Sjahavši, baci uzde jednom Detetu. „Postaraj se da ljudi budu nahranjeni, Bajare. Stavi zatvorenike u gostionicu s onoliko hrane i vode koliko mogu da poncsu, a onda zakuj sva vrata i prozore. Neka pomisle da ću ostaviti nešto ljudi da stražari, da?“
Bajar ponovo dodirnu srce i okrenu konja da izda naređenja. Ponovo poče teranje, u gostionicu ravnog krova, dok su druga Deca pretraživala kuće tragajući za čekićima i ekserima.
Posmatrajući natmurena lica koja prođoše kraj njega, Bornhald pomisli da će trebati dva ili tri dana pre no što neko od ovih ne skupi dovoljno hrabrosti da se probije iz gostionice i otkrije da nema stražara. Dva ili triana su sve što mu je potrebno, ali nije imao nameru da rizikuje i uzbuni Seanšane svojim prisustvom.
Ostavivši za sobom dovoljno ljudi da Ispitivači poveruju kako mu je čitava legija raštrkana po Almotskoj ravnici, doveo je skoro hiljadu Dece do Tomanske glave, a da nije digao uzbunu. Tri kratke bitke sa seanšanskim patrolama brzo su se okončale. Oni Seanšani prebrzo su se svikli da se suočavaju s poraženom ruljom. Deca Svetla bila su smrtonosno iznenađenje. Ali Seanšani su se borili kao horde Mračnoga i nije mogao da zaboravi da ga je jedan susret koštao više od pedeset ljudi. I dalje nije bio siguran koja je od dveju žena načičkanih strelama bila Aes Sedai. „Bajare!“ Jedan od Bornhaldovih ljudi pruži mu glinenu šolju s vodom iz jednih kola; bila mu je ledena u grlu.
Čovek upalog lica sjaha. „Da, moj lorde kapetane?“
„Kada se suočim s neprijateljem, Bajare“, kiselo reče Bornhald, „ti u tome nećeš učestvovati. Osmatraćeš iz daljine i odneti mom sinu vesti o onome što će se desiti.“
„Ali moj lorde kapetane...“
„To je moje naređenje, Dete Bajare!“, odreza on. „Poslušaćeš, da?“ Bajar ukoči leda i zagleda se pravo pred sebe. „Kako zapovedaš, moj lorde kapetane.“
Bornhald ga je neko vreme posmatrao. Čovek će uraditi kako mu se kaže, ali bolje bi bilo da mu pruži još neki razlog sem da bi ispričao Dainu o očevoj smrti. Ne bi se moglo reći da ne poseduje znanje koje je hitno potrebno u Amadoru. Od onog kratkog sukoba s Aes Sedai -je li bila jedna od njih ili obe? Trideset seanšanskih vojnika, i dve žene, koštali su me dvostruko više žrtava od tada, više nije očekivao da živ napusti Tomansku glavu. Ako se Seanšani za to ne postaraju, to će vrlo verovatno učiniti Ispitivači. ^
„Kada pronađeš mog sina trebalo bi da je s lordom kapetanom Emonom Valdom blizu Tar Valona i kažeš mu, pojahaćeš u Amador i podneti izveštaj lordu kapetanu zapovedniku. Pedronu Nijalu lično, Dete Bajare. Ispričaćeš mu šta smo saznali o Seanšanima; ja ću ti to napisati. Potrudi se da on shvati kako više ne možemo računati na to da će se veštice iz Tar Valona zadovoljavati manipulisanjem događajima iz senke. Ako se otvoreno bore na strani Seanšana, sigurno ćemo ih i drugde sresti.“ Na trenutak je oklevao. Ovo poslednje bilo je najvažnije. Pod Kupolom istine morali su znati da će Aes Sedai poći u bitku uprkos svim svojim hvaljenim zakletvama. Loše se zbog toga osećao. Svet u kome Aes Sedai koriste Moć u borbi. Nije bio siguran da će zažaliti što ga ostavlja. Ali postojala je još jedna poruka koju je želeo da pošalje u Amador. „I Bajare... reci Pedronu Nijalu kako su nas Ispitivači iskoristili.“
„Kako zapovedaš, moj lorde kapetane“, odgovori Bajar, ali Bomhald uzdahnu kada mu vide izraz lica. Čovek nije razumeo. Bajar će slušati naređenja, došla ona od lorda kapetana ili od Ispitivača, ma kakva bila.
