Pošla je niz hodnik dok je Anaija ćaskala. Lijandrin pogledom prostreli vrata, kao da se pitala Šta to Moiraina krije, a onda požuri da im se pridruži. Išla je kraj Moiraine ukočeno kao stražar. Anaija je jednostavno šetala, praveći Moiraini društvo. Njihove papučice meko su padale na debele tepihe izatkane u jednostavnim šarama.
Livrejisane žene padale su u duboke naklone dok su one prolazile. Mnogi nakloni bili su dublji no što bi ih lord Fal Dare lično dobio. Aes Sedai, tri zajedno, i Amirlin Tron lično, u tvrđavi. Bila je to veća čast no što je bilo koja žena u utvrdi očekivala da će doživeti. U hodnicima je bilo i nekoliko žena iz plemićkih kuća. I one su činile naklone, što sasvim sigurno ne bi pred lordom Agelmarom. Moiraina i Anaija su se smešile i klimale glavom na svaki znak poštovanja, bilo od slugu, bilo od plemkinja. Lijandrin ni na koga nije obraćala pažnju.
Ovde je, naravno, bilo samo žena. Nijedan Šijenarac stariji od deset godina ne bi ušao u ženske odaje bez dozvole ili poziva, iako je nekoliko dečačića trčalo i igralo se po hodnicima. Oni bi nespretno klekli na jedno koleno, dok su njihove sestre padale u duboke naklone. Tu i tamo Anaija bi se nasmešila i u prolazu potapšala neku malu glavu.
„Ovoga puta, Moiraina“, reče Anaija, „predugo si odsustvovala iz Tar Valona. Zaista predugo. Nedostaješ Tar Valonu. Nedostaješ svojim sestrama. Potrebna si u Beloj kuli.“
„Neke od nas moraju da rade u svetu“, nežno odgovori Moiraina. „Prepustiću tebi Dvoranu Kule, Anaija. Ipak, ti u Tar Valonu više od mene čuješ Šta se dešava u svetu. Prečesto se dešava da ne znam Šta se zbilo u mestima koja sam dan ranije ostavila za sobom. Kakve vesti imaš?“
„Još tri lažna Zmaja.“ Lijandrinin glas bese odsečan. „U Saldeji, Murandiji i Tiru lažni Zmajevi pustoše zemlju. Za to vreme, vi Plave samo se smejete i mlatite praznu slamu pokušavajući da živite u prošlosti.“ Anaija podiže obrvu i Lijandrin zatvori usta glasno šmrknuvši.
„Tri“, tiho se mislila Moiraina. Njene oči zasjaše na trenutak, ali brzo je to prikrila. „Trojica u poslednje dve godine, a sada još trojica odjednom.“
„Postaraćemo se za ove, kao i za one pre njih. Za ovu mušku napast, kao i za dronjavu rulju koja ih prati.“
Sigurnost u Lijandrininom glasu skoro da je zabavljala Moirainu. Skoro. Bila je suviše svesna kako stvari zaista stoje. Suviše svesna mogućnosti. „Da li je nekoliko meseci bilo dovoljno da zaboraviš, sestro? Poslednji lažni Zmaj razorio je Geldan pre no što je njegova vojska, dronjava rulja ili ne, bila pobeđena. Da, Logan je do sada stigao u Tar Valon. Pretpostavljam da je smiren i na sigurnom, ali neke od naših sestara dale su živote da ga nadvladaju. Čak i jedna mrtva sestra više je no što možemo da podnesemo, ali gubici u Geldanu bili su mnogo gori. Dvojica pre Logana nisu mogli da usmeravaju, ali narod Kandora i Arad Domana predobro ih pamti. Spaljena sela i poginuli ljudi. Kako će se svet suočiti s trojicom odjednom? Koliko će ljudi pohrliti njihovim barjacima? Nikada nije manjkalo sledbenika za bilo kog čoveka koji se proglasio Ponovorođenim Zmajem. Koliko će veliki ratovi ovoga puta izbiti?“
„Nije sve tako crno“, reče Anaija. „Koliko znamo, samo onaj u Saldeji može da usmerava. Još nije imao dovoljno vremena da privuče mnogo sledbenika, a sestre bi već trebalo da su tamo da se postaraju za njega. Tairenci jure svog lažnog Zmaja i njegove sledbenike kroz Hadon Mirk, a onaj u Murandiji već je u lancima.“ Kratko se nasmejala, kao da je u čudu. „Zamislite da su se Muranđani najbrže pobrinuli za svog. Ako pitate, reći će vam da i nisu Muranđani, već Lugarđani, ili Inišlini, ili podanici ovog ili onog lorda ili gospe. Ali ipak, strahujući da će njihovi susedi uzeti to kao izgovor za zaposedanje, skočili su na svog lažnog Zmaja skoro čim je otvorio usta.“
„Ipak“, kaza Moiraina, „ne može se preći preko trojice istovremeno. Da li je neka sestra bila u stanju da izvrši Proricanje?“ To nije bilo mnogo verovatno – malo je Aes Sedai pokazalo taj Dar, čak i u najslabijem mogućem obliku, tokom mnogo vekova – tako da nije bila iznenađena kada Anaija odmahnu glavom. Nije bila iznenađena, ali ipak je osetila olakšanje.
