Perin prstima prođe kroz kosu. Što je više slušao o kraljevima, to su mu se manje sviđali.
„A šta je s bodežom?“, oklevajući upita Met. „Njega ne bi želeo, zar ne?“ Ingtar ga prostreli pogledom, a on se nelagodno promeškolji. „Znam da je Rog važan, ali ja se neću boriti u Poslednjoj bici. Taj bodež...“
Verin spusti ruke na naslone svoje fotelje. „Ni Galdrijan ga neće imati. Potrebno nam je da nekako uđemo u Bartanesov zamak. Ako uspemo da pronađemo Rog, možda i otkrijemo kako da ga povratimo. Da, Mete, i bodež. Kada se pročuje da je Aes Sedai u gradu – pa, obično to izbegavam, ali ako nagovestim Tijedri da bih volela da vidim Bartanesov novi zamak, trebalo bi da za dan ili dva dobijem poziv. Ne bi trebalo da bude suviše teško da povedem barem neke od vas. Šta je bilo, Hurine?“
Njuškalo je nestrpljivo cupkao od trenutka kad je pomenula poziv. „Lord Rand već ima pozivnicu. Od lorda Bartanesa.“
Perin zaprepašćeno pogleda Randa. Nije bio jedini.
Rand bez reči iz džepa kaputa izvadi dva zapečaćena pergamenta i pruži ih Aes Sedai.
Ingtar preko njenog ramena radoznalo pogleda pečate. „Bartanes, i... I Galdrijan! Rande, kako si ovo dobio? Šta si to radio?“
„Ništa“, odgovori Rand. „Ništa nisam radio. Samo su mi ih poslali.“ Ingtar ispusti dug uzdah. Met širom otvori usta. „Pa jeste, samo su ih poslali“, tiho reče Rand. Perin se nije sećao tog dostojanstva; Fland je gledao Aes Sedai i šijenarskog lorda kao njima ravan.
Perin odmahnu glavom. Ti jesi dorastao tom kaputu. Svi se menjamo. „Lord Rand je sve ostale spalio“, kaza Hurin. „Svakog dana dolazile su pozivnice, i svakoga dana ih je spaljivao. Naravno, sem ovih. Svakog dana od sve moćnijih kuća.“ Zvučao je ponosno.
„Točak vremena sve nas tka u Šaru kako je njemu volja“, reče Verin gledajući pergamente, „ali ponekad nam obezbedi ono što nam je potrebno i pre no što postanemo svesni potrebe.“
Ona opušteno zgužva kraljevu pozivnicu i baci je u kamin. Belela se na cepanicama. Slomivši palcem drugi pečat, poče da čita. „Da. Da, ovo će sasvim poslužiti.“
„Kako da idem?“, upita je Rand. „Znaće da nisam nikakav lord. Ja sam čobanin i seljak.“ Ingtar ga je sumnjičavo gledao. „Jesam, Ingtare. Rekao sam ti da jesam.“ Ingtar slegnu ramenima. I dalje nije izgledao ubeđeno. Hurin je gledao Randa s očiglednom nevericom.
Nek sam spaljen, pomisli Perin, da ga ne znam, ni ja ne bih verovao. Met je gledao Randa nakrivljene glave. Mrštio se kao da gleda nešto što ranije nije video. Sada i on to vidi. „Možeš ti to, Rande“, kaza Perin. „Možeš.“
„Pomoći će“, reče Verin, „ako ne pričaš svima šta nisi. Ljudi vide ono što očekuju da vide. Sem toga, gledaj ih u oči i govori odlučno. Onako kako si govorio sa mnom“, suvo dodade, a Rand pocrvene, ali nije skrenuo pogled. „Nije bitno šta ćeš reći. Sve što nije kako treba pripisaće tome što si stranac. Takođe bi pomoglo đa se setiš kako si se ponašao pred Amirlin. Ako budeš toliko arogantan, verovaće da si lord makar nosio prnje.“ Met podrugljivo frknu.
