Moiraina se nasloni na sto. Oči su joj plamtele. „Pogledaj me, Sijuan. Pogledaj me! Hoćeš li da kažeš kako želiš da digneš ruke? Posle svih ovih godina, posle svega što smo uradile? Da digneš ruke i dozvoliš da svet ode u propast? I to sve zbog straha da ćeš biti išibana ako dovoljno dobro ne oribaš šerpe!“ Izrekla je te reči sa svim prezirom koji je mogla u njih da ulije. Kamen joj pade sa srca kada se njena prijateljica okrenu da se suoči s njom. Snaga je još bila tu. Načeta, ali i dalje tu. Te jasne plave oči bile su užagrene od gneva, kao i Moirainine.
„Sećam se koja je od nas dve glasnije zapevala kada smo bile šibane kao polaznice. Ti si u Kairhijenu živela lagodnim životom, Moiraina. To nije bilo ništa nalik radu na ribarskom brodu.“ Iznenada, Sijuan glasno lupi šakom o sto. „Ne, neću da dignem ruke, ali nemam nameru ni da gledam kako nam sve beži iz ruku i da ne radim ništa! Većina mojih nevolja u Dvorani je zbog tebe. Čak se i Zelene pitaju zašto te nisam opozvala u Kulu i naučila te redu. Polovina sestara koje su uz mene misle da bi trebalo da te predam Crvenom Ađahu, a ako se to desi, poželećeš da si ponovo polaznica kojoj ne preti ništa gore od šibanja. Svetlosti! Ako se bilo ko od njih seti da smo bile prijateljice kao polaznice, završiću kao i ti.
Imale smo plan! Plan, Moiraina! Pronaći momka i dovesti ga u Tar Valon, gde bismo mogle da ga sakrijemo, čuvamo i podučavamo. Dobila sam samo dve poruke od tebe otkako si otišla iz Kule. Dve! Osećam se kao da pokušavam da u mraku plovim po Zmajevim prstima. Jedna poruka koja kaže da ulaziš u Dve Reke i ideš u to selo, to Emondovo Polje. Uskoro, mislila sam. Pronašla ga je, i uskoro će ga imati u rukama. A onda je stigla poruka iz Kaemlina koja kaže da ideš u Šijenar – u Fal Daru, ne u Tar Valon. Fal Daru, gde je Pustoš dovoljno blizu da je dotakneš, gde Troloci napadaju i kuda Mirdraali prolaze bezmalo svakog dana. Skoro dvadeset godina planiranja i traganja, a ti skoro da si sve naše planove bacila Mračnome pravo u lice. Jesi li poludela?“
Sada kada je pokrenula drugu ženu, Moiraina je povratila spoljašnju smirenost. Smirenost, ali i upornost. „Sara ne vodi računa o ljudskim namerama, Sijuan. Usled sveg našeg spletkarenja, zaboravile smo s čim imamo posla. Ta’veren. Elaida greši. Artur Pendrag Tanreal nije bio tako jak ta’veren. Točak će tkati Saru oko ovog mladića kako sam želi, ne vodeći računa o našim namerama.“
Amirlinino lice više nije bilo gnevno, ali prebledelo je od zaprepašćenja. „Izgleda kao da ti pričaš da dignemo ruke. Da li sada ti predlažeš da stanemo u stranu i posmatramo svet kako gori?“
„Ne, Sijuan. Nikada da stojimo po strani.“ Ali svet će ipak goreti, Sijuan, ovako ili onako, ma Šta mi uradile. Nikada to nisi mogla da shvatiš. „Ali sada moramo da shvatimo da su naši planovi krhki. Imamo čak i manje uticaja no što smo mislile. Držimo se samo jednim noktom. Vetrovi sudbine duvaju, Sijuan, a mi moramo da idemo tamo kuda nas nose.“
Amirlin se stresla kao da je osetila na vratu te ledene vetrove. Ruka joj pođe ka spljoštenoj zlatnoj kocki. Zdepasti, vešti prsti pronađoše tačke u složenim šarama. Vešto urađeni poklopac se podiže i otkri povijeni zlatni rog, ugnežden u prostoru koji je bio načinjen da ga čuva. Podigla je instrument i prešla prstima preko kitnjastog srebrnog natpisa na Starom jeziku, urezanog oko piska.
