„Ista stvar se događa i u predgrađima“, primeti Sifera. „Vatrogasna Patrola radi isto. Altinol i njegovi ljudi su sebe proglasili jedinima koji smeju da koriste vatru.“
„Napali su me u šumi dok sam pokušavao da skuvam ručak“, reče Teremon. „Pretpostavljam da su i oni pretresači. Pretukli bi me na smrt da Sifera i njena Patrola nisu naišli i spasli me u poslednjem trenutku, a otprilike isto to si ti učinio sada.“
„Pa“, odvrati Binaj, „ne znam na koga si naleteo u šumi. Ali pretres je ovde formalni obred koji se koristi u rešavanju istog problema. Upražnjava se svuda, svi sve pretražuju, niko nije pošteđen. Svi su sumnjivi: niko nije izuzetak. To ti je poput groznice… groznice straha. Samo male elitne jedinice, kao što je Altinolova Vatrogasna Patrola, smeju da nose sa sobom zapaljiva sredstva. Na svakoj granici morate predati svoje sredstvo za paljenje vatre onima koji su trenutno na vlasti. Takođe možete ostaviti te pištolje na iglu kod mene, Teremone. S njima nikada nećete stići do Amganda.“
„Nikada tamo nećemo stići bez njih“, odvrati Teremon.
Binaj slegnu ramenima. „Možda hoćete, možda nećete. Ali nećete moći da ih zadržite kada nastavite prema jugu. Mene neće biti na narednoj stanici za pretres da opozovem one koji budu želeli da te pretresu.“
Teremon porazmisli o tome.
„Kako si ih uopšte naterao da te slušaju?“ upita on. „Da nisi ti možda ovde zapovednik?“
Binaj odvrati uz smeh. „Zapovednik? Teško. Ali me poštuju. Ja sam, vidiš, njihov službeni profesor. Ima mesta gde preziru ljude sa Univerziteta, znaš li to? Ludaci ih ubijaju na licu mesta, jer misle da smo mi izazvali pomračenje i da se spremamo da izazovemo još jedno. Ali to ovde nije slučaj. Ovde me smatraju korisnim zbog moje inteligencije… u stanju sam da sastavim diplomatske poruke koje se upućuju u pokrajne provincije, imam ideje kako da pokvarene stvari ponovo prorade, mogu čak objasniti zašto se Tama neće vratiti i zašto niko više neće morati da gleda u Zvezde narednih dve hiljade godina. Vole to da slušaju, jer je utešno. I tako sam im se pridružio. Hrane nas i vode računa o Raisti, a ja mislim umesto njih. Lep simbiotski odnos.“
„Širin mi je kazao da si se uputio u Amgando“, reče Teremon.
„Jesam“, odvrati binaj. „Ti i ja bi trebalo tamo da se nalazimo. Međutim, Raista i ja smo naleteli na neke nevolje na putu. Kazao sam ti kako ludaci hvatju ljude sa Univerziteta i pokušavaju da ih ubiju? I nas je jedna skupina umalo uhvatila, dok smo išli na jug kroz predgrađa, prema auto-putu. Sve predele na južnoj strani šume sada naseljavaju podivljali uljezi.“
„Naleteli smo i mi na neke“, primeti Teremon.
„Onda znate. Nas su opkolili. Po samom načinu govora zaključili su da smo sigurno obrazovani, a onda me je neko prepoznao… prepoznao me je, Teremone, na osnovu slike u novinama, koja se pojavila uz jedan od tvojih članaka, u kojima je izišao intervju sa mnom o pomračenju! Kazao je da sam iz Opservatorije, da sam ja taj koji je naterao Zvezde da se pojave.“ Binaj se na trenutak izgubio u mislima. „Pretpostavljam da su nas dva minuta delila od toga da završimo na banderi. Ali onda je usledilo poslovično odvraćanje pažnje. Pojavila se još jedna banda… pretpostavljam da su to bili njihovi suparnici oko teritorije… počeli su da bacaju boce, dreče, zamahuju kuhinjskim noževima. Raisti i meni se ukazala prilika da zbrišemo. Ti ludaci su ti poput dece… ne mogu dugo da se bave jednom stvari. Međutim, dok smo se provlačili kroz neki uski prolaz između dve spaljene zgrade, Raista se posekla na slomljeno staklo. Kada smo dovde stigli auto-putem, rana se toliko inficirala da nije mogla da hoda.“
„Shvatam.“ Nije ni čudo što tako grozno izgleda.