„Napisaću to da predaš Pedronu Nijalu“, kaza. U svakom slučaju, nije bio siguran koliko će to vredeti. Misao mu dođe i on se namršti ka gostionici, gde su neki od njegovih ljudi bučno zakivali kapke i vrata. „Perin“, promrmlja. „Tako se zvao. Perin, iz Dve Reke.“
„Prijatelj Mraka, moj lorde kapetane?“
„Možda, Bajare.“ On sam nije bio u potpunosti siguran, ali čovek za koga su se borili vukovi sigurno nije mogao biti ništa dmgo. Svakako. Taj Perin ubio je dvojicu Dece. „Učinilo mi se da sam ga ugledao kada smo ulazili u selo, ali ne sećam se da je iko među zatvorenicima izgledao kao kovač.“ „Njihov kovač je otišao pre mesec dana, moj lorde kapetane. Neki od njih žale se da bi već otišli i pre no što smo mi stigli, da nisu sami morali da popravljaju točkove kola. Misliš li da je to bio taj Perin, moj lorde kapetane?“ „Ko god da je bio, ne zna se gde je, ne? Može da odnese vesti Seanšanima.“ „Prijatelj Mraka bi to sigurno uradio, moj lorde kapetane.“
Bomhald ispi vodu i baci šolju. „Ovde neće biti jela za ljude, Bajare. Neću dozvoliti da me ti Seanšani uhvate na sedalu, upozori li ih Perin iz Dve Reke, ili neko dmgi. Neka legija uzjaše, Dete Bajare!“
Visoko nad njihovim glavama kružila je ogromna krilata pojava. Neprimećeno.
Na čistini među gustišem na vrhu brda gde su se ulogorili, Rand je vežbao s mačem. Zeleo je da pobegne od razmišljanja. Imao je svoje prilike da s Hurinom traži Fejnov trag; svi su to imali, po dvojica ili trojica, da ne bi privukli pažnju. Do sada ništa nisu našli. Sada su čekali Meta i Perina da se vrate s njuškalom; trebalo je da još pre nekoliko sati budu tu.
Loijal je, naravno, čitao. Nije se moglo reći da li je trzao ušima zbog knjige ili zbog kašnjenja izvidnice, ali Uno i većina Sijenaraca napeto su sede-i i oštrili mačeve, ili osmatrali kroz drveće, kao da očekuju da će se svakog trena pojaviti Seanšani. Samo je Verin delovala spokojno. Aes Sedai je sedela na panju kraj njihove male vatre, mrmljajući sebi u bradu i pišući dugim štapom po prašini; s vremena na vreme odmahnula bi glavom i sve obrisala nogom, pa ponovo počela. Svi konji bili su osedlani i spremni za polazak. Svaki od njih bio je privezan za koplje zabijeno u zemlju.
„Caplja u ševaru“, reče Ingtar. Sedeo je oslonjen o jedno drvo i oštrio mač gledajući Randa. „Ne bi trebalo da se mučiš s tim. Ostavlja te potpuno otvorenim.“ Na trenutak Rand je održavao ravnotežu na jednom stopalu, mač mu beše obrnut u dvoručnom hvatu iznad glave, a onda se vešto prebaci na dmgo stopalo. „Lan kaže da je dobro za razvijanje ravnoteže.“ Nije mu bilo lako da održava ravnotežu. Kada je bio u praznini, često se činilo kako bi mogao da balansira na kotrljajućem kamenu, ali nije se usuđivao da je obrazuje. Nije imao toliko poverenja u sebe.
„Ako nešto suviše često vežbaš, počneš bez razmišljanja da ga koristiš. Smestićeš ti tako svoj mač u drugog čoveka, ako si brz, ali ne pre no što on svoj zarije u tvoja rebra. Gotovo da ga pozivaš. Mislim da ne bih izdržao da se suočim s tako otvorenim čovekom a da ne zarijem mač u njega, čak i znajući da će mi možda uzvratiti udarac ako to učinim.“
„To je samo za ravnotežu, Ingtare.“ Rand se zaljulja na jednoj nozi i morade i drugu da spusti kako ne bi pao. Zabi sečivo nazad u kanije i pokupi sivi plašt koji je njemu služio za prerušavanje. Moljci su ga izgrizli i bio je poderan na donjem kraju, ali postavljen debelom vunom, a podigao se vetar. Hladan zap^ 1ni vetar. „Kad bi se samo vratili.“
Kao da je njegova želja bila znak, Uno tiho s hitnjom progovori: „Dolaze prokleti konjanici, moj lorde.“ Kanije zazveketaše kada ljudi koji već nisu isukali mačeve to učiniše. Neki skočiše na sedla, grabeći koplja.
Napetosti nestade kada Hurin i ostali kasom dođoše do čistine. Ali sve se opet vrati kada Hurin progovori. „Pronašli smo trag, lorde Ingtare.“ „Pratili smo ga skoro do Falmea“, reče Met i sjaha. Rumenilo na njegovim bledim obrazima ličilo je na ruganje zdravlju; koža mu je bila zategnuta. Uzbuđeni Šijenarci okupiše se oko njih. „To je samo Fejn, ali nema gde drugde da ide. Mora da je bodež kod njega.“
„Pronašli smo i Bele plaštove“, reče Perin, a potom i on sjaha. „Stotine njih.“ „Bele plaštove?“, uzviknu Ingtar mršteći se. „Ovde? Pa, ako oni ne smetaju nama, ni mi nećemo njima. Možda će nam pomoći da pronađemo Rog ako Seanšani budu njima zauzeti.“ Pogled mu pade na Verin koja je i dalje sedela kraj vatre. „Pretpostavljam da ćeš mi sada reći da je trebalo da te slušam, Aes Sedai. Covek jeste otišao u Falme.“