Faila je mirno spavala pored Perina. Jedan od njegovih ljudi napolju udari u stub kako bi odbrojao sate. Tri udarca. Zora je još daleko.
Perinu je srce tiho tuklo, pa je prineo šaku nagim prsima. Napola je očekivao da će čitava vojska metalnih šačica izgmizati ispod njegovog ležaja.
Na kraju je naterao sebe da sklopi oči i da pokuša da se opusti. Ovoga puta, bilo mu je veoma teško da zaspi.
Grendal je srkutala vino koje se presijavalo u peharu optočenom srebrnom mrežom. Pehar beše načinjen tako da su u kristalu zatočene kapljice krvi obrazovale šaru nalik na prsten. Zauvek zamrznuti sićušni jarkocrveni mehurići.
„Trebalo bi da radimo nešto", reče Aran'gar, gladno odmeravajući jednog od Grendalinih mezimaca dok je prolazio. „Ne znam kako možeš da podneseš da si tako daleko od važnih dešavanja, kao nekakav učenjak u prašnjavom uglu."
Grendal izvi obrvu. Učenjak? U nekom prašnjavom uglu? Natrinova humka bila je skromna u poređenju s nekim palatama u kojima je ranije boravila u prethodnom Dobu, ali teško da bi se za nju moglo reći da je straćara. Nameštaj je lep, zidovi optočeni debelim tamnim drvetom, a mermerni podovi intarzirani sedefom i zlatom.
Aran'gar samo pokušava da je izazove. Grendal suzbi bes. Vatra je tek tinjala u ognjištu, ali dvostruka vrata - koja su vodila na grudobran na trećem spratu - bila su otvorena, tako da je kroz njih ulazio hladan planinski lahor. Ona retko kada ostavlja otvorene prozor ili vrata što gledaju napolje, ali danas joj se dopadala ta suprotnost: toplota s jedne strane, a hladan povetarac s druge.
Život se svodi na osećaje. Dodire na koži, i strastvene i ledene. Bilo šta sem običnog, prosečnog, mlakog.
„Slušaš li me?", upita Aran'gar.
„Uvek slušam", odgovori Grendal, spuštajući pehar dok je sedala na svoju stolicu. Bila je u pripijenoj zlatnoj haljini, prozirnoj ali zakopčanoj do vrata. Kako je ta domanska odeća čudesna - kao stvorena za izazivanje, a istovremeno takva da se sve vidi.
„Prezirem što sam tako daleko od dešavanja", nastavi Aran'gar. „Ovo doba je uzbudljivo. Primitivni ljudi umeju da budu veoma zanimljivi." Žena snežnobele puti i zanosnih oblina izvi leđa, pružajući ruke prema zidu. „Propuštamo najuzbudljivija dešavanja."
„Uzbuđenje je najbolje posmatrati sa udaljenosti", odvrati Grendal. „Pomislila bih da ćeš ti to najbolje razumeti."
Aran'gar zaćuta. Veliki gospodar nije bio zadovoljan njom zbog toga što je izgubila vlast nad Egvenom al'Ver.
„Pa", odgovori Aran'gar ustajući, „ako ti tako misliš, ja ću potražiti zanimljiviju večernju zabavu."
Glas joj je bio hladan; možda njihovo savezništvo slabi. U tom slučaju, vreme je za pojačanje. Grendal se otvori i prihvati vlast Velikog gospodara nad sobom, osećajući treperavo ushićenje usled njegove moći, njegove strasti i njegovog suštastva. Ta besna bujica ognja daleko je više opija nego Jedna moć.
To je pretilo da je nadvlada i sprži - a uprkos tome što je bila ispunjena Istinskom moći, mogla je da usmerava samo jednu njenu tananu nit - Moridinov dar. Ne, već dar Velikog gospodara. Najbolje je da i ne počinje da ih u sebi dovodi u vezu. Zasad, Moridin je Nae'blis. Samo zasad.
Grendal izatka nit Vazduha. Rad sa Istinskom moći je sličan, ali ne istovetan radu s Jednom moći. Tkanje Istinske moći često radi neznatno drugačije, ili ima nepredviđeno propratno dejstvo. A ima nekih tkanja koja mogu da se izatkaju samo Istinskom moći.
Suština Velikog gospodara pritiska Šaru i rasteže je tako da na njoj ostaju ožiljci. Čak i nešto što je Tvorac osmislio tako da bude večno može da se razatka silama Velikog gospodara. To govori o večnoj istini - o nečemu što je za Grendal najbliže svetinji. Šta god Tvorac može da sazda, to Veliki gospodar može da uništi.
