„Pitam se...“, zausti Androl. „Pitam se da li bih sa ovolikom snagom mogao da otvorim kapiju.“
„Kapije više ne rade u Crnoj kuli.“
„Znam“, odgovori on. „Ali stalno osećam da su mi nadohvat vrhova prstiju.“
Pevara otvori oči, gledajući ga. U krugu je osećala njegoyu iskrenost, ali otvaranje kapije traži mnogo Jedne moći, bar za žene. Androl je za više redova veličine preslab da bi mogao da stvori to tkanje. Je li moguće da to kod muškaraca traži drugačiji nivo snage?
On pruži ruku, nekako koristeći njenu Moć, ali proteranu kroz njegovu. Nije mogla da vidi tkanja koja je stvarao, ali osećala ga je kako crpe Jednu moć kroz nju. Da li on to proceđuje saidar? Koristi li ga kako bi osnažio sopstvena tkanja?
„Androle“, kaza mu ona. „Pusti me.“
„Predivno je..." prošapta on, pogleda neusredsređenog dok je ustajao. „Da li se drugi ovako osećaju? Oni čija je Moć snažna?“
On povuče još više Moći od nje i upotrebi je. Predmeti u prostoriji počeše da se dižu u vazduh.
„Androle!" Bezuman strah. Takav strah je osetila kada je čula da su joj roditelji mrtvi. Prošlo je više od sto godina otkad nije znala za takav užas - ne otkad je bila iskušavana za šal.
On je imao vlast nad njenim usmeravanjem. Potpunu vlast Ona poče da se bori za dah, pokušavajući da ga dosegne. Ona ne može da koristi saidar ako ga on prethodno ne pusti - ali on može da ga koristi protiv nje. Slike njega kako se služi njenom sopstvenom snagom kako bi je vezao talasima Vazduha proleteše joj kroz misli. Ona ne može da okonča vezu. Samo on može.
On odjednom primeti šta se dešava i oči mu se razrogačiše. Krug nestade za tren oka, a njena Moć opet joj se vrati. Ne razmišljajući, ona napade. To se neće ponoviti. Ona će imati vlast nad sobom. Talasi poleteše iz nje i pre nego što je shvatila šta radi.
Androl pade na kolena, a ruka mu prelete preko stola dok je on zabacivao glavu, rušivši alatke i kožno remenje na pod. Oštro uzdahnu. „Šta si to uradila?“
„Taim je kazao da možemo da odaberemo bilo koga od vas“, promrmlja Pevara shvatajući šta je to zapravo učinila. Vezala ga je. Na neki način, to je obratno od onoga što je on učinio njoj. Pokušavala je da smiri lupanje srca. Svest o njemu rascveta joj se u umu, nalik na ono što su imali u krugu, ali nekako ličnije. Dublje.
„Taim je čudovište!" procedi Androl. „Ti to dobro znaš. Zar ćeš prihvatiti njegovu reč šta možeš a šta ne možeš da uradiš - i da to uradiš bez moje dozvole?“
„Ja... ja...“
Androl stisnu zube i Pevara smesta oseti nešto. Nešto strano, nešto čudno. Osećaj je bio kao da ona posmatra samu sebe, kao da joj se njena sopstvena osećanja beskrajno vraćaju u nekakvom krugu.
Njeno ja stopi se s njegovim ja, naizgled na večnost. Spoznala je kako je to biti on i misliti njegove misli. Za tren oka videla je čitav njegov život i njegova sećanja su je u potpunosti upila u sebe. Ote joj se uzdah i ona pade na kolena pred njim.
To na kraju izblede. Ne u potpunosti, ali izblede. Osećala se kao da je preplivala stotinu liga ključale vode i da je tek sada izronila, zaboravivši kako je to osećati uobičajene stvari.
„Svetlosti..." prošapta ona. „Šta to bi?“
Ležao je na leđima. Kada je to pao? On trepnu, gledajući u tavanicu. „Video sam jednog od ostalih kako to radi. Neki Aša’mani vezuju svoje žene za sebe.“
„Ti si me vezao?" ote joj se užasnuto.
On zastenja i prevrnu se. „Ti si mene prva.“
Ona sa zgražanjem shvati da i dalje oseća isto što i on. Njegovo ja. Cak može i da razume neke stvari o kojima on trenutno razmišlja. Ne same misli, već nekakve utiske o njima.
On je zbunjen, zabrinut i... radoznao. Radoznao je zbog novog iskustva. Glupo muško!
