Verin pruži uzde jednom vojniku. Osmotrila je Aijela dok se približavala. „Zašto me tako zoveš? Misliš li da sam Aijel?“
„Ne, Mudra. Ali izgledaš kao neko ko je putovao u Ruidean i preživeo. Godine ne dodiruju Mudre na isti način kao druge žene, ili kao što dodiruju muškarce.“
Lice Aes Sedai ozari se uzbuđenim izrazom, ali Ingtar nestrpljivo progovori: „Pratimo Prijatelje Mraka i Troloke, Urijene. Jesi li primetio neki njihov trag?“
„Troloci? Ovde?“ Urijenove oči zasjaše. „To je jedan od znakova o kojima proročanstva govore. Kada Troloci ponovo izađu iz Pustoši, mi ćemo napustiti Trostruku zemlju i povratiti naša stara mesta.“ Od Sijenaraca na konjima začu se žamor. Urijen ih pogleda tako ponosno da je izgledalo kao da on njih gleda s visine.
„Trostruka zemlja?“, upita Met.
Perin pomisli kako je još bleđi. Nije baš izgledao bolesno, već pre kao da dugo nije izlazio na sunce.
„Vi je zovete Pustara“, odgovori Urijen. „Za nas je to Trostruka zemlja. Kamen, da nas oblikuje; mesto iskušenja, da se dokažemo; i kazna za počinjeni greh.“
„Kakav greh?“, upita Met. Perinu zastade dab u iščekivanju da koplja u Urijenovoj ruci polete.
Aijel samo slegnu ramenima. „Bilo je to tako davno da se niko ne seća. Izuzev Mudrih i glavara klanova, a oni o tome ne govore. Mora da je to bio veoma veliki greh, ako ne mogu da nateraju sebe da nam kažu, ali Tvorac nas dobro kažnjava.“
„Troloci“, beše uporan Ingtar. „Jesi li video Troloke?“
Urijen odmahnu glavom. „Pobio bih ih da jesam, ali nisam video ništa sem stenja i neba.“
Ingtar zatrese glavom. Ništa ga više nije zanimalo. Ali Verin progovori. Glas joj beše oštro usredsređen. „Taj Ruidean. Šta je to? Gde je? Kako su devojke odabrane da idu?“
Urijenovo lice posta bezizražajno, a oči mu se skupiše. „Ne mogu da govorim o tome, Mudra.“
Uprkos sebi, Perin zgrabi sekiru. Bilo je nečeg u Urijenovom glasu. Ingtar takođe beše spreman da posegne za mačem, a konjanici se promeškoljiše. Ali Verin priđe Aijelu, sve dok mu skoro nije dotakla grudi, i pogleda ga u lice.
„Ja nisam Mudra kakve ih znaš, Urijene“, upornim glasom mu reče. „Ja sam Aes Sedai. Ispričaj mi šta možeš o Ruideanu.“
Čovek koji je bio spreman da se suoči s dvadesetoricom sada je izgledao kao da želi da pobegne od te punačke prosede žene. „Ja... mogu ti reći samo ono što svi znaju. Ruidean je u zemljama Džen Aijela, trinaestog klana. O njima ne mogu da govorim, sem da ih imenujem. Tamo ne sme da ide niko sem žena koje žele da postanu Mudre, ili muškaraca koji žele da budu glavari klanova. Možda Džen Aijeli biraju među njima; ne znam. Mnogi odlaze; malo ih se vraća, a oni koji se vrate nose znak onoga što jesu – Mudre, ili glavari. Ništa više ne mogu reći, Aes Sedai. Ništa više.“
Verin ga je i dalje gledala, skupljenih usana.
Urijen pogleda nebo, kao da pokušava da ga upamti. „Hoćeš li me sada ubiti, Aes Sedai?“
Ona trepnu. „Šta?“
„Hoćeš li me sada ubiti? Jedno od starih proročanstava kaže da će nas Aes Sedai pobiti ako ih ikada više izneverimo. Znam da je tvoja moć veća od moći Mudrih.“ Aijel se odjednom nasmeja, neveselo. Neko divlje svetlo igralo mu je u očima. „Pozovi svoje munje, Aes Sedai. Plesaću s njima.“ Aijel je mislio da će umreti, i nije se bojao. Perin shvati da su mu usta širom otvorena, pa ih zatvori, zveknuvši zubima.
