Čupave obrve digoše se skoro do kose. „Sad, to nisam znao. Jesi ponešto naučio.“
„To ne znači da ću dopustiti Beloj kuli da me upotrebi kao lažnog Zmaja. Ne želim da imam ništa s Aes Sedai, lažnim Zmajevima ili Moći...“ Rand se ugrize za jezik. Razljutiš se i počneš da blebećeš. Budalo!
„Neko vreme, dečko, mislio sam da Moiraina tebe hoće. Čak sam mislio i da znam zašto. Znaš, niko ne bira da usmerava Moć. To je nešto što mu se desi, kao bolest. Ne možeš da kriviš čoveka što se razboleo, čak i ako to može i tebe da ubije.“
„Tvoj nećak je mogao da usmerava, zar ne? Rekao si mi da si nam zato pomogao, jer je tvoj nećak upao u nevolje s Belom kulom i nije bilo nikog da mu pomogne. Muškarac može da ima samo jednu vrstu nevolje s Aes Sedai.“ Tom se zagleda u sto skupivši usne. „Pretpostavljam kako nema svrhe da poričem. Razumeš, čovek ne voli da priča kako ima muškog rođaka koji je mogao da usmerava. Uuh! Crveni Ađah Ovinu nije ni pružio priliku. Smirile su ga, a onda je umro. Jednostavno je odustao od života...“ Tužno uzdahnu.
Rand se naježi. Zašto Moiraina nije to meni uradila? „Priliku, Tome? Misliš li da je moglo da se sredi nekako drugačije? Da ne poludi? Da ne umre?“
„Ovin je izdržao skoro tri godine. Nikoga nije povredio. Nije koristio Moć sem ako nije morao, a i tada samo da pomogne svom selu. On...“ Tom diže ruke. „Pretpostavljam da nije bilo izbora. Ljudi u mestu gde je živeo rekli su mi da se čitave poslednje godine neobično ponašao. Nisu želeli mnogo da govore o tome. Kada su saznali da sam mu ujak, skoro su me kamenovali. Pretpostavljam da jeste počinjao da ludi. Ali bio je moja krv, momče. Ne mogu da volim Aes Sedai zbog onog što su mu uradile, čak i ako su morale. Ako te je Moiraina pustila, onda si dobro prošao.“
Rand na trenutak ućuta. Budalo! Naravno da ne postoji drugi način. Šta god radio, poludećeš i umreti. Ali Ba’alzamon je rekao – „Ne!“ Pocrvene pod Tomovim pogledom. „Mislim... Jesam se izvukao, Tome. Ali još imam Rog Valera. Razmisli, Tome. Rog Valera. Drugi zabavljači mogu da pripovedaju o njemu, ali ti bi mogao da kažeš da si ga imao u rukama.“ Shvati da zvuči kao Selena, ali to je postiglo samo da se zapita gde li je ona. „Bio bih najsrećniji da pođeš s nama.“
Tom se namršti, kao da razmišlja, ali na kraju odlučno odmahnu glavom. „Momče, prilično mi se sviđaš, ali i ti i ja znamo da sam ti ranije pomogao samo zato što je Aes Sedai bila umešana. Seagan me razumno potkrada, a kada se tome doda Kraljev poklon... U selima nikada ne bih mogao toliko da zaradim. Na moje veoma veliko iznenađenje, Dena me izgleda voli, i – na podjednako veliko iznenađenje – i ja nju. Sad, zašto bih ja sve to ostavio samo da bi me jurili Troloci i Prijatelji Mraka? Rog Valera? Oh, priznaću ti da je to prilično iskušenje, ali ipak ne. Ne, neću ponovo da se mešam u sve to.“
Nagnu se i uze jednu od kutija za instrumente, dugu i usku. Kada je otvori, videlo se da je u njoj flauta, jednostavna, ali ukrašena srebrom. Ponovo zatvori kutiju i gurnu je preko stola. „Možda će ti trebati da nekada ponovo zaradiš večeru, momče.“
„Može biti“, odgovori Rand. „Barem možemo da pričamo. Ja sam u...“ Zabavljač je tresao glavom. „Najbolje je da odmah prekinemo, dečko. Ako budeš navraćao, čak i da ga ne spomeneš, neću moći da ne mislim o Rogu. A ne želim da se mešam u to. Nikako.“
Pošto Rand ode, Tom baci svoj plašt na krevet i sede oslonivši se laktovima na sto. Rog Valera. Kako li je taj seljačić našao... Prekinu misli o tome. Ako predugo bude mislio o Rogu, uhvatiće sebe kako juri s Random da ga nosi u Sijenar. To bi bila priča: nositi Rog Valera u Krajine, progonjeni Trolocima i Prijateljima Mraka. Namršti se i podseti sebe na Denu. Čak i da ga nije volela, talenat kao njen nije se sretao svakoga dana. A ona ga jeste volela, iako nije mogao ni da zamisli zašto.
