„Stvari se menjaju, kćeri. Ja sam peta zaredom iz redova Plavih koja je uzdignuta na Amirlin tron. Možda misle da je to previše, ili da način razmišljanja Plavih više ne odgovara u svetu punom lažnih Zmajeva. Mnogo Šta se da promeniti posle hiljadu godina.“ Amirlin se namršti i udaljenim glasom reče: „Stari zidovi slabe, a stare prepreke padaju.“ Prenula se, a glas joj očvrsnu. „Bio je još jedan predlog, koji je smrdeo kao riba od nedelju dana na suncu. Pošto je Leana iz Plavog Ađaha, a i ja sam došla iz Plavog, rečeno je da bi slanje dve Plave sestre sa mnom na ovo putovanje dalo Plavom Ađahu četiri predstavnika. To je rečeno u Dvorani, meni u lice, kao da su raspravljali o popravci slivnika. Suprotstavile su mi se dve Bele predstavnice, kao i dve Zelene. Žute su se domunđavale, a onda uzdržale. Samo još jedno ne, i tvoje sestre Anaija i Maigan ne bi bile ovde. Čak je bilo i priča, i to otvorenih, da ja ne bi trebalo ni da napuštam Belu kulu.“
Moiraina se zaprepasti još više no kada je čula da je Crveni Ađah želeo da im ona padne šaka. Ma iz kog Ađaha došla, Čuvar hronika govorila je samo za Amirlin, a Amirlin je govorila za sve Aes Sedai i sve Ađahe. Tako je oduvek bilo, i niko nikada nije rekao da je drugačije. Ni u najmračnijim danima Troločkih ratova, niti kada su vojske Artura Hokvinga pritisle svaku preživelu Aes Sedai unutar Tar Valona. Iznad svega, Amirlin Tron je bila Amirlin Tron. Svaka Aes Sedai je dala zavet da joj se pokorava.
Niko nije mogao da preispituje šta ona radi, ili kuda ide. Ovaj predlog bio je protivan trima hiljadama godina običaja i zakona.
„Ko bi se usudio, majko?“
Amirlin Tron se gorko nasmeja. „Skoro svi, kćeri. Nemiri u Kaemlinu. Veliki lov sazvan, a mi nismo ništa znale pre objave. Lažni Zmajevi niču kao pečurke posle kiše. Plemena nestaju, a otkad je Artur Hokving sasekao sve njihove spletke, više plemića no ikada igra Igru kuća. A što je najgore od svega, sve mi znamo da se Mračni ponovo pokreće. Pokaži mi sestru koja ne misli da Bela kula gubi uticaj na događaje. Ako nije iz Smeđeg Ađaha, onda je mrtva. Imamo sve manje vremena, kćeri. Ponekad mi se čini da mogu da osetim kako ističe.“
„Kao što ti reče, majko, sve se menja. Ali i dalje ima većih opasnosti van Sjajnih zidova, no unutar.“
Jedan dug trenutak Amirlin osta zagledana u Moirainine oči, a onda polako klimnu. „Ostavi nas, Leana. Hoću da sama razgovaram s mojom kćeri Moirainom.“
Leana je oklevala samo na trenutak pre no što reče: „Kako želiš, majko.“ Moiraina oseti njeno iznenađenje. Amirlin je retko kada primala bez prisustva Čuvara, a pogotovu ne sestru koju je imala razloga da prekori.
Vrata se otvoriše i zatim zatvoriše za Leanom. Ona neće reći ni reči o onome što se odigralo unutra, ali vest da je Moiraina bila sama sa Amirlin proširiće se među Aes Sedai u Fal Dari kao vatrena stihija kroz suvu šumu, i otpočeće nagađanja.
Čim se vrata zatvoriše, Amirlin ustade, a Moiraina na trenutak oseti golicanje po koži dok je druga žena usmeravala Jednu moć. Amirlin Tron joj je tog trena izgledala okružena oreolom jarkog svetla.
„Ne znam da li neka od ostalih zna tvoj stari trik“, reče Amirlin, dotakavši nežno plavi kamičak na Moiraininom čelu, „ali većina nas se seća malih trikova iz detinjstva. U svakom slučaju, sada nas niko ne može čuti.“ Iznenada, ona zagrli Moirainu. Bio je to topao zagrljaj starih prijatelja. Moiraina joj uzvrati s podjednakom toplinom.
