„Steding Tsofu nije bio pronađen kada je taj gaj zasađen. U suprotnom, Ogijerima koji su pomogli da se sagradi Al’kair’rahijenalen ne bi bio potreban gaj da ih podseća na steding. Kada sam ranije prošao kroz Kairhijen, ovo je sve bila šuma. I to u kraljevom vlasništvu.“
„Bartanes ju je verovatno oduzeo u nekoj spletki.“ Rand se nemirno osvrnu po sobi. Svi su još pričali, ali mnogi su pos .natrali njega i Ogijera. Nije video Ingtara. Verin je bila u središtu grupice žena. „Da smo samo mogli da se držimo zajedno.“
„Verin kaže da to ne bi valjalo, Rande. Kaže da bi ovi zbog toga postali sumnjičavi i gnevni, misleći da se držimo po strani i gledamo ih s visine. Moramo izbegavati da izazovemo sumnju sve dok Met i Hurin ne pronađu šta god da traže.“
„I ja sam čuo šta je rekla, Loijale. Ali i dalje tvrdim da, ako Bartanes jeste Prijatelj Mraka, mora znati ko smo mi zaista. To što smo se ovako razišli samo je traženje batina.“
„Verin kaže da on ništa neće uraditi dok ne sazna da li nas može iskoristiti. Samo radi šta nam je rekla, Rande. Aes Sedai znaju šta rade.“ Loijal zađe u gomilu, privukavši krug lordova i gospi pre no što je načinio i deset koraka.
Ostali pođoše ka Randu, sada kada je ostao sam, ali on se okrenu u drugom smeru i žurno ode. Aes Sedai možda znaju šta rade, ali ja ne znam. Ovo mi se ne sviđa. Svetlosti, kad bih samo znao da li je govorila istinu. Aes Sedai nikada ne lažu, ali istina koju čuješ možda nije istina koju misliš da si čuo.
Nastavio je da se kreće, da bi izbegao razgovor s plemićima. Bilo je mnogo drugih soba i sve su bile ispunjene lordovima i gospama. U svima je bilo izvođača: tri zabavljača sa svojim plaštovima, još žonglera i akrobata, muzičari koji su svirali flaute, biterne, dulčimere i laute, kao i pet različitih vrsta violina, šest vrsta rogova, pravih ili jednom i dvaput uvijenih, i deset vrsta bubnjeva – od najmanjih do najvećih. Pogleda još jednom svirače na rogovima, one s kružnim rogovima, ali svi instrumenti bili su od običnog mesinga.
Ne bi ovde držali Rog Valera, budalo, pomisli. Ne sem ako Bartanes ne namerava da dozove mrtve heroje kao deo zabave.
Bio je tu čak i bard u srebrom ukrašenim tairenskim čizmama i žutom kaputu. Šetao se kroz sobe svirajući harfu i ponekad se zaustavljajući da deklamuje u Visokom pojanju. Prezrivo je gledao zabavljače i nije se zadržavao u sobama gde su oni bili, ali Rand nije video neke razlike među njima, izuzev odeće.
Iznenada, pored Randa se stvori Bartanes. Livrejisani sluga smesta je uz poklon prišao noseći srebrni poslužavnik. Bartanes uze stakleni pehar vina. Hodajući unazad pred njima, i dalje u naklonu, sluga je držao poslužavnik prema Randu sve dok on ne odmahnu glavom, a onda se sluga izgubi u gomili.
„Deluješ kao da ne možeš da se skrasiš“, otpivši vino reče Bartanes. „Volim da šetam.“ Rand se pitao kako da posluša Verinin savet. Seti se šta je rekla o njegovoj poseti Amirlin. Poprimi položaj Mačka prelazi dvorište. Nije znao arogantniji način šetnje. Bartanes stisnu usne, a Rand pomisli da je to možda bilo i previše arogantno, ali oslanjao se samo na Verinin savet, pa stoga nije stao. Da bi malo umanjio taj utisak, prijatnim glasom reče: „Ovo je odlična zabava. Imaš mnogo prijatelja, a nikada nisam video toliko zabave na jednom mestu.“
„Mnogo prijatelja“, složi se Bartanes. „Možeš da ispričaš Galdrijanu koliko ih je, i ko su oni. Neka od tih imena mogla bi ga iznenaditi.“
„Nikada nisam upoznao kralja, lorde Bartanese, a pretpostavljam da nikad ni neću.“
„Naravno. Samo si se zadesio u onoj mrvici od sela. Nisi proveravao kako napreduje iskopavanje one statue. To je veliki poduhvat.“
„Da.“ Ponovo poče da razmišlja o Verin, poželevši da mu je dala neki savet kako da razgovara s čovekom koji je već ubeđen da ga laže. Bez razmišljanja dodade: „Opasno je petljati se sa stvarima iz Doba legendi ako ne znaš šta radiš.“
Bartanes se zamišljeno zagleda u svoje vino, kao da je Rand rekao nešto veoma značajno. „Hoćeš li da kažeš da ne podržavaš Galdrijana u tome?“, upita naposletku.