Stigli su do raskršća hodnika u isto vreme kada i gospa Amalisa. Ona se duboko nakloni, raširivši svoje bledozelene suknje. „Čast Tar Valonu“, tiho reče. „Čast Aes Sedai.“
Sestra lorda Fal Dare zahtevala je više od pukog klimanja glavom. Moiraina uhvati Amalisu za ruke i podiže je iz naklona. „Počastvovane smo, Amalisa. Ustani, sestro.“
Pocrvenevši, Amalisa se graciozno ispravi. Nikada nije ni bila u Tar Valonu, a to što ju je Aes Sedai nazvala sestrom bilo je značajno čak i za osobu njenog položaja. Niska i sredovečna, imala je neku tamnu i zrelu lepotu, koju je dodatno isticalo rumenilo njenih obraza. „Činiš mi preveliku čast, Moiraina Sedai.“
Moiraina se nasmeši. „Koliko dugo se znamo, Amalisa? Moram li ja sada da te zovem: moja. gospo Amalisa, kao da nikada nismo zajedno pile čaj?“
„Naravno da ne.“ Amalisa uzvrati osmeh. Snaga koja je bila očigledna na licu njenog brata, videla se i na njenom. Mekše crte obraza i usana nimalo je nisu smanjivale. Bilo je onih koji su pričali da, ma koliko snažan i odlučan ratnik Agelmar bio, nije bio ništa više no ravan svojoj sestri. „Ali pošto je Amirlin Tron ovde... Kralja Easara kad poseti Fal Daru nasamo zovem Magami, što znači ’ujkica’. Baš kao što sam radila kao dete, kada me je nosio na ramenima. Ali u javnosti mora biti drugačije.“
Anaija coknu jezikom. „Ponekad je formalnost neophodna, ali muškarci joj često pribegavaju i kada se ne mora. Molim te, zovi me Anaija, a ja ću tebe Amalisa, ako mogu.“
Krajičkom oka, Moiraina spazi Egvenu, na samom kraju sporednog hodnika, kako užurbano zamiče za ugao. Za njom se vukla pogrbljena prilika u kožnom prsluku, pognute glave, a ruku prepunih zavežljaja. Moiraina dozvoli sebi mali smešak, ali ga brzo prikri. Ako devojka pokaže toliko inicijative u Tar Valonu, pomisli podsmešljivo, sedeće jednog dana na Amirlin tronu. Ako bude bilo Amirlin trona na kome bi sedela.
Kada je ponovo obratila pažnju na ostale, Lijandrin je govorila.
„...i volela bih da naučim nešto više o vašoj zemlji.“ Osmeh joj je bio otvoren i skoro devojački, a glas prijateljski.
Moiraina natera svoje lice da ostane bezizražajno dok je Amalisa upućivala poziv Lijandrin da joj se pridruži u ličnom vrtu, skupa s pratiljama, a Lijandrin to toplo prihvati. Lijandrin je imala malo prijatelja. Nikoga van Crvenog Ađaha. Svakako nikoga ko nije Aes Sedai. Pre bi se sprijateljila s muškarcem, ili Trolokom. Moiraina nije bila sigurna da Lijandrin vidi neku razliku između muškaraca i Troloka. Nije bila sigurna da iko iz Crvenog Ađaha vidi razliku.
Anaija objasni da ih očekuje Amirlin Tron. „Naravno“, reče Amalisa. „Svetlost je obasjala, a Tvorac zaklonio. Onda kasnije.“ Ispravila se i klimnula glavom dok su one odlazile.
Moiraina je posmatrala Lijandrin dok su hodale nijednom ne pogledavši pravo u nju. Aes Sedai kose boje meda gledala je pravo pred sebe. Usne nalik na ružine pupoljke bile su zamišljeno napućene. Izgledalo je kao da je zaboravila i Moirainu i Anaiju. Šta li smera?
Anaija kao da ništa neobično nije primetila. Ali opet, ona je oduvek bila u stanju da prihvata ljude i kakvi jesu i kakvi žele da budu. Moirainu je stalno zaprepašćivalo što je Anaija imala toliko uspeha u Beloj kuli. Ali njenu otvorenost i poštenje, prihvatanje svih, podmukli su uvek shvatali kao lukave spletke. Uvek bi bili iznenađeni kada bi se pokazalo da je mislila ono što je govorila i da govori ono što misli. Znala je, takođe, i da vidi suštinu i da prihvati ono što vidi. Sada je nastavila da govori o novostima. „Vesti iz Andora su i dobre i loše. Ulični neredi u Kaemlinu smirili su se s dolaskom proleća, ali i dalje se previše priča. Kraljicu i Tar Valon krive za dugu zimu. Morgaza je manje sigurna na svom prestolu no što je bila prošle godine, ali i dalje ga drži. Tako će i biti sve dok je Garet Brin kapetan-zapovednik Kraljičine garde. Gospa Elejna, kći naslednica, i njen brat lord Gavin bezbedno su stigli na obuku u Tar Valon. Neki u Beloj kuli bojali su se da će običaj biti prekinut.“ „Ne dok Morgaza diše“, reče Moiraina.