„Ti si jedina, Moiraina, s kojom se sećam ko sam bila. Čak se i Leana uvek ponaša kao da sam postala ešarpa i štap, čak i kad smo same. Kao da se nikada nismo zajedno kikotale dok smo bile polaznice. Ponekad želim da smo ti i ja i dalje polaznice. I dalje dovoljno nevine da na sve gledamo kao na zabavljačevu priču koja se obistinila. Da mislimo da ćemo pronaći muškarce – prinčeve, sećaš se, naočite, snažne i nežne – koji će moći da podnesu život sa ženom obdarenom moći Aes Sedai. Da sanjamo o srećnom završetku zabavljačeve priče, da ćemo živeti naše živote kao ostatak ženskog roda, samo s nečim više od njih.“
„Mi smo Aes Sedai, Sijuan. Imamo svoju dužnost. Čak i da ti i ja nismo rođene da usmeravamo, da li bi odustala od toga u zamenu za dom i muža, makar on bio i princ? Ne verujem. To je san seoske domaćice. Čak ni Zelene ne idu tako daleko.“
Amirlin koraknu unazad. „Ne, ne bih odustala od toga. Uglavnom ne. Ali bilo je dana kada sam zavidela tim seoskim domaćicama. U ovom trenutku, skoro da je tako. Moiraina, ako bilo ko, čak i Leana, otkrije naše namere, obe ćemo biti umirene. A ne mogu da kažem kako neće biti u pravu.“
5
Senka u Šijenaru
Umirena. Reč kao da je podrhtavala u vazduhu, skoro vidljiva. Kada bi se to uradilo muškarcu koji je mogao da usmerava Moć, koji mora biti zaustavljen pre no što ga ludilo natera da uništi sve oko sebe, zvalo se smirivanje, ali za Aes Sedai to je bilo umirivanje. Umirena. Da ne bude više u stanju da usmerava tok Jedne moći. Da oseća saidar, žensku polovinu Istinskog izvora, ali da više ne može da ga dotakne. Da pamti ono što je zauvek nestalo. To se toliko retko dešavalo da je svaka polaznica morala da nauči napamet imena svih Aes Sedai koje su bile umirene, od Slamanja sveta, pa naovamo, kao i njihove zločine, ali niko nije mogao ravnodušno da misli o tome. Žene nisu podnosile umirivanje ništa bolje no muškarci smirivanje.
Moiraina je od početka bila svesna rizika, ali znala je da je to neophodno. I nije bilo prijatno razmišljati o tome. Suzila je oči. Samo je sjaj u njima pokazivao da je besna i zabrinuta. „Leana bi te pratila do padina Šajol Gula, Sijuan, i pravo u Jamu prokletstva. Nemoguće je da bi te ona izdala.“
„Ne. Ali opet, da li bi to smatrala izdajom? Da li je izdaja izdati izdajnika? Razmišljaš li ikad o tome?“
„Nikada. Radimo ono što se mora uraditi, Sijuan. Obe to znamo skoro dvadeset godina. Točak tka kako Točak želi, a Sara je nas dve izabrala za ovo. Mi smo deo Proročanstava, a ona moraju biti ispunjena. Moraju!“
„Proročanstva moraju biti ispunjena. Učene smo da će biti, i moraju biti, ali opet – to ispunjenje je izdaja svega drugog čemu su nas učili. Neki bi rekli i svega što mi predstavljamo.“ Protrljavši ruke, Amirlin Tron se odšeta do uskih proreza za strelce i pogleda u vrt ispod njih. Dotakla je zavese. „Ovde u ženskim odajama kače draperije da ulepšaju sobe i sade predivne vrtove, ali nema ni delića ovoga mesta koje nije načinjeno u svrhu bitke, smrti i ubijanja.“ Nastavila je istim utučenim glasom. „Samo se dvaput od Slamanja sveta desilo da je Amirlin Tron oduzeta ešarpa i štap: bile su to Tecuan, koja je izdala Maneteren zbog ljubomore na Elisandine moći, i Bonvin, koja je pokušala da iskoristi Artura Hokvinga kao lutku da bi vladala svetom, i time skoro uništila Tar Valon.“
Amirlin je nastavila da posmatra vrt. „Obe su bile Crvene, i obe je zamenila Amirlin iz Plavog. Sve je to razlog zašto još od Bonvin nijedna Amirlin nije bila iz Crvenog Ađaha, kao i razlog zbog koga će Crvene iskoristiti bilo koji povod da sruše Amirlin iz Plavog. Nemam želju da budem treća koja će izgubiti ešarpu i štap, Moiraina. To bi, naravno, za tebe značilo umirivanje i izbacivanje van Sjajnih zidova.“
„Teško da bi Elaida dozvolila da se izvučem tako lako.“ Moiraina je napeto posmatrala svoju prijateljicu. Svetlosti, šta ju je uhvatilo? Nikada ranije nije bila ovakva. Gde je njena snaga, njena vatra? „Ali neće doći do toga, Sijuan.“
Druga žena nastavi kao da Moiraina nije ni progovorila. „Za mene će biti drugačije. Čak i kada je umirena, srušenoj Amirlin se ne može dozvoliti da ide kuda hoće. Mogla bi se pretvoriti u mučenicu i postati tačka okupljanja protivničkog tabora. Tecuan i Bonvin su ostale u Beloj kuli kao sluškinje. Pralje, koje su služile kao primer onoga što može da zadesi i najmoćnije, ako nisu oprezni. Niko se neće okupljati oko žene koja celog dana mora da riba podove i šerpe. Da je sažaljeva hoće, ali svakako se neće okupljati oko nje.“