Lord i gospa Bašer su mrtvi. Faila bi bila kraljica da je preživela. Perin zadrhta. Nije mogao naterati sebe ni da mrdne. Na tom bojištu je na stotine hiljada mrtvih. Ostali koji traže preživele ne obraćaju paž nju na beživotna tela, već ih samo obeležavaju i nastavljaju dalje. Pokušao je da im kaže da traže Failu, ali oni moraju da traže preživele.
Vatromet puče po sve mračnijem nebu. Perin se uhvati za glavu, pa oseti kako klizi postrance i pada među leševe.
Mogedijen se lecnu od blesaka na nebu. Od svakog novog praska pred očima joj se iznova ukazivala ona smrtonosna vatra kako kida Šarance. Onaj blesak svetlosti, onaj trenutak straha.
A onda... a onda tama. Osvestila se nešto kasnije, pošto su je ostavili među šarskim leševima misleći da je mrtva. Kada se osvestila, zatekla je one budale po čitavom bojištu kako tvrde da su pobedili.
Tvrde?, pomislila je i opet se lecnula kada se vatromet opet oglasio. Veliki gospodar je pao. Sve je propalo.
Ne. Ne. Produžila je koračajući odlučno, kako nikome ne bi bila sumnjiva. Zadavila je neku radnicu, pa uzela njeno obličje usmeravajući samo malčice pa izvrćući to tkanje. To bi trebalo da joj omogući da pobegne odatle. Krivudala je između leševa, ne obraćajući pažnju na smrad u vazduhu.
Nije sve izgubljeno. Ona je još živa - i ona je jedna od Izabranih! To znači... to znači da je ona kao carica među nižima od sebe. Ma, Veliki gospodar je opet zatočen, tako da ne može da je kazni. A svakako je većina - ako ne i svi - Izabranih ili mrtva ili zarobljena. Ako je to istina, niko ne može da bude njen takmac po znanju.
Ovo čak može još i da ispadne dobro. To bi još mogla da bude pobeda. Stade pored jednih prevrnutih taljiga, čvrsto držeći svoju kur sovru - srećom, još je čitava. Siroko se nasmeši pa izatka svetalce da obasja sebi put.
Da... Treba da gleda vedro nebo a ne gromonosne oblake. Ona to može da iskoristi u svoju prednost. Pa... za svega nekoliko godina ona bi mogla da zavlada čitavim svetom!
Nešto hladno sklopi joj se oko vrata.
Mogedijen se užasnuto uhvati za grlo, pa vrisnu. „Ne! Ne opet!“ Njeno prerušavanje se rasprši i Jedna moć je napusti.
Iza nje je stajala jedna sul’dam koja je delovala krajnje samozadovoljno. „Kažu da ne možemo da uzmemo nijednu koja sebe naziva Aes Sedai. Ali ti, ti ne nosiš ono njihovo prstenje, a šunjaš se kao da si nešto zgrešila. Mislim da nikome nećeš nedostajati.”
„Oslobodi me!”, viknu Mogedijen grebući po adamu. „Oslobodi me, ti...”
Pade na zemlju od bola i zakoprca se.
„Ime mi je Sanan“, kaza sul'dam kada joj priđe još jedna žena, ali s damanom. „Ti možeš da me zoveš gospodaricom. Mislim da bi trebalo da se brzo vratimo u Ebou Dar.”
Druga žena klimnu i damana otvori kapiju.
Morale su da odvuku Mogedijen kroz nju.
Ninaeva izađe iz šatora za Lečenje u podnožju Šajol Gula. Sunce skoro da je potpuno zašlo.
„Mrtav je”, prošapta nevelikoj skupini koja se okupila ispred šatora.
Te reći bile su kao da joj je cigla pala na noge. Nije plakala. Te suze već je istrošila. Ali to ne znači da je ne boli.
Lan izađe iz šatora za njom pa joj spusti ruku na rame. Ona ga uhvati za tu ruku. Min i Elejna se zgledaše.
Gregorin prošapta Darlinu - pronašli su ga napola mrtvog u ostacima njegovog šatora. Obojica su se mrštili na žene. Ninaeva je čula deo onoga što je Gregorin govorio. „... očekivao sam da će divlja Aijelka biti kamenog srca, a možda i kraljica Andora, ali ova treća? Ni suze.”
„Zatečene su”, odgovori Darlin.
Ne, pomislila je Ninaeva odmeravajući Min i Elejnu. Ove tri znaju nešto što ja ne znam. Moraću da to izvučem iz njih, pa makar batinama.
„Izvini”, kaza Ninaeva pa ode od Lana.