Nadala se da će dve veze nekako poništiti jedna drugu. Ali nisu. „Moramo da prestanemo sa ovim“, kaza ona. „Zavetujem ti se da ću te pustiti. Samo... Samo ti pusti mene.“
„Ne znam kako“, reče joj on, pa ustade i duboko udahnu. „Zao mi je.“
Govorio je istinu. „Onaj krug je bio loša zamisao“, reče Pevara. On joj pruži ruku da joj pomogne da ustane, ali ona ustade sama, bez njegove pomoći.
„Čini mi se da je to bila tvoja loša zamisao pre nego moja.“
„Jeste“, priznade ona. „Nije mi prva, ali mi možda jeste najgora.“
Ona sede. „Moramo da promislimo šta nam se ovo desilo. Da nađemo način da...“
Vrata njegove radnje otvoriše se uz tresak.
Androl se munjevito okrenu, a Pevara prigrli Izvor. Androl jednom rukom zgrabi svoje šilo, kao da je oružje. Takođe je ugrabio Jednu moć. Osećala je tu rastopljenu silu u njemu - slabu, pošto nije nadaren, kao da je jedan majušni mlaz magme, ali svejedno usijan. Osećala je njegovo strahopoštovanje. Dakle, njemu je isto kao njoj. Držanje Jedne moći za njih je kao da prvi put otvaraju oči, kao da je svet oživeo.
Srećom, ni oružje ni Jedna moć nisu bili potrebni. U dovratku je stajao mladi Evin, a kapi kiše slivale su mu se niz lice. Zatvorio je vrata i žurno prišao Androlovom radnom stolu.
„Androle..Ukoči se kada ugleda Pevaru.
„Evine“, kaza mu Androl, „sam si.“
„Ostavio sam Nalama da stražarf, odgovori ovaj, udišući i izdišući. „Androle, bilo je veoma važno.“
„Evine, nikada ne smemo da budemo sami“, odbrusi mu Androl. „Nikada. Uvek po dvojica. Ma koliko makar šta bilo hitno.“
„Znam, znam“, reče mu Evin. „Zao mi je. Samo... vesti, Androle." On pogleda Pevaru.
„Govori“, kaza mu Androl.
„Vratili su se Velin i njegova Aes Sedai“, odgovori Evin.
Pevara je osetila kada je Androl iznenada postao napet. „Je li... je li on i dalje jedan od nas?“
Evin mučno odmahnu glavom. „Sada je jedan od njih. Verovatno je to i Dženara Sedai. Ne poznajem je dovoljno da bih mogao da to ocenim sa sigurnošću. Ali Velin... njegove oči više nisu njegove, a sada služi Taimu.“
Androl zaječa. Velin je bio s Loganom. Androl i ostali nadali su se da su Logan i Velin i dalje na slobodi, iako je Mezar preobraćen.
„Logan?“, prošapta Androl.
„Nije tamo“, odgovori mu Evin, „ali Androle - Velin kaže da će se Logan ubrzo vratiti i da se sreo s Taimom, pa su razrešili svoje razmirice. Velin obećava da će Logan doći sutra da to dokaže. Androle... to je to. Sada vec moramo da priznamo sebi. On je u njihovim rukama.“
Pevara je osećala Androlovu saglasnost, kao i njegov užas. Bili su istovetni njenim.
Avijenda se tiho kretala kroz mračne tabore.
Tako mnogo različitih logora. Na Merilorskom polju mora da se okupilo najmanje sto hiljada ljudi. Svi čekaju. Kao da su zadržali dah pre velikog skoka.
Aijeli su je videli, ali ona im nije prilazila. Mokrozemci je nisu primetili, izuzev jednog Zaštitnika koji ju je uočio dok je obilazila logor Aes Sedai. Taj logor je vrveo kao košnica. Nešto se dešava, mada je čula samo deliće. Negde se odvija troločki napad?
Čula je dovoljno da bi ocenila kako se napad odvija u Andoru, i to u Kaemlinu. Vlada zabrinutost da će Troloci izaći iz grada i opustošiti zemlju.
Mora da sazna nešto više; da li će noćas koplja zaplesati? Možda će Elejna s njom podeliti vesti koje je saznala. Avijenda tiho izađe iz tabora Aes Sedai. Koračati tiho u tim mokrim zemljama, s njihovim nabujalim biljkama, drugačiji je izazov nego u Trostrukoj zemlji. Tamo je jalovo tle počesto prašnjavo, što ume da priguši korake. Ovde suva grančica može da bude neprimetno skrivena pod mokrom travom.
Pokušala je da ne razmišlja o tome koliko trava izgleda kao da je uvela. Nekada bi i tu smeđu travu smatrala bujnom. Sada zna da te mokrozemske biljke ne bi trebalo da izgledaju tako usahlo i... šuplje.