„Grob prepreka nije mome zovu “, prevela je, tako tiho da je izgledalo kao da mrmlja. „Rog Valera, načinjen da dozove mrtve heroje iz grobova. A proročanstvo kaže da će biti pronađen tek pred Poslednju bitku.“ Odjednom, ona gurnu Rog nazad na mesto i zatvori poklopac, kao da više nije bila u stanju da ga gleda. „Agelmar mi ga je tutnuo u ruke čim se Dobrodošlica završila. Rekao je da se boji odlaska u sopstvenu riznicu. Iskušenje je preveliko. Da dune u Rog i silu koja će odgovoriti na njegov zov povede na sever, kroz Pustoš, da sravni sam Šajol Gul i uništi Mračnoga. Izgarao je opijan slavom, i to je bilo ono, rekao je, što mu je pokazalo kako to neće biti on. Da to ne sme biti on. Jedva je dočekao da ga se otarasi, ali i dalje ga želi.“
Moiraina klimnu. Agelmar je znao Proročanstvo Roga. Većina onih koji su se borili protiv Mračnoga znali su ga. „Ko god da mi podari glas, neka ne misli o slavi, već samo o spasenju. “
„Spasenje“, gorko se nasmeja Amirlin. „Po Agelmarovom pogledu nije moglo da se zaključi da li odustaje od spasenja ili odbija usud svoje duše. Samo je znao kako mora da ga se otarasi pre no što ga on sagori. Pokušao je da ga sačuva kao tajnu, ali kaže kako utvrdom već kruže glasine. Ja ne osećam njegovo iskušenje, ali i dalje se ježim od Roga. Moraće da ga vrati u riznicu, sve dok ne odem. Ne bih mogla da spavam u njegovoj blizini, pa makar bio i u drugoj sobi.“ Protrlja čelo i uzdahnu. „Nije trebalo da bude nađen sve do Poslednje bitke. Da li je moguće da je tako blizu? Mislila sam, nadala se, da ćemo imati više vremena.“
„Karetonski ciklus.“
„Da, Moiraina. Ne moraš da me podsećaš. Živela sam sa Zmajskim proročanstvima koliko i ti.“ Amirlin odmahnu glavom. „Još od Slamanja nije bilo više od jednog lažnog Zmaja po generaciji, a sada odjednom trojica divljaju, a bilo ih je još trojica u prethodne dve godine. Šara traži Zmaja zbog toga što se tka prema Tarmon Gai’donu. Ponekad sam ispunjena sumnjom, Moiraina.“ Rekla je to zamišljeno, kao da se čudi zbog toga, i nastavila istim glasom: „Šta ako je Logan bio pravi? Mogao je da usmerava pre no što su ga Crvene dovele u Belu kulu, pa smo ga smirile. Može i Mazrim Taim, onaj u Saldeji. Šta ako je on? Već ima sestara u Saldeji. Možda je do sada već uhvaćen. Šta ako nismo bile u pravu još od početka? Šta će biti ako Ponovorođeni Zmaj bude smiren i pre no što Poslednja bitka otpočne? Čak i Proročanstvo može propasti ako onaj o kome je proricano bude mrtav ili smiren. A onda ćemo se goli suočili sa olujom Mračnoga.“
„Niko od njih nije pravi, Sijuan. Šara ne traži nekog Zmaja, već jedinog pravog Zmaja. Sve dok se ne proglasi, Šara će stvarati lažne Zmajeve, ali nakon toga neće biti drugih. Da su Logan ili taj drugi bili pravi, ne bi bilo ostalih.“
„Jer on će doći kao svitanje zore, i svojim dolaskom razoriti svet, i načiniti ga iznova. Ili idemo goli u oluju, ili se držimo zaštite koja će nas spržiti. Neka nam je Svetlost svima u pomoći.“ Amirlin se stresla, kao da želi da odbaci sopstvene reči. Izgledala je kao da se sprema da primi udarac. „Nikada nisi mogla da sakriješ svoje misli od mene, kao što to činiš s drugima, Moiraina. Imaš još toga da mi kažeš, i to ništa dobro.“
Umesto odgovora, Moiraina skinu kožnu torbicu sa svog pojasa i prosu njen sadržaj po stolu. Izgledalo je da je to samo hrpa skrhane grnčarije, crne i bele.
Amirlin Tron radoznalo dotaknu jedan komadić i dah joj zastade. „Cuendillar.“
„Srcokamen“, složi se Moiraina. Tajne pravljenja cuendillara izgubljene su u Slamanju sveta, ali stvari načinjene od srcokamena preživele su kataklizmu. Čak i oni predmeti koje je progutala zemlja ili potopilo more. Svakako da je bilo tako. Nijedna poznata sila nije mogla da slomi cuendillar kada je završen. Čak i Jedna moć usmerena protiv srcokamena samo ga je činila jačim. Samo što je neka sila uspela da slomi ovaj.
Amirlin žurno sastavi komade. Obrazovali su disk veličine ljudske šake. Jedna njegova polovina bila je crnja od katrana, a druga belja od snega. Boje su se sretale duž vijugave linije, koja nije izbledela s vremenom. Bio je to drevni simbol Aes Sedai, pre no što je svet slomljen, kada su muškarci i žene koristili Moć zajedno. Jedna njegova polovina zvala se sada Plamen Tar Valona; drugu su žvrljali po vratima, kao Zmajev očnjak, da optuže za zlo one iza njih. Samo je sedam takvih ikada načinjeno; beleške o svemu načinjenom od srcokamena čuvane su u Beloj kuli. A o tih sedam vodilo se računa iznad svega. Sijuan Sanče gledala je pečat zgranuto, kao što bi otrovnicu na svom jastuku.