Teremon se osmehnu. „Dođi, Sifera. Želim s nekim da te upoznam.“
43.
Folimun reče: „Zaista nema potrebe da me tako namrgođeno gledate, dr Sifera. Možda vam je teško da u to poverujete, ali ovde ste među prijateljima.“
„Prijateljima? Stvarno mora da mislite kako sam vrlo neuka žena.“
„Niste u pravu. Naprotiv.“
„Nepozvani ste ušli u moju laboratoriju i ukrali istraživački materijal neprocenjive vrednosti. Naredili ste svojoj hordi pobesnelih, sujevernih sledbenika na napadne Opservatoriju i polomi opremu kojom su astronomi pokušavaju da obave jedinstveno istraživanje od suštinske važnosti. Sada ste hipnotisali Teremona da bi ispunjavao vaše zapovesti i poslali ga da me uhvati i izruči vama kao zatvorenika. I povrh svega mi kažete da sam među prijateljima?“
Teremon tiho reče: „Nisam bio hipnotisan, Sifera. I ti nisi zatvorenik.“
„Kako da ne. I sve ostalo je samo rđav san, Spuštanja Noći, požari, pad civilizacije, sve zajedno. Kroz jedan sat ću se probuditi u svom stanu u Sarou i sve će biti kao što je bilo pre no što sam pošla na spavanje.“
Teremon ju je posmatrao sa druge strane Folimunovog šatora; nikada mu nije izgledala toliko lepa kao u tom trenutku. Oči su joj zračile od besa. Koža kao da joj se presijavala. Oko nje se širio oreol snažno usmerene energije koji je za njega bio neodoljiv.
Međutim, ovo teško da je bio trenutak da joj bilo šta slično kaže.
Folimun reče: „Što se tiče krađe vaših pločica, dr Sifera, modu samo da se izvinim. Bio je to sramni akt krađe, ali vas uveravam da ga nikada ne bih odobrio da me vi na to niste primorali.“
„Ja vas primorala…“
„Jeste. Zahtevali su da ostanu u vašem posedu… tako da ste te nenadoknadive relikvije iz prethodnih ciklusa doveli u veliku opasnost u trenutku kada haos samo što nije izbio i kada su, po svu sudeći, zgrade Univerziteta mogle biti srušene do poslednje cigle. Smatrali smo neophodnim da se one nađu na sigurnom… što će reći, u našim rukama… a kako vi niste bili namerni da to odobrite, držali smo za potrebno da vam ih oduzmemo.“
„Ja sam pronašla te pločice. Nikada ne biste ni znali da postoje da ih ja nisam iskopala.“
„To ne poričem“, smesta odvrati Folimun. „Kada su pločice već bile pronađene, one su postale od životne važnosti za naše potrebe… potrebe čovečanstva. Smatrali smo da je budućnost Kalgaša važnija nego vaši vlasnički interesi kada su u pitanju ti artefakti. Kao što ćete videti, do sada smo pločice u potpunosti preveli, koristeći se drevnim tekstualnim materijalom koji nam je već bio na raspolaganju, i one su u mnogome doprinele našem razumevanju neverovatnih izazova sa kojima civilizovani život na Kalgašu mora periodično da se suočava. Prevodi dr Mudrina bili su, na žalost, krajnje površni. Međutim, poločice nam daju tačnu i ubedljivu verziju, neizmenjenu usled menjanja tekstova i pravljenja grešaka kroz vekove, koje srećemo u hronikama što su stigle do nas pod imenom Knjiga Otkrovenja. Moram priznati da je Knjiga Otkrovenja puna misticizma i metafora, te da je prilagođena propagandnim svrhama. Pločice iz Tomboa predstavljaju izvorni istorijski izveštaj o dva zasebna pojavljivanja Zvezda, do kojih je došlo pre mnogo hiljada godina, kao i o pokušajima sveštenstva iz tog vremena da upozori žitelje o onome što se spremalo. Sada možemo pokazati da su se tokom istorije i predistorije Kalgaša male skupine posvećenih ljudi borile iznova i iznova da pripreme svet na raspad do koga je u određenim razmacima dolazilo. Metodi koje su koristili, očigledno, nisu bili dovoljni. Sada ćemo konačno moći, učeći na prethodnim greškama, da poštedimo Kalgaš narednog razornog preokreta kada se sadašnja Godina pobožnosti primakne kraju kroz dve hiljade godina.“
Sifera se okrenu ka Teremonu. „Kako kićeno govori! Opravdava krađu mojih tablica govoreći mi kako će mu one omogućiti da uspostavi još delotvorniju teokratsku diktaturu nego što su se nadali! Teremone, Teremone, zašto si me ovako prodao? Zašto si nas prodao? Do sada smo već mogli biti na pola puta do Amganda, samo da…“
Folimun reče: „Bićete u Amgandu sutra posle podne, dr Sifera, uveravam vas. Svi mi bićemo sutra posle podne u Amgandu.“
„Šta ćete učiniti?“ upita ga ona kipteći od besa. „Okovati me u lance i vući za svojom osvajačkom vojskom? Svezati me i naterati da hodam kroz prašinu za Mondiorovom kočijom?“
Apostol uzdahnu. „Teremone, molim te objasni joj kako stvari stoje.“
„Ne“, odbi ona. Oči su joj sevale. „Ti, jadna budalo ispranog mozga, ne želim da slušam gluposti koje ti je ovaj manijak ulio u glavu! Ne želim više ni reč da čujem ni od jednog od vas! Ostavite me na miru. Zatvorite me, ako želite. Ili me oslobidte, ako možete sebe na to da naterate. Ja vam ne mogu nauditi, je li tako? Jedna žena protiv cele vojske? Ne mogu čak ni da pređem preko polja, a da me ne ko ne iznenadi s leđa!“
Teremon, obeshrabren, ispruži ruke prema njoj.