Rand diže ruke. „Dobro. Uradiću to. Ali i dalje mislim da će znati šta je i kako je pet minuta pošto otvorim usta. Kada?“
„Bartanes te je pozvao za pet različitih dana, a jedan od njih je sutra uveče.“
„Sutra!“, prasnu Ingtar. „Do sutra uveče Rog bi mogao da bude pedeset milja nizvodno, ili...“
Verin ga prekinu. „Uno i tvoji vojnici mogu da motre na zamak. Ako pokušaju da bilo kuda odnesu Rog, lako ćemo ih pratiti. A možda će nam i lakše biti da ga tako povratimo, umesto iz Bartanesovog zamka.“
„Možda i jeste tako“, progunđa Ingtar. „Samo mi se ne sviđa da čekam, sada kada mi je Rog skoro u rukama. Imaću ga. Moram! Moram!“
Hurin ga zapanjeno pogleda. „Ali, lorde Ingtare, to nije put. Šta se desi, desiće se, a šta je suđeno...“ Ingtarov pogled ga preseče, mada je i dalje gunđao sebi u bradu: „Nije to put, te priče o moranju.“
Ingtar se ukočeno okrenu ka Verin. „Verin Sedai, Kairhijenjani veoma drže do protokola. Ako Rand ne pošalje odgovor, Bartanes može biti toliko uvređen da nas neće ni primiti, čak ni s pozivnicom u rukama. Ali ako ga Rand pošalje... pa, Fejn ga zna. To im može biti upozorenje da postave zamku.“
„Mi ćemo njih iznenaditi.“ Njen kratak osmeh nije bio ni najmanje prijatan. „Ali mislim da će Bartanes u svakom slučaju želeti da vidi Randa. Bio on Prijatelj Mraka ili ne, ne verujem da je odustao od spletaka protiv prestola. Rande, kaže da si pokazao zanimanje za jedan od kraljevih poduhvata, ali ne kaže šta je tt). Na šta je mislio?“
„Ne znam“, polako odgovori Rand. „Otkad smo došli, ništa nisam radio. Čekaj. Možda misli na statuu. Prošli smo kroz jedno selo gde su iskopavali ogroman kip. Rekoše da je iz Doba legendi. Kralj namerava da ga premesti u Kairhijen mada ne znam kako će moći da pomeri nešto toliko veliko. Ali samo sam pitao šta je to.“
„Mi smo ga prošli preko dana, i nismo se zaustavljali da postavljamo pitanja.“ Verin ispusti pozivnicu u krilo. „Možda nije pametno što Galdrijan to iskopava. Nije da zaista ima opasnosti, ali nikada nije mudro da se oni koji ne znaju šta rade petljaju sa stvarima iz Doba legendi.“
„Šta je to?“, upita Rand.
„S’angreal.“ Zvučala je kao da to nije ništa važno, ali Perin odjednom oseti da su njih dvoje ušli u lični razgovor, govoreći o stvarima koje niko drugi ne bi trebalo da čuje. „Jedan od dva najveća ikada načinjena, koliko mi znamo. Neobičan je to par. Jedan, još zakopan na Tremalkingu, može da koristi samo žena. Ovaj može da upotrebi samo muškarac. Načinjeni su za vreme Rata Moći da budu oružje, ali ako ima ičega zbog čega treba da budemo zahvalni što je došao kraj tog Doba, ili Slamanje sveta, onda je to zato što je kraj nastupio pre no što su mogli biti upotrebljeni. Zajedno bi mogli biti dovoljno moćni da ponovo slome svet. Možda još gore od prvog Slamanja.“
Perin snažno stisnu pesnice. Izbegavao je da gleda u Randa, ali čak je i krajičkom oka video da je prebledeo oko usana. Mislio je da je Rand uplašen. Ni najmanje ga nije krivio zbog toga.
Ingtar je delovao potreseno. „Tu stvar bi trebalo ponovo zakopati. Što je dublje moguće. Šta bi bilo da ga je Logan pronašao? Ili bilo koji od onih jadnika koji mogu da usmeravaju, a kamoli neko ko tvrdi da je Ponovorođeni Zmaj. Verin Sedai, moraš upozoriti Galdrijana šta radi.“
„Šta? Oh, mislim da nema potrebe. Ta dva moraju se zajedno upotrebiti da bi se steklo dovoljno Jedne moći da se slomi svettako je bilo u Dobu legendi; muškarac i žena koji su zajedno radili bili su desetostruko jači no svako za sebe – a koja bi Aes Sedai danas pomogla muškarcu da usmerava? Jedan sam za sebe dovoljno je moćan, ali malo je žena dovoljno snažnih da prežive tok kroz onaj na Tremalkingu. Amirlin, naravno. Moiraina i Elaida. Možda još jedna ili dve druge. I tri koje još uče. Što se Logana tiče, sva njegova snaga bila bi potrebna samo da bi izbegao da bude pretvoren u pepeo. Ništa mu ne bi ostalo za bilo šta drugo. Ne, Ingtare, mislim da ne moraš da brineš. U najmanju ruku, ne dok se pravi Ponovorođeni Zmaj ne pojavi, a onda ćemo imati dovoljno drugih briga. Hajde sada da brinemo šta ćemo učiniti kada uđemo u Bartanesov zamak.“
Obraćala se Randu. Perin je toga bio svestan, a sudeći po Metovom pogledu, i on. Čak se i Loijal nervozno promeškoljio u svojoj fotelji. Oh, Svetlosti, Rande, pomisli Perin. Svetlosti, ne dozvoli joj da te upotrebi.
Randove šake behu pritisnute o sto tako snažno da su pobelele, ali glas mu je bio staložen. Nije skidao pogled s Aes Sedai. „Najpre moramo da povratimo Rog i bodež. A onda je gotovo, Verin. Onda je gotovo.“