„Imaš moj blagoslov“, tiho joj kaza Elejna. „Ti si moja prvosestra. Jesi li provela neko vreme s Min?“
„Ne dovoljno, a to bih ispravila pod drugim okolnostima. Sada nema vremena.“
Elejna klimnu.
„Ali mislim da se ona oseća bolje u vezi sa mnom“, primeti Avijenda. „Učinila mi je veliku čast kada mi je pomogla da shvatim koji je to poslednji korak koji je trebalo da učinim kako bih postala Mudra. Možda je prikladno da zaobidem neke običaje. Uzevši sve u obzir, mislim da smo bile dobre. Ako ima vremena, razgovarala bih s njom, zajedno s tobom.“
Elejna klimnu. „Mogu da odvojim trenutak ili dva između sastanaka. Poslaću nekoga po nju.“
3
Opasno mesto
Lordovi Logan i Taim zaista su se pomirili“, govorio je Velin dok je sedeo u trpezariji Velikog okupljanja. Nosio je zvonca u tamnim pletenicama i smešio se široko. On se oduvek previše smešio. „Obojica su se zabrinuli zbog naše podele i saglasili da to nije dobro za stanje našeg duha. Moramo da se usredsredimo na Poslednju bitku. Ovo nije vreme za zadevice.“
Androl je stajao odmah iza vrata, a Pevara pored njega. Iznenađujuće je s kojom je brzinom ta zgrada - nekada skladište - postala krčma. Lind je svoj posao uradila kako treba. U prostoriji se nalazio pristojan šank sa stolicama, a mada su stolovi i stolice postavljeni po trpezariji bili raspareni, to mesto je moglo da primi na desetine gostiju. Imala je i biblioteku s priličnim brojem knjiga, mada je strogo pazila kome je dozvoljeno da ih koristi. Nameravala je da na spratu budu manje trpezarije i spavaće sobe za goste Crne kule. To pod pretpostavkom da Taim ikada više dopusti da dolaze gosti.
Prostorija je bila krcata svetom, a među njima beše i veliki broj novopridošlih - ljudi koji se još nisu svrstali ni na jednu stranu; nisu stali ni uz Taima i njegove ljude, niti uz one odane Loganu.
Androl je s jezom slušao Velina. Velinova Aes Sedai Dženara sedela je pored njega nežno ga mazeći po ruci. Androl nju ne poznaje, ali zato poznaje Velina. A taj stvor s Velinovim licem i glasom nije isti onaj čovek.
„Sastali smo se s gospodarem Zmajem“, nastavio je Velin. „Izvideli smo Krajine, pripremajući se za napad ljudskog roda na Senku. On je pod svojim barjakom okupio vojske svih naroda. Nema nikoga ko ga ne podržava, sem naravno Seanšana - ali oni su naterani da uzmaknu.
Ovo je naš čas i uskoro ćemo biti pozvani da napadnemo. Moramo se opet usredsrediti na naše veštine. U naredne dve nedelje mač i zmaj biće dodeljivani šakom i kapom. Trudite se i mi ćemo postati oružje što će slomiti ruku kojom Mračni dodiruje ovu zemlju.“
„Kažeš da Logan dolazi“, neko zatraži da čuje. „Zašto se još nije vratio?“
Androl se okrenu. Džonat Dautri stajao je pored Velinovog stola. Prekrštenih ruku i streljajući Velina pogledom, Džonat je bio zastrašujući prizor. Dvorečanin je često delovao prijateljski i lako je bilo zaboraviti da je za glavu viši od prosečnog čoveka i da ima ruke kao medved. Na visokom okovratniku njegovog crnog aša'manskog kaputa nije bilo znački - iako je snažan, kada je o Jednoj moći reč, kao ma koji Predani.
„Zašto nije ovde?“, zahtevao je da čuje Džonat. „Kazao si da si se vratio s njim i da su on i Taim razgovarali. Pa gde je onda?“
Mladiću, ne pritiskaj previše, pomislio je Androl. Pusti ga neka misli da smo poverovali u njegove laži!
„Odveo je M’hejla da vidi gospodara Zmaja“, odgovori Velin. „Obojica bi trebalo da se vrate sutra, ili najkasnije prekosutra.“
„Sta će Taimu Logan da mu pokaže put?" bio je tvrdoglav Džonat. „Mogao je da ode sam.“
„Taj mladić je budala“, prosikta Pevara.
„Pošten je“, tiho joj odgovori Androl, „i hoće iskrene odgovore.“
Ti mladići iz Dve Reke dobri su kao hleb - iskreni i odani. Međutim, nisu preterano vešti kada je reč o obmanjivanju.
