Amirlin Tron je sedela za širokim stolom nasred prostirke. Na stolu je bila spljoštena zlatna kocka, veličine putnog kovčega, kitnjasto ukrašena srebrom. Sto je bio masivan, debelih nogara, ali činilo se kao da je ulegao pod težinom koju bi dva snažna čoveka s teškoćom podigla.
Kada ugleda zlatnu kocku, Moiraina s teškom mukom zadrža smiren izraz lica. Poslednji put ju je videla bezbedno zaključanu u riznici lorda Agelmara. Doznavši da je Amirlin Tron došla, nameravala je da joj lično ispriča o njoj. To što je već bila u posedu Amirlin, bilo je sitnica, ali zabrinjavajuća. Lako je moguće da događaji idu ispred nje.
Nakloni se duboko i svečano reče: „Kako si me pozvala, majko, tako ja dođoh.“ Amirlin ispruži ruku i Moiraina poljubi prsten Velike zmije, koji se nije razlikovao od prstena bilo koje druge Aes Sedai. Bila je svesna da Čuvar stoji iza nje, kraj vrata, i zato, dok se dizala iz naklona, običnijim ali ne i potpuno običnim glasom reče: „Nadam se da je putovanje bilo ugodno, majko.“
Amirlin je bila rođena u Tiru, u jednostavnoj ribarskoj porodici, ne u plemićkoj kući. Ime joj je bilo Sijuan Sanče, iako ga je vrlo malo njih koristilo, ili čak pomišljalo na njega, tokom deset godina otkako je uzdignuta iz Dvorane Kule. Ona je bila Amirlin Tron, i to je sve. Široka ešarpa na njenim ramenima bila je išarana bojama svih sedam Ađaha. Amirlin je pripadala svim Ađasima, a u isto vreme nije pripadala nijednom. Bila je tek srednje visine, i pre naočita no lepa, ali njeno lice pokazivalo je snagu koja je bila tu i pre njenog uspona. Snagu devojke koja je preživela ulice Maula, lučke četvrti Tira, a pod njenim jasnim pogledom kraljevi i kraljice, pa čak i kapetan zapovednik Dece Svetla, spuštali su oči. Ali sada joj je pogled bio napet, a usne stisnute.
„Pozvali smo vetrove da ubrzaju naša plovila uz Erinin, kćeri. Čak smo i struje okrenule u našu korist.“ Amirlinin glas bio je dubok i tužan. „Videla sam poplave koje smo izazvale u selima duž reke, a samo Svetlost zna Šta smo učinile s vremenom. Nikome se nismo umilile štetom koju smo izazvale i usevima koje smo možda upropastile. Sve da bismo što pre stigle ovamo.“ Pogled joj odluta ka ukrašenoj zlatnoj kocki; ona skoro podiže ruku da je dodirne, ali kada je progovorila reče: „Elaida je u Tar Valonu, kćeri. Došla je s Elejnom i Gavinom.“
Moiraina je bila svesna Leane koja je stajala po strani, tiha kao i uvek u prisustvu Amirlin. Ali gledala je i slušala. „Iznenađena sam, majko“, oprezno je rekla. „Ovo nije trenutak da Morgaza bude bez saveta Aes Sedai.“ Morgaza je bila jedna od retkih vladara koji su priznavali da imaju Aes Sedai kao savetnicu. Skoro svi su imali, ali malo njih je to i obznanjivalo.
„Elaida je bila uporna, kćeri. A kraljica ili ne, mislim da Morgaza ima slabiju volju od Elaide. U svakom slučaju, možda ovoga puta nije htela da ostane. Elejna ima potencijala. Više no što sam ikada ranije videla. Već pokazuje vidan napredak. Crvene sestre su se zbog toga naduvale kao riba-balon. Ne mislim da devojka naginje njihovom načinu razmišljanja, ali mlada je, i ništa se unapred ne može reći. Ništa neće značiti čak i ako ne uspeju da je privole svojoj volji. Elejna bi mogla biti najmoćnija Aes Sedai u poslednjih hiljadu godina, a Crveni Ađah je taj koji ju je pronašao. Zbog te devojke stekle su mnogo uticaja u Dvorani.“
„Dve mlade žene su sa mnom u Fal Dari, majko“, kaza Moiraina. „Obe iz Dve Reke, gde je krv Maneterena i dalje jaka, iako se ni ne sećaju da je ikada postojala zemlja koja se tako zvala. Stara krv peva u Dve Reke, majko, i to glasno. Egvena, seoska devojka, snažna je u najmanju ruku kao Elejna. Videla sam kćer naslednicu i znam. Što se druge tiče, Ninaeva je bila Mudrost u njihovom selu, ali skoro da je i sama devojka. To što su je žene iz sela izabrale za Mudrost u njenim godinama, nešto govori. Kada bude svesno ovladala onim što sada nesvesno radi, zaplamteće kao šumski požar naspram sveca koje su Elejna i Egvena. A nema nikakvog izgleda da ove dve odaberu Crveno. Muškarci su im smešni, živciraju ih, ali one ih ipak vole. S lakoćom će poništiti uticaj Crvenog Ađaha u Beloj kuli, kakav god da je stekao time što su pronašli Elejnu.“
Amirlin klimnu, kao da sve to nije bitno. Moiraina iznenađeno diže obrve, pre no što shvati Šta radi, i natera svoje lice da bude bezizražajno. U Dvorani Kule postojale su dve glavne brige: svake godine bilo je sve manje devojaka koje su mogle biti obučene da usmeravaju Jednu moć, ili se barem tako činilo, i sve je manje bilo onih sa istinskom snagom. Gore od straha onih koji su krivili Aes Sedai za Slamanje sveta, gore od Dece Svetla, gore čak i od Prijatelja Mraka, bilo je smanjenje broja Aes Sedai i sve slabije sposobnosti. Hodnici Bele kule jedva da su bili nastanjeni, a nekada su bili zakrčeni. Ono što se nekad s lakoćom moglo uraditi Jednom moći, sada je uspevalo samo uz velike teškoće, ili se uopšte nije moglo.
