„Točak tka kako Točak želi“, smireno odvrati Verin. „S ta’verenima, ono što se dogodi sutteno je da se dogodi. Možda je Šara zahtevala ovih nekoliko doaatnih dana. Šara sve stavlja tačno na svoje mesto. Kada pokušavamo da je promenimo, pogotovu ako su ta’vereni umešani, tkanje se promeni da nas sve vrati u Šaru koja je suđena.“ Zavlada nelagodna tišina koju ona kao da nije ni primetila; besposleno je crtala u prašini. „Ali sada, mislim da bi možda trebalo da skujemo planove. Šara nas je napok^n dovela do Falmea. Rog Valera beše odnet u Falme.“
Ingtar čučnu preko puta nje iza vatre. „Kada dovoljno ljudi kaže jedno te isto, počnem u to da verujem, a svi meštani govore da Seanšane nije briga ko dolazi i odlazi iz Falmea. Povešću Hurina i još nekoliko drugih u grad. Kada bude otkrio Fejnov trag koji vodi do Roga... pa, onda ćemo videti šta ćemo videti.“
Verin nogom izbrisa točak koji je iscrtala u prašini. Umesto njega povuče dve kratke crte koje su se doticale krajevima. „Ingtar i Hurin. I Met, budući da može da oseti bodež ako se dovoljno približi. Želiš da ideš, zar ne, Mete?“
Met je delovao rastrzano, ali ipak drhtavo klimnu glavom. „Moram, zar ne? Moram da pronađem taj bodež.“
Treća crta načini ptičje stopalo. Verin pogleda Randa.
„Idem“, reče on. „Zato sam došao.“ Neko čudno svetlo pojavi se u očima Aes Sedai, varnica znanja od koje se osećao nelagodno. „Da pomognem Metu da pronađe bodež“, oštro reče, „i Ingtaru da pronađe Rog.“ I Fejn, dodade u sebi. Ako već nije prekasno, moram da pronađem Fejna.
Verin načini četvrtu crtu, pretvorivši ptičji trag u nepotpunu zvezdu. „I ko još?“, tiho upita. Stap joj beše spreman.
„Ja“, reče Perin, tren pre no što se Loijal oglasi sa: „Mislim da bih i ja voleo da pođem“, a Uno i ostali Sijenarci glasno počeše da traže da se pridruže.
„Perin je bio prvi“, kaza Verin, kao da je time sve okončala. Dodade petu crtu i opasa ih krugom. Rand se naježi; bio je to isti onaj točak koji je maločas izbrisala. „Petorica će pojahati“, promrmlja.
„Zaista bih voleo da vidim Falme“, reče Loijal. „Nikada nisam video Aritski okean. Sem toga, ja mogu da nosim kovčeg, ako je Rog još u njemu.“
„Bolje da barem još i mene uključite, moj lorde“, začu se od Una. „Tebi i lordu Randu zatrebaće još jedan mač da vam čuva leđa ako oni prokleti Seanšani pokušaju da vas zaustave.“ Ostatak vojnika progunđa nešto slično.
„Ne budite budalasti“, oštro kaza Verin. Njen pogled sve ih ućutka. „Ne možete svi da idete. Ma koliko Seanšani ne marili za strance, sigurno će primetiti dvadeset vojnika, a čak i bez oklopa vi ličite na vojnike. Jedan ili dvojica neće mnogo značiti. Petorica je dovoljno da uđu a da ne privuku pažnju, a i dobro je da trojica od njih budu tri ta’verena koji su s nama. Ne, Loijale, i ti moraš da ostaneš. Nema Ogijera na Tomanskoj glavi. Ti bi privukao pažnju koliko svi ostali zajedno.“
„A šta je s tobom?“, upita Rand.
Verin odmahnu glavom. „Zaboravljaš na damane.“ Usne joj s gađenjem izgovoriše tu reč. „Ja bih jedino mogla biti od pomoći ako bih usmeravala Moć, a to ni najmanje ne bi pomoglo ako bih vam njih navukla na vrat. Čak i da nisu dovoljno blizu da vide, neko može sasvim dobro da oseti ženu ili muškaraca, kad smo već kod toga kako usmerava, ako se ne pripazi da se koristi vrlo malo Moći.“ Nije pogledala Randa; njemu se činila upadljivom što to nije uradila, a Met i Perin iznenada postaše obuzeti svojim čizmama.
