„Folimun ti je to ispričao?“
„Ponešto. Ostalo sam pogodio i on je potvrdio. Kada se vratimo u Saro, pokazaće mi aparat pomoću koga stvara Mondiora. Apostoli planiraju da obnove televizijsko emitovanje za nekoliko nedelja.“
„U redu“, reče grubo Sifera. „Otkriće da je Mondior izmišljotina zadivilo te je svojom tananom genijalnošću tako da si na licu mesta odlučio da smesta moraš da se pridružiš Folimunu. Tvoj prvi zadatak bio je da mene izručiš. Skakutao si unaokolo tražeći me, uhvatio me na prepad i time se postarao da ljudi dole u Amgandu sigurno padnu Folimunu u šake. Odlično izvedeno, Teremone.“
„Tačno je da se Folimun uputio za Amgando“, odvrati Teremon. „Ali on ne namerava da učini išta nažao onima koji su se tamo okupili. Želi da im ponudi mesta u novoj vladi.“
„Svemoćni Bogovi! Teremone da li ti zaista veruješ…“
„Da. Da, Sifera!“ Teremon ispruši ruke, raširivši prste usled nemira koji je osećao. „Možda sam ja samo novinar, ali bar priznaj da nisam budala. Za dvadeset godina provedenih u novinarstvu naučio sam odlično da procenjujem karaktere, bar to. Folimun je na mene ostavio dubok utisak, na neki čudan način, još prvog puta kada sam ga sreo. On uopšte ne deluje kao neki ludak; vrlo je složena ličnost, vrlo lukav, vrlo pronicljiv. Proveo sam s njim u razgovoru proteklih osam časova. Niko ovde večeras nije spavao. Izložio mi je ceo svoj plan. Pokazao mi je celu shemu. Da li bi se složila, bar načelno, da sam u stanju tokom osmočasovnog razgovora da steknem tačan utisak o nečijem psihološkom stanju?“
„Pa…“ poče ona nevoljno.
„Ili je potpuno iskren, Sifera, ili je najbolji glumac na svetu.“
„Mogao bi biti i jedno i drugo. Ali to i dalje ne znači da je on osoba kojoj bi trebalo da verujemo.“
„Možda ne. Ali ja mu verujem. Sada.“
„Nastavi.“
„Folimun je krajnje nemilosrdan, gotovo čudovišno racionalan čovek koji veruje da je jedino važan opstanak civilizacije. Pošto je imao pristup, posredstvom svog vekovima starog religijskog kulta, do istorijskih zapisa iz prethodnih ciklusa, on je već godinama znao ono što smo mi upravo naučili na najteži mogući način… da je Kalgašova sudbina da vidi Zvezde jednom u svakih dve hiljade godina i da su one tako moćne da mogu pomutiti obične umove, a one jake izbaciti iz koloseka na nekoliko dana ili nedelja. Uzgred budi rečeno, voljan je da ti dopusti da vidiš sva ta drevna dokumenta, kada se vratimo u Saro.“
„Saro je uništen.“
„Ne i onaj deo koji su kontrolisali Apostoli. Obezbedili su da niko ne podmetne požar u krugu od jedne milje oko njihove kule.“
„Vrlo delotvorno“, primeti Sifera.
„Oni su delotvorni ljudi. U redu: Folimun zna da je za vreme potpunog ludila jedino religijski totalitarizam u stanju da ujedini stvri. Ti i ja možda mislimo da su bogovi priče za malu decu, Sifera, ali tamo napolju postoje milioni i milioni ljudi, verovala ti to ili ne, koji drugačije gledaju na te stvari. Uvek su se nelagodno osećali kada bi radili stvari koje su smatrali grešnima, iz straha da će ih bogovi kazniti. A sada se naprosto užasavaju bogova. Misle da se Zvezde mogu već sutra vratiti, ili možda prekosutra, da završe posao.