On pođe za njom.
Ona ga pogleda izvivši jednu obrvu.
„Ninaeva, narednih nekoliko nedelja neće ti poći za rukom da me se otarasiš”, reče joj on dok je ljubav dobovala kroz njihovu vezu. „Sve i da hoćeš.”
„Vole jedan tvrdoglavi”, progunđa ona. „Koliko se sećam, ti si bio uporan u nameri da me ostaviš da bi mogao sam da se zaputiš u susret svojoj navodnoj sudbini.”
„I bila si u pravu u vezi s tim”, odgovori joj Lan, „kao što često jesi.” Kazao je to tako mirno da joj je bilo teško da se ljuti na njega.
Sem toga, ona je ljuta na žene. Najpre odabra Avijendu, pa pođe pravo na nju dok ju je Lan pratio.
Pošto je Ruark mrtav“, govorila je Avijenda Sorilei i Bair, „mislim da ono što sam videla mora biti podložno promeni. Već se promenilo.“
„Videla sam tvoju viziju, Avijenda“, kaza joj Bair. „Ili nešto nalik njoj* samo drugim očima. Mislim da je to upozorenje na nešto što ne smemo dozvoliti da se desi.“
Druge dve klimnuše pa ugledaše Ninaevu i lica im se skameniše kao da su Aes Sedai. Avijenda je bila ista kao druge dve* potpuno spokojna dok je sedela u stolici sa stopalima umotanim u zavoje* Možda će jednoga dana opet hodati, ali nikada se više neće boriti.
„Ninaeva al’Mera“, obrati joj se Avijenda.
„Jesi li me čula kada sam rekla daje Rand umro?“, zatraži da čuje Ninaeva. „Preminuo je u snu.“
„On koji je bio ranjen probudio se iz sna“, bezizražajno odvrati Avijenda. „Svi to moraju. Njegova smrt dogodila se slavno i on će biti zanavek slavljen." Ninaeva se nagnu, „Dobrog zlokobno kaza i prigrli Izvor, „Da čujem. Tebe sam odabrala zato što ne možeš da pobegneš.“
Na Avijendi se na tren vide nešto što bi mogao biti strah, ali nestade za tren oka. „Hajde da pripremimo njegovu lomaču.“
Perin je trčao u vučjem snu - i to potpuno sam.
Drugi vukovi su zavijali u znak tuge zbog njegovog jada. Nakon što bi prošao pored njih, vraćali su se svom slavlju, ali to ni u kom slučaju nije značilo da ne saosečaju s njim.
Nije zavijao. Nije urlao. Postao je Mladi Bik i trčao je.
On ne želi da bude tu. Želi da spava - da istinski spava, U snu ne oseća bol. Ovde ga oseća.
Nije trebalo da je ostavim.
Ljudska misao. Zašto mu se uvukla u glavu?
Ali šta sam drugo mogao da uradim? Obećao sam da se prema njoj neću ponašati kao da je od stakla.
Trči. Trči brzo. Trči dok te ne savlada iznurenost!
Morao sam da odem kod Randa, Morao sam, Ali izneverio sam je čineći to! Do Dve Reke za tren oka. Nazad, duž reke. Pustara, pa nazad, dugo trčanje prema Falmeu.
Kako se od mene moglo očekivati da ih oboje čuvam., pa da od jednog dignem ruke?
U Tir. Onda u Dve Reke. Sevanje, režanje, kretanje što je brže mogao. Ovde. Ovde se venčao s njom.
Ovde je zavijao.
Kaemlin, Kairhijen, Dumajski kladenci.
Ovde je spasao jedno od njih.
Kairhijen, Geldan, Malden.
Ovde je spasao drugo.
Dve sile u njegovom životu. Obe su ga vukle na svoju stranu. Mladi Bik se na kraju sruši blizu brda negde u Andoru. To mesto mu je bilo poznato.
Ovde sam upoznao Elijasa.
Opet postade Perin. Njegove misli nisu bile vučje misli, a njegove muke nisu bile vučje muke. Zagleda se u nebo na kojem više nije bilo oblaka, sada nakon Randove žrtve. Hteo je da bude sa svojim prijateljem dok je umirao.
Ovoga puta biće sa Failom, tamo gde je ona umrla.
Došlo mu je da vrišti, ali od toga neće biti nikakve koristi. „Moram da je pustim, zar ne?“, prošapta on obraćajući se nebu. „Svetlosti. Ne želim to. Naučio sam se pameti. Naučio sam nešto iz onoga što se dogodilo u Maldenu. Nisam to ponovio! Ovoga puta sam uradio ono što je trebalo.“