„Srećom po nas, stražarima na granici provincije Restauracije bio je potreban profesor. Primili su nas. Ovde smo već sedam dana, možda i deset. Pretpostavljam da će Raista moći da putuje kroz nedelju dana ako sve bude dobro, ili verovatnije kroz dve. Onda ću naterati šefa ove provincije da nam ispiše pasoše koji će nam pomoći da bezbedno prođemo bar kroz nekoliko narednih povincija niz put, pa ćemo tako krenuti za Amgando. Pozivam vas da ostanete do tada sa nama, kako bismo svi zajedno mogli krenuti ka jugu, ako želite. Tako bi, razume se, bilo bezbednije. Potreban sam ti, Butela?“
Visoki muškarac koji je pokušao da pretraži Teremona na čistini provirio je iznad zavesa Binajevog malog skloništa. „Upravo je stigao glasnik, profesore. Doneo je neke novosti iz grada, preko Carske provincije. Ne možemo da se razaberemo šta piše.“
„Daj da pogledam“, reče Binaj, ispruživši šaku i prihvativši presavijeni komad hartije od čoveka. Zatim se obrati Teremonu: „Glasnici sve vreme putuju između raznih novih provincija. Carska se nalazi severno i istočno od auto-puta i proteže se do samog grada. Većina ovdašnjih pretresača nije baš umešna u čitanju. Izgleda da su im usled izloženosti Zvezdama ostali oštećeni centri za govor, ili nešto slično.“
Binaj ućuta i poče da čita poruku. Zatim se namršti, nabra čelo, napući usne, promrmlja nešto o rukopisu i pravopisu kojima su se služili posle Spuštanja Noći. Posle nekoliko trenutaka lice mu se smrknu.
„Blagi Bože!“ povika on. „Svih mu jada i nevolja…“
Šaka mu se tresla. Podigao je pogeld prema Teremonu, a oči su mu divlje sevale.
„Binaje! Šta se dogodilo?“
Binaj smrknuto odvrati: „Apostoli Plamena idu u ovom pravcu. Okupili su vojsku i spremaju se da krenu na Amgando, uz put čisteći sve nove male provincijske vlade koje su nikle duž auto-puta. A kada stignu do Amganda, uništiće upravno telo koje je tamo osnovano i proglasiće sebe jedinom legalnom vladajućom silom u Republici.“
Teremon oseti kako mu je Sifera zarila nokte u ruku. Okrenuo se da je pogleda i primetio užas na njenom licu. Znao je da je i na njegovom licu isti takav izraz.
„Dolaze… ovamo…“ ponovi on polako. „Vojska Apostola.“
„Teremone, Sifera… morate brzo odavde“, reče Binaj. „Smesta. Ako budete ovde kada stignu Apostoli, sve će biti izgubljeno.“
„Misliš da pođemo za Amgando?“ upita Teremon.
„Svakako. Ne smete oklevati više ni trenutka. Svi sa Univerziteta koji su bili u Skloništu sada su tamo, kao i ljudi sa drugih Univerziteta, obrazovani ljudi iz cele Republike. Ti i Sifera ih morate upozoriti da se brzo raštrkaju. Ako još budu u Amgandu kada Apostoli tamo stignu, Mondior će uspeti da proždere celo jezgro nejake buduće legitimne vlade koju će ova zemlja možda jednog dana imati, i to u jednom zalogaju. Mogao bi čak narediti masovna smaknuća ljudi sa Univerziteta… Čuj, napisaću vam propusnice koje će vam poslužiti na nekoliko narednih stanica za pretres. Ali kada više ne budete pod našom vlašću, moraćete jednostavno da dozvolite da vas pretresu i da vam oduzmu šta god žele, a zatim da nastavite dalje prema jugu. Ne smete sebi dozvoliti da vas zadrže sporedne stvari kao što je pružanje otpora pretresačima. Grupa u Amgandu mora biti upozorena, Teremone!“
„A šta će biti sa tobom? Zar ćeš ti ostati ovde?“
Binaj ga zbunjeno pogleda. „A šta mi drugo preostaje?“
„Ali… kada Apostoli dođu…“
„Kada Apostoli dođu, učiniće sa mnom šta im bude volja. Zar mi ti to predlažeš da ostavim Raistu i pobegnem za Amgando sa vama?“
„Ovaj… ne…“
„Onda nemam drugog izbora. Je li tako? Ha? Ostajem ovde sa Raistom.“
Teremona poče da boli glava. Pritisnuo je šakama oči.
Sifera reče: „Nema izbora, Teremone.“
„Znam. Znam. Ali ipak, kada pomislim da će Mondior i njegovi zarobiti čoveka kao što je Binaj… možda ga čak pogubiti…“