„Ne! Beži od mene! Gadiš mi se!… Ali nisi ti za to kriv, je li tako? Učinili su nešto s tvojim umom. Učinićete to i sa mnom, Folimune, je li tako? Pretvorićete me u predusretljivu lutkicu. Dozvolite mi da vas samo jedno zamolim. Nemojte me terati da nosim apostolsku odoru. Odvratna mi je i sama pomisao da hodam unaokolo u jednoj od tih smešnih stvari. Uzmite mi dušu, ako morate, ali me pustite da se oblačim onako kako mi se dopada, važi? Važi, Folimune?“
Apostol se blago nasmeja. „Možda će biti najbolje da vas ostavim nasamo. Vidim da ništa nećemo postići dok i ja budem učestvovao u razgovoru.“
Sifera povika: „Ne, proklet da si, ne želim da ostanem sama sa…“
Međutim, Folimun je već ustao i žurno izišao iz šatora.
Teremon se okrenuo prema Siferi, koja stade natraške da se udaljava od njega kao da je kužan.
Obratio joj se nežno: „Nisu me hipnotisali, Sifera. Ništa nisu učinili sa mojim umom.“
„Razume se da ćeš to kazati.“
„Istina je. Dokazaću ti.“
Zurila je bezizražajno, hladno u njega, ništa ne odgovarajući.
Posle jednog trenutka on veoma tiho izusti: „Sifera, volim te.“
„Koliko dugo je trebalo Apostolima da te programiraju da to kažeš?“ upita ona.
On se trgnu. „Nemoj. Nemoj. Ozbiljno to mislim, Sifera. Neću pokušati da ti kažem kako te reči nikome nikada ranije nisam kazao. Ali sada prvi put to ozbiljno i mislim.“
„Najstariji citat u knjizi“, odvrati Sifera podrugljivo.
„Pretpostavljam da sam to i zaslužio. Teremon ženskaroš. Teremon zavodnik. Pa, dobro. Zaboravi da sam to kazao… Ne. Ne: ozbiljno to mislim, Sifera. Naše zajedničko putovanje ovih nekoliko proteklih nedelja… jutra, popodneva i večeri provedene s tobom… nijednog trenutka nisam pogledao u tebe, a da ne pomislim — ovo je žena koju sam čekao sve ove godine, ovo je žena koju se nisam ni usuđivao da pomislim kako ću naći.“
„Vrlo dirljivo, Teremone. A najbolji način koji si mogao da smisliš da mi iskažeš svoju ljubav bio je da me ščepaš s leđa, umalo mi ne slomivši ruku, i da me izručiš Mondioru. Tačno?“
„Mondior ne postoji, Sifera. Takva osoba ne postoji.“
Na trenutak je primetio iskru iznenađenja i znatiželje kako se probija kroz njeno neprijateljstvo.
„Šta?“
„On je podesna mitska konstrukcija, nastala elektronskim putem da bi držala govore na televiziji. Niko nikada nije bio u audijenciji od njega, jeli tako? Nikada nije viđen u javnosti. Folimun ga je izmislio u svojstvu njihovog poglavara. Pošto se Mondior nikada ne pojavljuje lično, može biti na televiziji istovremeno u pet različitih zemalja, na celom svetu… niko nikada ne može biti siguran gde se, u stvari, nalazi, tako da može biti istovremeno prikazivan. Folimun je pravi šef Apostola Plamena. Samo se izdaje za službenika zaduženog za odnose sa javnošću. U stvari, on vuče sve konce i to čini već deset godina. Pre njega bio je to neko po imenu Bazret, ko je sada mrtav. Bazret je, zapravo, došao na ideju o Mondioru; međutim, Folimun je zaslužan za njegovu sadašnju slavu.“