„Matora budalo“, promrmlja.
„Jes’, matora budalo“, s vrata reče Zera. On se trže. Toliko je bio utonuo u misli da nije ni čuo kada se vrata otvoriše. Zeru je godinama poznavao. Navraćao je tokom svojih lutanja kod nje, a ona je uvek do kraja koristila njihovo prijateljstvo da mu kaže šta misli. „Matora budala, koja ponovo igra Igru kuća. Sem ako me uši ne varaju, taj mladi lord govori kao da je iz Andora. Kairhijenjanin nije, to je sigurno. Daes Dae’mar dovoljno je opasna i bez toga što si stranog lorda umešao u svoje spletke.“
Tom trepnu, a onda razmisli o tome kako je Rand izgledao. Onaj kaput svakako da je bio dovoljno dobar za nekog lorda. Zaista je ostario, kada takvo šta može da mu promakne. Samoprekorno, shvati da razmišlja da li da kaže Zeri istinu ili da je pusti da i dalje tako misli. Treba samo da pomislim o Velikoj igri, i počinjem da igram. „Momak je čobanin, Zera, iz Dve Reke.“
Ona se prezrivo nasmeja. „A ja sam kraljica Geldana. Kažem ti, posled njih godina Igra je postala opasna u Kairhijenu. Ni nalik onome što znaš iz Kaemlina. Sada ima i ubistava. Ako ne pripaziš, neko će te preklati.“
„Kažem ti da više nisam u Velikoj igri. S time sam završio pre skoro dvadeset godina.“
„Jes’.“ Nije zvučala kao da mu veruje. „Kako god bilo, mladi strani lordovi u stranu, počeo si da izvodiš u plemićkim zamkovima.“
„Dobro plaćaju.“
„I uvući će te u svoje spletke čim otkriju kako. Vide čoveka, i smesta pomisle kako mogu da ga iskoriste. To im je kao popiti čašu hladne vode. Taj tvoj mladi lord neće ti pomoći. Živog će ga pojesti.“
On odustade od pokušaja da je ubedi kako je van svega toga. „Jesi li zbog toga došla, Zera?“
„Jes’. Zaboravi na Veliku igru, Tome. Oženi se Denom. Uzeće te, budala, takvog koščatog i sedokosog. Oženi se njome, i zaboravi ovog mladog lorda i Daes Dae’mar.“
„Hvala na savetu“, suvo odgovori. Da se ošenim? Da je opteretim matorim mužem? Nikada neće postati bard, s mojom prošlošću na vratu. „Ako nemaš ništa protiv, Zera, hteo bih neko vreme da budem sam. Noćas izvodim za gospu Arilin i njene goste. Moram da se pripremim.“
Ona frknu, odmahnu glavom i zalupi vrata za sobom.
Tom poče da lupka prstima po stolu. S kaputom ili bez njega, Rand je i dalje samo čobanin. Da je bio nešto više, ono što je Tom pretpostavljao – muškarac koji može da usmerava – ni Moiraina, niti bilo koja druga Aes Sedai ne bi ga pustile da nesmiren ode. S Rogom ili bez njega, momak je samo čobanin.
„Izvukao se iz toga“, naglas reče, „a i ja sam.“
27
Senka u noći
„Ne razumem“, reče Loijal. „Uglavnom sam dobijao. A onda je Dena došla i priključila se igri. Sve je smesta povratila. Dobila je svako bacanje. Rekla je da mi je to mali nauk. Šta je time mislila?“ Rand i Ogijer probijali su se kroz Forgejt. Grozd je ostao za njima. Sunce je bilo nisko na zapadu, crvena lopta napola ispod obzorja. Senke su im bile duge na svetlosti zalazećeg sunca. Na ulici nije bilo nikoga izuzev jedne od onih velikih lutaka, Troloka s jarećim rogovima i mačem za pojasom. Približavao im se, zajedno s petoricom ljudi koji su mu pokretali motke. Iz drugih delova Forgejta još su se čuli zvuci veselja, iz smera zabavnih dvorana i krčmi. Ovde vrata već behu zamandaljena, a kapci na prozorima zatvoreni.
Rand stade, dodirnuvši drvenu kutiju za flautu, i prebaci je preko leđa. Pretpostavljam kako ne mogu očekivati da digne ruke od svega i pođe sa mnom, ali barem smo mogli da razgovaramo. Svetlosti, kad bi se samo Ingtar pojavio. Gurnu ruke u džepove i napipa Seleninu poruku.
„Nije valjda da je...“ Loijal nelagodno zasta. „Nije valjda da je varala? Svi su se cerili, kao da nešto pametno radi.“
Rand slegnu ramenima ispod plašta. Moram da uzmem Rog i pođem. Ako čekamo Ingtara, svašta se može desiti. Fejn će pre ili posle doći. Moram da se držim podalje od njega. Ljudi s lutkom bili su skoro kraj njih.