E, pa, tu su Apostoli koji svojataju pravo na direktnu vezu sa bogovima i poseduju svu silu pismenih zapisa da to dokažu. Oni su u boljem položaju da obrazuju vladu na svetu nego Altinol ili mali provincijski ratni zapovednici, odnosno ostaci bivših izbegličkih vlada, ili bilo ko drugi. Jedino u njih možemo polagati nadu.“
„Ti to ozbiljno“, primeti Sifera u čudu. „Folimun te nije hipnotisao, Teremone. Ti si to uspeo sam da uradiš.“
„Saslušaj me“, nastavi on. „Folimun se celog života pripremao za ovaj trenutak, znajući da pripada pokolenju Apostola na čija će pleća pasti odgovornost da obezbede opstanak. On ima svu silu planova. Na dobrom je putu da uspostavi kontrolu nad ogromnim teritorijama severno i zapadno od Saroa, a sledeće što će učiniti biće da preuzme vlast u novim provincijama duž velikog južnog auto-puta.“
„I uspostavi teokratsku diktaturu koja će otpočeti tako što će biti smaknuti svi ateisti, cinici, materijalisti sa Univerziteta kao što smo Binaj, Širin i ja.“
„Širin je već mrtav. Folimun mi je kazao da su njegovi ljudi pronašli Širinovo telo u jednoj razrušenoj kući. Očiledno ga je pre koju nedelju ubila banda ludaka koja ima nešto protiv intelektualaca.“
Sifera odvrati pogled u stranu, jer tog trenutka nije imala snage da sretne Tremonove oči. A onda se zagleda u njega još ljuće nego malopre i reče: „Eto ti! Folimun prvo šalje svoje bezveznjake da rasture Opservatoriju… i Ator je ubijen, jesam li u pravu?… a onda uklanja jadnog bezopasnog Širina. Potom ćemo i svi mi ostali biti…“
„Pokušao je da zaštiti ljude iz Opservatorije, Sifera.“
„Pa to mu baš nije pošlo za rukom, a?“
„Stvari su izmakle kontroli. Želeo je da spasi sve naučnike pre no što izbiju neredi… ali kako je delovao pod maskom fanatika divljeg pogleda, nije uspeo da ih ubedi da ga saslušaju i otkriju šta im nudi — siguran prolaz do Skloništa Apostola.“
„Pošto je Opservatorija bila razorena.“
„Ni to nije bilo u njegovom prvobitnom planu. Svet je te noći bio lud. Stvari se ne uklope baš uvek u shemu.“
„Svaka ti čast što u svakom trenutku umeš da nađeš opravdanje za njega, Teremone.“
„Možda si u pravu. Ipak me saslušaj do kraja. On želi da sarađuje sa preživelim ljudima sa Univerziteta i sa svim ostalim razumnim i inteligentnim osobama koje su se okupile u Amgandu, kako bi obnovili znanje čovečanstva. On… to jest pretpostvljeni Mondior… upravljao bi vladom. Apostoli bi nestabilno i sujeverjem opterećeno stanovništvo držali u pokornosti pomoću religije, bar jedno do dva pokolenja. U međuvremenu bi ljudi sa Univerziteta pomogli Apostolima da prikupe i kodifikuju znanje koje su uspeli da sačuvaju i zajedno bi povratili svetu razum… što se već toliko puta ranije dogodilo. Međutim, možda će ovog puta biti u stanju da otpočnu pripreme za naredno pomračenje otprilike stotinu godina unapred i da spreče ono najgore, da spreče masovno ludilo, podmetanje požara, sveopšte razaranje.“
„I ti veruješ u sve to?“ upita Sifera. Glas joj je bio otrovan. „Veruješ da ima smisla stajati u pozadini i pljeskati, dok Apostoli Plamena šire svoju otrovnu, iracionalnu, totalitarnu veru po celom svetu? Ili što je još gore… da ima smisla udružiti se s njima?“
„Mrska mi je ta ideja“, iznenada odvrati Teremon.
Sifera razrogači oči. „Zašto onda…?“
„Hajdemo napolje“, reče on. „Još malo pa će svanuti. Mogu li da te uhvtim za ruku?“
„Pa…“
„Kada sam kazao da te volim, nije to bio samo citat iz neke knjige.“
Ona slegnu ramenima. „Jedno nema veze s drugim. Ono privatno sa politikom, Teremone… koristiš jedno da bi napravio zbrku u drugom.“
„Dođi“, pozva je on.
44.
Izišli su iz šatora. Na istočnom obzorju pojavio se ružičasti sjaj ranog Onosa. Visoko iznad njih, Tano i Sita su se pomaljali iza oblaka i ta sunca blizanci, koja su sada bila u zenitu, obasjavala su ih čudnim i predivnim sjajem.
Na nebu je bilo još jedno sunce. Daleko na severu, mala, tamnocrvena kugla Dovima sijala je poput sićušnog rubina smeštenog na čelo neba.
„Četiri sunca“, primeti Teremon. „Znak sreće.“