ne?“
„To nije pošteno“, tiho joj odgovori on.
„Možda i nije“, priznade ona. „Žao mi je.“
„Tvoje pobude me ne iznenađuju“, reče joj on. „I najslabijim borcima bilo je jasno šta tražite ovde. Mene muči sledeće pitanje: zašto je, od svih mogućih žena, Bela kula poslala baš Crvene sestre da nas vežu?“
„A koje bi bile bolje od nas? Mi smo čitave živote posvetile muškarcima koji mogu da usmeravaju.“
„Tvoj Ađah osuđen je na propast.“
„Je li tako?“
„Vi postojite da biste lovile muškarce koji usmeravaju“, odgovori joj on. „Da ih smirujete. Da ih... uklanjate. Pa, Izvor je očišćen...“
„Tako svi vi tvrdite.“
Jeste očišćen, Pevara. Sve dolazi i prolazi kako se Točak okreće. Nekada je bio čist, te stoga opet mora biti čist. To se dogodilo.“
A to kako gledaš u senke, Androle? Je li to znak čistote? Nalamovo mrmljanje na nepoznatim jezicima? Zar misliš da nismo primetile takve stvari?
„Vi kao Ađah imate dva izbora“, nastavi Androl. „Možete ili da nastavite da nas proganjate - ne obraćajući pažnju na dokaz koji mi nudimo u prilog tome da je Izvor očišćen - ili možete da dignete ruke od toga da budete Crveni ađah.“
„Besmislica. Od svih ađaha, Crveni bi trebalo da vam je najveći saveznik.“
„Vi postojite da biste nas uništile!“
„Mi postojimo da bismo se postarale da muškarci koji mogu da usmeravaju nesrečnim slučajem ne povrede sebe ili ljude oko sebe. Žar se nećeš složiti da je upravo to svrha i Crne kule?“
„Pretpostavljam da bi delimično i mogla biti. Jedina svrha koja je meni spomenuta jeste da ćemo mi biti oružje u rukama Ponovorođenog Zmaja, ali važno je i sprečiti da se dobri ljudi povrede ako nemaju dobru obuku.“
„Onda možemo da se ujedinimo oko toga, zar ne?“