Ona pogura svoju nit Vazduha kroz prostoriju prema Aran'gar. Druga Izabrana izašla je na balkon. Grendal je zabranila otvaranje kapija unutar zamka da se njeni mezimci ili njen nameštaj ne bi oštetili. Grendal diže tkanje Vazduha sve do Aran'garinog obraza i nežno ga pomilova.
Aran'gar se ukoči. Sumnjičavo se okrenu, ali beše potreban tek tren da razrogači oči. Nije se naježila zbog toga što Grendal usmerava. Istinska moć ne odaje nikakve naznake. Muško ili žensko, niko ne može ni da vidi ni da oseti tkanja - ako njoj ili njemu nije podarena sposobnost usmeravanja Istinske moći.
„Šta?", upita žena. „Kako? Moridin je..."
„Nae'blis", odgovori Grendal. „Da. Ali naklonost Velikog gospodara nije ograničena samo na Nae'blisa kada je o ovome reč." Ona nastavi da miluje Aran'gar po obrazu, a ta žena pocrvene.
Aran'gar, baš kao i ostali Izabrani, žudi za Istinskom moći, ali je se istovremeno pribojava - jer je opasna, zamamna i zavodljiva. Kada je Grendal povukla tkanje Vazduha, Aran'gar se vratila u prostoriju i opet sela na svoju naslonjaču, a onda poslala jednoga od Grendalinih mezimaca da joj dovede onu Aes Sedai koja joj je služila kao igračka. Po tome kako se Aran'gar crveni u obrazima, videlo se da je i dalje obuzeta požudom; verovatno će se poslužiti Delanom kako bi skrenula sebi misli. Aran'gar se, izgleda, zabavljala primoravajući ružnjikavu Aes Sedai da joj se potčinjava.
Delana je stigla tek nekoliko trenutaka kasnije; stalno je u blizini. Ta Šijenarka je blede kose, zdepasta i debelih udova. Grendal zgađeno izvi usne. Nimalo ljupko stvorenje. Ni najmanje nalik na Aran'gar. Ona bi bila izvanredan mezimac. Možda će se Grendal jednoga dana ukazati prilika da je upravo u to pretvori.
Aran'gar i Delana počeše da razmenjuju naklonosti u naslonjači. Aran'gar je nezasita, što je Grendal u brojnim prilikama znala da iskoristi, pri čemu je zavodljivost Istinske moći samo poslednja prilika u nizu. Naravno, i Grendal ume da uživa u zadovoljstvima, ali uvek se stara da ljudi misle kako ona udovoljava sebi više nego što to zapravo čini. Ako čovek zna šta ljudi očekuju, ta se očekivanja mogu iskoristiti. To...
Grendal se ukoči kada joj u ušima zazvoni na uzbunu, kada začu zvuk talasa kako se krše jedan o drugi. Aran'gar je i dalje uživala; ona taj zvuk ne može da čuje. To tkanje je bilo veoma određeno i postavljeno tamo gde njene sluge ne mogu slučajno da ga pokrenu.
Grendal ustade i priđe vratima, ničim ne pokazujući užurbanost, pa onda posla nekoliko svojih mezimaca da skreću pažnju Aran'gar. Najbolje je da najpre otkrije razmere nevolje pre nego što u sve to umeša i nju.
Grendal pođe niz hodnik sa čije su tavanice visili zlatni svećnjaci, a na zidovima ogledala. Prešla je pola puta niz stepenište kada je Garumand - kapetan njene dvorske straže - dotrčao uz njega. Bio je Saldejac, daleki rođak kraljice, s gustim brkovima na vitkom i zgodnom licu. Naravno, zahvaljujući Prinudi bio joj je u potpunosti odan.
„Velika gospo", zadihano joj se obrati, „jedan čovek je zarobljen dok se približavao dvoru. Moji ljudi su ga prepoznali kao jednog vlastelinčića iz Bandar Ebana, pripadnika kuće Ramšalan."
Grendal se namršti, pa mahnu Garumandu da je sledi kad se zaputila prema jednoj od svojih prijemnih odaja - maloj sobi bez prozora, zastrtoj crvenim. Izatka štit protiv prisluškivanja, pa posla Garumanda da dovede uljeza.
On se ubrzo vrati s nekim stražarima i jednim Domancem u odeći jarkih zelenih i plavih boja, s lažnim mladežom u obliku zvona na obrazu. Za urednu kratku bradu bili su mu privezani sićušni zvončići, koji se zanjihaše i zazvoniše kada su ga stražari gurnuli napred. On otrese rukave, streljajući vojnike pogledom i ispravljajući izgužvanu košulju. „Jesam li ja to predat u ruke..."
Kada ga Grendal obmota tkanjima Vazduha i stade da mu kopa po umu, on se zagrcnu. Pogled mu se izgubi u daljini i on na tren zamuca.