„Šta ne bih dala“, promrmlja Verin gledajući Urijena, „da si mi u Beloj kuli. Ili samo voljan da pričaš. Oh, smiri se, čoveče. Neću te povrediti. Sem ako ti ne nameravaš mene da povrediš, s tom pričom o plesu.“
Urijen je izgledao zapanjeno. Pogleda Šijenarce, koji su ga okružili na konjima, kao da sumnja na neku prevaru. „Ti nisi Devica koplja“, polako reče. „Kako mogu da napadnem ženu koja nije venčana za koplje? To je zabranjeno, izuzev da bi se spasao život, a čak i tada prihvatio bih da budem ranjen ako bi mogao to da izbegnem.“
„Zašto si ovde, tako daleko od tvojih zemalja?“, upita ona. „Zašto si nam prišao? Mogao si da ostaneš među stenjem, a mi ne bismo ni znali da si tu.“ Aijel je oklevao, a ona dodade: „Reci samo ono što si voljan da kažeš. Ne znam šta te tvoje Mudre rade, ali ja te neću povrediti, niti pokušati da te prisilim na nešto.“
„Tako i Mudre kažu“, suvo odgovori Urijen, „ali čak i glavar klana mora imati debelu petlju da ne uradi kako one žele.“ Izgledalo je kao da pažljivo bira reči. „Tražim... nekoga. Čoveka.“ Pogled mu pređe preko Perina, Meta, Šijenaraca, i sve ih zanemari. „Onog Koji Dolazi Sa Zorom. Rečeno je da će biti velikih znakova i prikazanja njegovog dolaska. Video sam da ste iz Šijenara po oklopima tvoje pratnje, a ti si izgledala kao Mudra, stoga sam mislio da možda znate nešto o velikim događajima, događajima koji ga možda najavljuju.“
„Čoveka?“ Verinin glas beše tih, ali pogled joj beše oštar kao bodež. „Kakvi su to znaci?“
Urijen odmahnu glavom. „Rečeno je da ćemo znati kada za njih čujemo, kao što ćemo ga poznati kada ga budemo videli, jer biće obeležen. Doći će sa zapada, iza Kičme sveta, ali biće od naše krvi. Otići će u Ruidean i povesti nas iz Trostruke zemlje.“ Uze jedno koplje u desnu ruku. Koža i metal zaškripaše kada vojnici posegoše za svojim mačevima, a Perin shvati da je ponovo zgrabio sekiru, ali Verin im, uz iznerviran pogled, mahnu da se smire. Urijen u prašini vrhom svog koplja načini krug, a onda po sredini iscrta liniju u obliku slova S. „Rečeno je da će pod ovim znakom pokoriti.“
Ingtar se namršti na taj simbol. Na licu mu se videlo da ga nije prepoznao, ali Met nešto promuklo progunđa sebi u bradu, a Perinu se usta osušiše. Drevni simbol Aes Sedai.
Verin nogom izbrisa crtež. „Ne mogu ti reći gde je, Urijene“, reče mu, „a nisam čula ni za kakve znake ili prikazanja koji te do njega mogu odvesti.“
„Onda ću nastaviti da tragam.“ To nije bilo pitanje, ali Urijen sačeka dok ona ne klimnu pre no što ponosno i izazivački odmeri Sijenarce, a onda im okrenu leđa. Opušteno se udalji od njih i ne osvrnuvši se nestade među stenjem.
Neki od vojnika počeše da gunđaju. Uno reče nešto o „ludim prokletim Aijelima“, a Masema prosikta kako je trebalo da ostave Aijela gavranovima.
„Protraćili smo dragoceno vreme“, glasno izjavi Ingtar. „Moraćemo brže da jašemo kako bismo ga nadoknadili.“
„Da“, kaza Verin, „moramo brže da jašemo.“
Ingtar pogleda ka njoj, ali Aes Sedai je zurila u zemlju, tamo gde je njeno stopalo izbrisalo simbol. „Sjašite“, naredi on. „Oklope na tovarne konje. Sada smo unutar Kairhijena. Ne želimo da Kairhijenjani pomisle kako smo došli da se borimo s njima. Požurite!“
Met se nagnu ka Perinu. „Da li... da li misliš da je govorio o Randu? Znam da je to ludo, ali čak i Ingtar misli da je on Aijel.“
„Ne znam“, odgovori Perin. „Sve je postalo ludo otkako smo se spetljali s Aes Sedai.“
Tiho, sama za sebe, i dalje gledajući ka zemlji, Verin reče: „To mora biti deo, ali kako? Da li to Točak Vremena tka niti u Šaru o kojoj ništa ne znamo? Ili to Mračni ponovo dotiče Šaru?“
Perin se naježi.
Verin diže pogled ka vojnicima koji su skidali oklope. „Brže!“, naredi oštrije no Ingtar i Uno zajedno. „Moramo da žurimo!“
29
Seanšan
Geofram Bornhald nije obraćao pažnju na smrad zapaljenih kuća i leševa na prašnjavoj ulici. Za njim su jahali Bajar i stotinu stražara u belim plaštovima. Bila je to polovina ljudi koje je imao sa sobom. Nije mu se sviđalo kako mu je legija bila raštrkana, a ni to što su Ispitivači imali tako mnogo zapovedničkih mesta, ali njegova naređenja bila su izričita: pokoravaj se Ispitivačima.