„Elaida ima još jedan razlog za dolazak u Tar Valon, kćeri. Poslala je šest različitih golubova s istom porukom kako bi bila sigurna da ću je dobiti – a kome je još u Tar Valonu poslala golubove, mogu samo da pretpostavljam – a onda lično došla. Rekla je Dvorani Kule da se petljaš s mladićem koji je ta’veren, i opasan. Rekla je da je bio u Kaemlinu, ali dok je pronašla gostionicu u kojoj je odseo, ti si ga već odvukla sa sobom.“
„Ljudi u toj gostionici služili su nas dobro i verao, majko. Ako je povredila bilo koga od njih...“ Moiraina nije mogla to da kaže mirnim glasom. Čula je kako se Leana vrpolji. Niko se nije tako obraćao Amirlin Tron. Čak ni kralj sa svog prestola.
„Trebalo bi da znaš, kćeri“, suvim glasom reče Amirlin, „da će Elaida povrediti samo one koje smatra opasnim. Prijatelje Mraka, ili one jadne muške budale koje pokušavaju da usmeravaju Jednu moć. Ili one koji prete Tar Valonu. Svi ostali koji nisu Aes Sedai mogli bi biti kamenje na tabli za igru, što se nje tiče. Srećom po njega, izgleda da gostioničar, izvesni gazda Gil, koliko se sećam, vrlo uvažava Aes Sedai, tako da je odgovorio na njena pitanja. Elaida je, u stvari, govorila prilično dobro o njemu. Ali daleko je više govorila o mladiću koga si povela sa sobom. Rekla je da je to najopasniji čovek još od Artura Hokvinga. Ona ponekad Proriče, znaš, i njene reči imaju veliku težinu u Dvorani.“
Moiraina se zbog Leane trudila da joj glas bude što je moguće krotkiji. Nije baš bio preterano krotak, ali dala je sve od sebe. „Tri mladića su sa mnom, majko, ali niko od njih nije kralj, a prilično sumnjam kako sanjaju da ujedine svet pod jednim vladarem. Niko nije sanjao san Artura Hokvinga još od Stogodišnjeg rata.“
„Da, kćeri. Seoski mladići, ili mi barem lord Agelmar tako kaže. Ali jedan od njih je ta’veren.“ Amirlinin pogled ponovo odluta ka spljoštenoj kocki. „Pred Dvoranu je iznet predlog da budeš poslata na razmišljanje. Ovo je predložila jedna od predstavnica Zelenog Ađaha, dok su još dve klimale u znak odobravanja dok je ona govorila.“
Leana ispusti zvuk gađenja, ili možda besa. Uvek se držala u pozadini kada je Amirlin Tron govorila, ali Moiraina shvati tu sićušnu upadicu. Zeleni Ađah bio je saveznik Plavome hiljadu godina. Još od vremena Artura Hokvinga skoro da su govorili jednim glasom. „Nemam želje da gajim povrće u nekom udaljenom selu, majko.“ Niti imam namere, ma Šta Dvorana Kule rekla.
„Još je predloženo, takođe od strane Zelenih, da staranje nad tobom bude povereno Crvenom Ađahu. Crvene predstavnice pokušale su da deluju iznenađeno, ali izgledale su kao ptice-ribari koje znaju da niko ne čuva ulov.“ Amirlin šmrknu. „Crvene su iskazale nevoljnost da preuzmu brigu nad nekim ko nije iz njihovog Ađaha, ali izjavile su da će poštovati želje Dvorane.“
Uprkos sebi, Moiraina se stresla. „To bi bilo... veoma neugodno, majko.“ Bilo bi gore no neugodno, mnogo gore. Crvene nikada nisu bile nežne. Odlučno je potisnula tu misao. Kasnije će brinuti o tome. „Majko, ne shvatam ovo očigledno savezništvo između Zelenih i Crvenih. Njihova verovanja, stavovi prema muškarcima, gledišta na samu svrhu Aes Sedai, potpuno su suprotna. Crvena i Zelena ne mogu ni da pričaju jedna s drugom a da ne povise ton.“