Loijal se nelagodno promeškolji. „Rande, jesi li siguran...“ Rand mu mahnu da ćuti, očiju uprtih ka Tomu.
Tom pogleda ka Ogijeru i namršti se. „Zavisilo bi od toga kakav je to deo, i koliki. Ako imaš razloga da veruješ kako jedan od Lovaca dolazi ovamo... Pretpostavljam da su do sada mogli da krenu iz Ilijana, ali trebaće mu nedelje da stigne, ako bude jahao pravo ovamo, a zašto bi? Je li to jedan od onih koji nisu ni otišli u Ilijan? Nikada neće ući u priče bez blagoslova, ma šta uradio.“
„Nije bitno da li je Lov pošao iz Ilijana ili ne.“ Rand ču kako Loijalu stade dah. „Tome, mi imamo Rog Valera.“
Na trenutak zavlada mrtva tišina, a onda Tom poče glasno da se smeje. „Vas đvojica imate Rog? Čobanin i golobradi Ogijer imaju Rog...“ Presamiti se, lupajući se po kolenu. „Rog Valera!“
„Ali zaista ga imamo“, ozbiljno kaza Loijal.
Tom duboko udahnu. I dalje se pomalo smejao. „Ne znam šta ste pronašli, ali mogu da vas odvedem u deset krčmi gde će vam čovek reći da zna čoveka koji zna čoveka koji je već pronašao Rog, a ispričaće vam i kako je nađen – sve dok mu plaćate pivo. Mogu da vas odvedem do trojice ljudi koji će vam prodati Rog, i pod Svetlošću se zakleti u sopstvene duše da je to jedini i pravi. Čak i jedan plemić u gradu tvrdi da u svom zamku drži zaključan Rog. Kaže da je to blago njegove kuće još od Slamanja. Ne znam da li će Lovci ikada pronaći Rog, ali usput će uloviti deset hiljada laži.“
„Moiraina kaže da je to Rog“, reče mu Rand.
Tom se odjednom uozbilji. „Kaže, je li? Mislio sam da mi reče da nije s tobom.“
„Nije, Tome. Nisam je video otkako smo otišli iz Fal Dare, u Šijenaru. A čitav mesec pre toga nije mi rekla ni dve reči.“ Glas mu je bio ogorčen.
A kada je progovorila, poželeo sam da nije. Nikada više neću igrati kako ona svira, Svetlost je spalila sa svim ostalim Aes Sedai. Ne. Ne Egvenu. Ne Ninaevu. Postade svestan da ga Tom pažljivo gleda. „Nije ovde, Tome. Ne znam gde je i nije me briga.“
„Pa, barem imaš dovoljno pameti da o tome ćutiš. Da nisi ćutao, čitav Forgejt bi do sada za to znao, a pola Kairhijena bi pokušavalo da ti ga otme. Pola sveta.“
„Oh, čuvali smo to u tajnosti, Tome. Moram da ga vratim u Fal Daru a da ga Prijatelji Mraka, ili ma ko drugi, ne otmu. To je dovoljno velika priča za tebe, zar ne? Dobro bi mi došao prijatelj koji poznaje svet. Ti si bio svuda; znaš štošta što ja ne mogu ni da zamislim. Loijal i Hurin znaju više od mene, ali sva trojica smo preduboko.“
„Hurin... Ne, nemoj mi reći. Ne želim da znam.“ Zabavljač odgurnu svoju stolicu i priđe prozoru. „Rog Valera. To znači da Poslednja bitka dolazi. Ko će primetiti? Jesi li video nasmejane ljude na ulicama? Neka barke sa žitom stanu samo na nedelju dana, i neće se više smejati. Galdrijan će misliti da su se svi pretvorili u Aijele. Svi plemići igraju Igru kuća, spletkareći da se približe kralju, spletkareći da steknu više moći no kralj, da svrgnu Galdrijana i budu sledeći kralj. Ili kraljica. Misliće da je Tarmon Gai’don samo potez u Igri.“ Okrenu se od prozora. „Pretpostavljam da nemaš na umu jednostavno jahanje do Sijenara i predaju Roga – kome? – kralju? Zašto Sijenar? Sve legende vezuju Rog za Ilijan.“
Rand pogleda Loijala. Ogijerove uši su svenule. „Šijenar zato što tamo znam kome da ga dam. A jure nas Troloci i Prijatelji Mraka.“
„Zašto me to ne iznenađuje? Ne. Možda sam matora budala, ali biću to na svoj način. Prepuštam ti slavu, momče.“
„Tome...“
„Ne!“
Zavlada tišina, koju naruši samo škriputanje kreveta kada se Loijal pomeri. Naposletku, Rand kaza: „Loijale, da li bi ostavio nasamo Toma i mene na trenutak? Molim te?“
Loijal je izgledao iznenađeno – ćube na njegovim ušima skoro se zašiljiše – ali klimnu i ustade. „Ona igra s kockama u trpezariji učinila mi se zanimljivom. Možda će me pustiti da igram.“ Tom sumnjičavo pogleda Randa kada se vrata zatvoriše za Ogijerom.
