Vrata se širom otvoriše. Dobser proturi glavu, namamljen Evinovom usputnom primedbom da je maznuo bocu vina iz zadnje prostorije, nakon što je otkrio da je Lejš zaboravila da zaključa vrata. Prema Androlu, Dobser je poznat kao pijanica i Taim ga je više puta prebio na mrtvo ime zbog toga što se napio od vina.
Osetila je isto što i Androl kada je ugledao tog čoveka. Tugu, duboku i tešku tugu. Tama je iza Dobserovih očiju.
Pevara hitro napade, vezujući Dobsera Vazduhom, i munjevito postavljajući štit između iznenađenog čoveka i Izvora. Androl je držao palicu, ali nije bila potrebna. Dobser razrogači oči dok se dizao u vazduh. Pevara sklopi ruke za leđima, odmeravajući ga pogledom.
„Jesi li sigurna u vezi sa ovim?“, tiho je upita Androl.
„Sada je svejedno prekasno“, odgovori Pevara, vezujući tkanja Vazduha u čvor. „Čini se da su svi izveštaji u saglasju. Sto je neko posvećeniji Svetlosti pre nego što bude otet, to će nakon posrnuća biti odaniji Senci. I tako...“
I tako bi trebalo da se taj čovek slomi, podmiti ili preobrati lakše od ostalih, pošto je oduvek bio ni tamo ni ovamo. To je bitno, pošto će Taimovi čankolizi verovatno shvatiti šta se dešava...
„Dobsere?“, začu se nečiji glas. Dve prilike zamračiše dovratak. „Jesi li našao to vino? Nema potrebe motriti na prednju stranu; žena nije...“
U dovratku su stajali Velin i još jedan od Taimovih miljenika, Lims. Pevara smesta na njih baci tkanja, obrazujući nit od Duha. Oni se odbraniše od njenog pokušaja da ih stavi pod štit - teško je postaviti štit između Izvora i osobe koja već drži Jednu moć - ali pođe joj za rukom da im zapuši usta i zaustavi njihovu dreku.
Osetila je kako se Vazduh obmotava oko nje, a štit pokušava da padne na mesto između nje i Izvora. Ona sevnu Duhom, rasecajući tkanja tako što je pogađala gde se nalaze.
Lims se zatetura i ustuknu, delujući iznenađeno kada njegova tkanja nestadoše. Pevara se baci napred, tkajući još jedan štit i postavljajući ga između njega i Izvora, čitavim telom se bacajući na njega, tako da ga je odgurnula na zid. Tako joj je pošlo za rukom da mu skrene pažnju, pa ga je njen štit odsekao od Jedne moći. Smesta baci drugi štit na Velina, ali on je pogodi svojim tkanjima Vazduha, koja je strmoglavo ođbaciše preko čitave prostorije. Ona izatka Vazduh, pa zastenja kada tresnu o zid. Zatitra joj pred očima, ali držala se one jedne niti Vazduha i nagonski, terajući je napred, zgrabi Velina za stopalo kada on pokuša da izjuri iz zgrade.
Ona oseti kada se pod zatrese od nečijeg pada. Sapleo se, zar ne? U glavi joj se vrtelo toliko da joj se vid mutio.
Pridigla se, dok ju je svaka koščica bolela, ali čvrsto se držala niti Vazduha koje je izatkala kako bi onoj dvojici zapušila usta. Ako pusti te niti, Taimovi ljudi moći će da zapomažu. Ako to urade, ona je mrtva. Svi su mrtvi. Ili nešto još i gore.
Ona trepnu pošto su joj oči zasuzile od bola, i kada joj se vid razbistri, ugleda Androla kako stoji nad onom dvojicom Aša’mana, sve vreme držeći Palicu. Izgleda da ih je obojicu onesvestio, nemajući poverenja u štitove koje može da vidi. I bolje tako, pošto njen drugi štit nije pao na mesto. Sada 8a je postavila.
Dobser je i dalje visio tamo gde ga je ostavila, očiju još razrogačenijih. Androl pogleda Pevaru. „Svetlosti!" izusti. „Pevara, pa to je bilo neverovatno. Oborila si dva Aša’mana - i to gotovo sasvim sama!“
Ona se nasmeši od zadovoljstva i ošamućeno prihvati Androlovu ruku, puštajući ga da joj pomogne da ustane. „A šta si mislio da Crveni ađah radi sve vreme? Da sedimo i kukamo zbog muškaraca? Obučavamo se da se borimo protiv drugih usmerivača.“
Osećala je Androlovo poštovanje dok je uvlačio Velina u zgradu i zatvarao vrata, a onda kroz prozore proveravao da ih neko nije video. On brzo navuče zavese, pa usmeravanjem načini svetlost.