„Muškarac“, frknu Ingtar. „Verin Sedai, zašto dodavati probleme? Imamo ih dovoljno i bez pretpostavki da muškarci usmeravaju. Ali bilo bi dobro da budeš tamo. Ako nam zatrebaš...“
„Ne, morate ići samo vas petorica.“ Delimično obrisa stopalom točak iscrtan u prašini. Odmeri svakog od njih ponaosob, usredsređeno i namršteno. „Petorica će pojahati.“
Na trenutak je izgledalo da će je Ingtar ponovo nešto pitati, ali pošto srete njen pogled, slegnu ramenima i okrenu se ka Hurinu. „Koliko nam treba da stignemo u Falme?“
Njuškalo se počeša po glavi. „Ako smesta pođemo i čitave noći jašemo, bićemo tamo sutra u praskozorje.“
„Tako ćemo i učiniti. Neću više da traćim vreme. Svi vi, osedlajte konje. Uno, hoću da dovedeš ostale za nama. Ali pazi da te ne primete, i ne dozvoli...“ Rand pogleda iscrtani točak dok Ingtar nastavi da izdaje uputstva. Točak je sada bio slomljen, samo s četiri paoka. Iz nekog razloga strese se zbog toga. Shvati da ga Verin posmatra. Njene tamne oči bile su sjajne i usredsređene kao u ptice grabljivice. Morao je da se napregne kako bi otrgao pogled i počeo da se priprema.
Počinješ da umišljaš, reče sam sebi razdraženo. Ako nije tamo, ništa ne može da uradi.
45
Majstor sečiva
Izlazeće sunce pomolilo je svoju grimiznu ivicu iznad obzorja i poslalo duge senke niz kaldrmisane ulice Falmea prema luci. Morski povetarac poneo je ka unutrašnjosti dim vatri na kojima se kuvao doručak. Samo su ranoranioci već ustali. Na jutarnjoj hladnoći ledio im se dah. U poređenju s gužvom koja će za sat vremena napuniti ulice, grad je delovao skoro prazno.
Sedeći na prevrnutom buretu ispred još zatvorene gvožđare, Ninaeva je grejala ruke i posmatrala svoju vojsku. Min je sedela na pragu preko puta nje, umotana u svoj seanšanski plašt, i jela suvu šljivu, a Elejna u svom ovčjem kaputu sakrila se iza ugla malo dalje od nje. Velika vreća, ukradena s dokova, bila je uredno složena pored Min. Moja vojska, sumorno pomisli Ninaeva./I/z nema nikog drugog.
Vide jednu sul’dam i damane kako se penju uz ulicu. Plavokosa žena nosila je narukvicu, a tamnokosa okovratnik. Obe su pospano zevale. Ono malo Falmešana na ulici držalo se podalje od njih, skrenutih pogleda. Koliko god je mogla da vidi prema luci, nije bilo više nijednog Seanšanina. Nije se osvrnula u drugom smeru. Umesto toga, ispruži se i slegnu ramenima, kao da razgibava sleđena pleća, pre no što ponovo sede.
Min baci svoju polupojednu šljivu, opušteno pogleda uz ulicu i nasloni se na dovratak. I tamo je sve bilo čisto ili bi već stavila šake na kolena. Min poče nervozno da trlja ruke, a Ninaeva shvati da Elejna sada željno cupka.
Ako nas odaju, ima da im polupam glave. Ali znala je da će, ako budu otkrivene, Seanšani određivati šta će se dogoditi svima trima. Bila je i previše svesna da nije zaista znala da li će ono što je nameravala uroditi plodom. Može biti da će ih i neka njena greška odati. Ponovo odluči da će, ako ešto pođe naopako, nekako privući svu pažnju na sebe dok Min i Elejna beže. Rekla im je da beže ako nešto pođe po zlu i navela ih da misle kako će i ona bežati. Šta će tada da uradi, nije znala. Izuzev što neću dozvoliti da me živu uhvate. Molim te, Svetlosti, ne to.
Sul’dam i damane popeše se uz ulicu dok se ne nađoše između tri žene. Desetak Falmešana široko je zaobišlo povezani par.
Ninaeva sakupi sav svoj gnev. Vezane i Držači povoca. Stavile su svoj pogani okovratnik na Egvenu, a sada će i na nju i Elejnu, ako mogu. Naterala je Min da joj kaže kako su sul’dam primoiravale na poslušnost. Bila je siguma da je Min nešto prećutala, ono najgore, ali i ono što je rekla bilo je dovoljno da dovede Ninaevu do belog usijanja. Beli pupoljak na grani crnog gloga u trenu se otvo.: svetlu, saidaru, i Jedna moć je ispuni. Znala je da svetli za one koji to mogu da vide. Sul’dam blede puti trže se, a crnipurasta damane otvori usta, ali Ninaeva im nije pmžila priliku. Usmerila je samo tmnčicu Moći, ali bilo je to kao bič koji u vazduhu šiba tmnčicu prašine.
Srebrni okovratnik širom se otvori i zazveketa po kaldrmi. Ninaeva uzdahnu od olakšanja i skoči na noge.