Rand je oklevao. Bilo je stvari koje je morao da zna, a bio je uveren da ih može saznati od Toma. Zabavljač je znao mnoštvo toga o neverovatnom broju stvari. Ali nije bio siguran kako da pita. „Tome“, napokon reče, „ima li knjiga koje sadr že Karetonski ciklus?“ Lakše je bilo nazvati ga tako, no Zmajska Proročanstva.
„U velikim bibliotekama“, polako odgovori Tom. „Čitav niz prevoda, a tu i tamo čak i na Starom jeziku.“ Rand htede da ga upita da li bi mogao da mu pronađe neki, ali zabavljač nastavi: „Stari jezik ima muziku u sebi, ali suviše ljudi, čak i plemića, danas nema strpljenja da ga sluša. Od svih plemića očekuje se da znaju Stari jezik, ali mnogi nauče tek toliko da se pokažu pred ljudima koji ga ne znaju. Prevodi ne zvuče isto, sem ako nisu u visokom pojanju, a to ponekad menja značenje čak i više no većina prevoda. Postoji jedan stih u Ciklusu – ne rimuje se dobro doslovce preveden, ali nema gubitka u značenju – koji ide ovako:
Poseže rukom i dotače čaplje na Randovom visokom okovratniku.
Na trenutak, Rand je mogao samo da zuri u njega, a kada mu se glas povrati, drhtavo reče: „S mačem ih je pet. Balčak, kanije i sečivo.“ Okrenu dlan prema stolu, sakrivši žig. Prvi put otkako je Selenin melem učinio svoje, mogao je da ga oseti. Nije ga boleo, ali znao je da je tamo.
„Tako je.“ Tom se promuklo nasmeja. „Setio sam se još jednog:
Rand odmahnu glavom odbacujući sve to, ali Tom kao da nije primetio: „Ne znam kako isti dan može dvaput da osvane, ali ima još mnogo toga što nema mnogo smisla. Kamen Tira neće pasti dok Ponovorođeni Zmaj ne zavitla kalandorom, ali Mač koji ne može biti dodirnut leži u srcu Kamena. Kako ga onda može prvo zavitlati, a? Pa, kako god bilo. Pretpostavljam da će Aes Sedai hteti da događaje što je više moguće prilagode Proročanstvima. Smrt negde u Spaljenim zemljama prevelika je cena za slaganje s njima.“
Rand je morao da se potrudi kako bi smirio glas, ali uspelo mu je. „Nijedna Aes Sedai ni za šta me ne koristi. Rekao sam ti da sam Moirainu poslednji put video u Šijenaru. Kazala je da mogu da idem kud hoću, i otišla.“
„I sada s tobom nema nijedne Aes Sedai? Uopšte?“
„Nema.“
Tom pogladi svoje dugačke brkove. Izgledao je zadovoljno, ali istovremeno i iznenađeno. „Zašto si, onda, pitao za Proročanstva? Zašto si poslao Ogijera iz sobe?“
„Ja... nisam želeo da ga uznemirim. Već je dovoljno uzrujan zbog Roga. To sam hteo da te pitam: da li se Rog spominje u... Proročanstvima?“ I dalje nije mogao sebe da natera da to izgovori do kraja. „Svi ti lažni Zmajevi, a sada je i Rog pronađen. Svi misle kako bi Rog Valera trebalo da prizove mrtve junake da se u Poslednjoj bici bore protiv Mračnoga, a... Ponovorođeni Zmaj... trebalo bi da se u njoj bori s Mračnim. Činilo mi se prirodno da te pitam.“
„Pretpostavljam da jeste. Malo je njih koji znaju da će Ponovorođeni Zmaj voditi Poslednju bitku, a ako i znaju, misle da će se boriti na strani Mračnoga. Malo njih čita Proročanstva da otkrije šta je istina. A šta si to rekao u vezi s Rogom – trebalo bi?“
„Otkad smo se nas dvojica razišli, Tome, ponešto sam saznao. Junaci će doći bilo kome ko dune u Rog, makar on bio i Prijatelj Mraka.“