„Rekoh ti da nikada nisam upoznao kralja.“
„Da, naravno. Nisam znao da su Andorci tako dobri u Velikoj igri. Ne viđamo mnogo vas u Kairhijenu.“
Rand duboko udahnu suzdržavajući se da mu ne odbrusi gnevno kako ne igra njihovu Igru. „Na reci ima mnoštvo barki sa žitom iz Andora.“
„Trgovci i prodavci. Koga je briga za njih? Važni su koliko i bube na lišću.“ Bartanesov glas sadržao je podjednak prezir za bube koliko i za trgovce, ali ponovo se namrštio, kao da je Rand nešto nagovestio. „Malo muškaraca putuje u društvu Aes Sedai. Ti mi se činiš premlad da bi bio Zaštitnik. Pretpostavljam da je lord Ingtar Zaštitnik Verin Sedai?“
„Mi smo ono što smo rekli da smo“, kaza Rand i lice mu se zgrči. Izuzev mene.
Bartanes je sada skoro otvoreno proučavao Randovo lice. „Mlad. Premlad da bi imao sečivo s čapljom.“
„Nemam ni godinu dana“, ne razmišljajući odgovori Rand, i smesta požele da može te reči da povuče. Njemu je to zvučalo budalasto, ali Verin mu je rekla da se ponaša kao kod Amirlin Tron, a Lan mu je rekao da tako govori. Stanovnici Krajina imendanom su smatrali dan kada su dobili mač.
„Tako dakle. Andorac, ali obuku dobio u Krajinama. Ili te je, možda, obučavao Zaštitnik?“ Bartanes skupi oči proučavajući Randa. „Ako sam dobro shvatio, Morgaza ima samo jednog sina. Zove se Gavin, kako sam čuo. Mora da si njegovih godina.“
„Upoznao sam ga“, oprezno reče Rand.
„Te oči. Ta kosa. Čuo sam da kraljevska loza Andora ima skoro aijelsku kosu i oči.“
Rand se spotače, iako je pod bio od glatkog mermera. „Ja nisam Aijel, lorde Bartanese. A nisam ni od kraljevske loze.“
„Kako kažeš. Pružio si mi mnogo toga za razmišljanje. Verujem da ćemo moći da nađemo zajedničko tlo kada ponovo budemo razgovarali.“ Bartanes klimnu i diže čašu u mali pozdrav, a onda se okrenu da razgovara s jednim sedokosim čovekom koji je imao mnogo raznobojnih pruga na kaputu.
Rand zatrese glavom i nastavi dalje, bežeći od razgovora. Bilo je loše što je razgovarao s jednim kairhijenskim lordom: nije želeo da rizikujc razgovor s još jednim. Bartanes je, izgleda, nalazio duboka značenja u najbeznačajnijim primedbama. Rand shvati da je upravo o Daes Dae’mar naučio taman toliko da mu bude jasno da ni pojma nema kako se to igra. Mete, Hurine, brzo pronađite nešto, pa da se izgubimo odavde. Ovi ljudi su blesavi.
A onda uđe u drugu sobu i na njenom suprotnom kraju vide zabavljača koji je svirao harfu i govorio priču iz Velikog lova na Rog. Tom Merilin. Rand stade kao ukopan. Tom ga izgleda nije primetio, mada je zabavljačev pogled dva puta prešao preko njega. Izgleda da je Tom mislio ono što je rekao. Čist prekid.
Rand se okrenu da ode, ali jedna žena vešto stade ispred njega i đodirnu mu grudi. Čipka joj se prelivala oko mekog zgloba. Nije mu bila ni do ramena, ali njena visoka kula od kovrdža dosezala mu je do očiju. Čipka na visokom okovratniku bila joj je nabrana pod bradom, a pruge su pokrivale prednji deo tamnoplave haljine ispod grudi. „Ja sam Alaina Kulijandred. Ti mora da si čuveni Rand al’Tor. Pretpostavljam da Bartanes u sopstvenom zamku ima pravo da prvi razgovara s tobom, ali svi smo fascinirani onim što smo o tebi čuli. Čak sam čula i da sviraš flautu. Može li to biti istina?“
„Sviram flautu.“ Kako je... Kaldevin. Svetlosti, u Kairhijenu svi zaista sve čuju. „Ako bi me izvini...“
„Čula sam da neki strani lordovi sviraju, ali nikada u to nisam verovala. Veoma bih volela da te čujem kako sviraš. Možda bi o ponečemu razgovarao sa mnom. Bartanes je izgleda opčinjen razgovorom s tobom. Moj muž provodi dane isprobavajući svoje vino, tako da sam potpuno sama. Nikada nije sa mnom da pričamo.“