Pevara duboko udahnu, pa diže ruku i našloni se o zid kako bi se smirila.
Androl je oštro pogleda. „Moramo te odvesti kod nekog od ostalih, da bi te Izlečili.“
„Biću dobro“, odgovori mu ona. „Samo sam lupila glavom, pa mi se sada cela soba vrti. Proći će.“
„Daj da vidim“, reče joj Androl prilazeći - a njegovo svetlo dolebde za njim. Pevara ga pusti da se neko vreme vrti oko nje, proveravajući joj oči i opipavajući joj glavu u potrazi za čvorugama. On na kraju pomeri svoje svetlo bliže njenim očima. „Boli li te da gledaš u ovo?“
„Da“, priznade ona i skloni pogled.
„Mučnina?“
„Neznatna.“
On zastenja, pa izvadi maramicu iz džepa i preli je s malo vode iz svoje čuture. Lice mu poprimi izraz usredsređenosti, a svetlo mu se ugasi. Maramica tiho zapucketa, a kada ju joj je pružio, ona vide da je zaleđena. „Stavi ovo na ranu“, kaza joj on. „Reci mi ako osetiš pospanost. Moglo bi da se pogorša ako zaspiš.“
„Jesi li se to zabrinuo za mene?“, sa šmeškom ga upita ona, postupajući kako joj je rekao.
„Samo... šta si mi ono ranije rekla? Pazim na ono što imamo na raspolaganju?“
„Sigurna sam da je tako“, odvrati mu ona prislanjajući zaleđenu maramicu uz glavu. „Dakle, razumeš se u viđanje rana?“
„Jednom sam šegrtovao kod neke varoške Mudre žene“, rasejano joj odgovori on kleknuvši da zaveže onesvešćene ljude. Pevari je bilo drago što može da pusti tkanja Vazduha kojima ih je sputavala, mada je i dalje i održavala štitove.
„Neka Mudra žena je prihvatila muškarca učenika?“
„Isprva nije“, reče joj Androl. „To je... duga priča.“
„Izvrsno; duga priča će sprečiti da zaspim dok ostali ne dođu po nas. Emarinu i ostalima naloženo je da odu nekud kako bi ih drugi videli, pa niko ne može da ih optuži u slučaju da se Dobserov nestanak primeti.“
Androl je odmeri, pa opet stvori svoje svetlo. Onda slegnu ramenima i nastavi da radi. „To je počelo kada sam izgubio prijatelja od groznice za vreme ribarenja u majanskim vodama. Kada sam se vratio na kopno, počeo sam da razmišljam kako smo mogli da spasemo Sejera samo da je neko od nas znao šta da radi, pa sam pošao da tražim nekoga ko bi mogao da me poduči...“
4
Prednosti veze
„... I to je kraj“, završila je Pevara, sedeći naslonjena o zid.
Androl je osećao šta ona oseća. Sedeli su u ostavi gde su se borili protiv Taimovih ljudi i čekali su Emarina - koji je tvrdio kako može naterati Dobsera da progovori. Androl nije vešt kada je reč o ispitivanju. Miris žita preobratio se u kiseli vonj. Ponekad se iznenada kvari.
Pevara se stišala i u glasu i u sebi dok je pričala o tome kako su njenu porodicu ubili njihovi stari prijatelji.
„I dalje ih mrzim“, govorila je. „Sada mogu da razmišljam o svojoj porodici a da ne osećam bol, ali Prijatelji Mraka... njih mrzim. Makar sam izvojevala nekakvu osvetu, pošto ih Mračni svakako nije odbranio. Čitave svoje živote proveli su sledeći ga i nadajući se da će dobiti svoje mesto u njegovom novom svetu, samo da bi Poslednja bitka nastupila dugo nakon njihove smrti. Pretpostavljam da ovi koji su sada živi neće proći ništa bolje od njih. Cim pobedimo u Poslednjoj bitki, on će se dočepati njihovih duša. Nadam se da će njihova kazna biti duga.“
„Zar si toliko sigurna da ćemo pobediti?“, upita Androl.
„Naravno da ćemo pobediti. Androle, to uopšte nije pod znakom pitanja. Ne smemo ni dozvoliti da bude.“
On klimnu. „U pravu si. Nastavi.“
„Više nema šta da se kaže. Baš je čudno ispričati tu priču nakon svih ovih godina. Dugo nisam mogla to ni da pomenem.“
Prostorijom zavlada tišina. Dobser je visio u vazduhu, licem prema zidu, a Pevara mu je tkanjima zapušila uši. Druga dvojica su još u nesvesti. Androl ih je snažno udario i ona ima nameru da se postara da se ne bude u skorije vreme.