Pevara zaćuta, ali Androl je osećao kako ona razmišlja o tome da počne da usmerava i da stegama Vazduha ućutka Džonata. Nisu to bile ozbiljne misli, već puko sanjarenje, ali Androl ih je osećao. Svetlosti! Šta su oni to uradili jedno drugome?
Ona mi je u glavi, pomislio je. Aes Sedai mi je u glavi.
Pevara se ukoči, pa ga pogleda.
Androl potraži prazninu, onaj stari vojnički štos koji mu pomaže da razbistri glavu pre bitke. Naravno, i saidin je bio tu - ali nije posegao za njim.
„Sta si to uradio?“, prošapta Pevara. „Osećam te, ali teže mi je da osetim tvoje misli.“
Pa, makar nešto.
„Džonate“, viknula je Lind preko trpezarije, prekidajući sledeće pitanje koje je mladić hteo da uputi Velinu. „Zar nisi čuo kada je čovek rekao kako se naputovao? Iscrpljen je. Pusti ga da popije pivo i da se malo odmori pre nego što nastaviš da cediš priče iz njega.“
Džonat je pogleda krajičkom oka, delujući povredeno. Velin se široko nasmeši kada se mladić okrenu i gurajući se izađe iz trpezarije. Velin nastavi da priča o tome kako gospodaru Zmaju sve ide dobro i koliko će mu svako od njih biti potreban.
Androl pusti prazninu, osećajući se opuštenije. Osvrnu se po sobi, pokušavajući da oceni na koga od prisutnih može da se osloni. Mnogi od tih ljudi zaista mu se dopadaju i mnogi nisu u potpunosti na Taimovoj strani, ali ipak ne može da im veruje. Taim sada u potpunosti vlada Kulom i podučavanja nasamo s njim i njegovim izabranicima veoma su tražena među pridošlicama. Samo se na mladiće iz Dve Reke može računati da će podržati Androla - a izuzev Džonata, većina njih je toliko neuka da neće biti od neke koristi.
Evin se pridruži Nalamu na suprotnoj strani prostorije, a Androl mu klimnu, dajući mu znak da izađe za Džonatom na oluju. Niko ne sme da bude sam. Kada je to učinio, Androl je nastavio da sluša Velinovo hvalisanje i primetio Lind kako se probija kroz gomilu prema njemu.
Lind Taljijen je bila niska i tamnokosa, haljine prekrivene divnim vezom. Oduvek mu je delovala kao slika i prilika onoga što bi Crna kula mogla da bude. Civilizovana. Obrazovana. Važna.
Ljudi su joj se sklanjali s puta; dobro znaju da u njenoj gostionici nema prolivanja pića niti tuča. Pametnom čoveku nije do toga da se pobliže upozna s Lindinim besom. Dobro je što ona tako strogo rukovodi svojom gostionicom. U gradu prepunom muškaraca koji usmeravaju, obična tuča u krčmi može da se pretvori u veliku nesreću.
„Da li te ovo muči koliko i mene?“, tiho ga upita Lind kada mu priđe. „Zar nije baš on pre samo nekoliko nedelja pričao kako Taima treba osuditi i pogubiti zbog nekih od stvari koje je učinio?“
Androl joj ništa nije odgovorio. Sta može da joj kaže? Kako sumnja da je čovek kojeg su znali kao Velina već mrtav? Da od čitave Crne kule ubrzo neće ostati ništa sem čudovišta s pogrešnim očima, lažnim osmesima i mrtvim dušama?
„Ne verujem mu to za Logana“, nastavi Lind. „Andrale, ovde se nešto dešava. Reći ću Frasku da ga noćas sledi i vidi kuda...“
„Ne“, reče joj Androl „Ne, nemoj." Frask je njen muž, čovek unajmljen da pomaže Henriju Haslinu da podučava mačevanje u Crnoj kuli. Taim je smatrao da je mačevanje Aša’manima beskorisno, ali gospodar Zmaj je zahtevao da ih ipak podučavaju.
Ona ga odmeri. „Nećeš valjda da mi kažeš kako veruješ...“
„Lind, govorim ti da smo u velikoj opasnosti - i ne želim da Frask to još pogorša. Učini mi uslugu - zapamti šta Velin noćas bude pričao. Možda će mi nešto od toga biti korisno.“
„Dobro“, odgovori ona, zvučeći sumnjičavo.
Androl klimnu Nalamu i Kanleru, koji ustade i pođe prema njemu. Kiša je dobovala po krovu i tremu. Velin je sve vreme pričao, a ljudi su ga slušali. Da, neverovatno je to što je tako brzo prešao na drugu stranu i to će pobuditi izvesne sumnje. Ali mnogi ga poštuju, a to što se ponaša tek neznatno pogrešno nije uočljivo onima koji ga ne poznaju dobro.