Выбрать главу

89 Николајевић Д. Краљ Милан и Тимочка буна. Београд, 1927. С. 70.

90 Новаковић С. Бугарско-српски рат и оновремене кризе. 1885–1886. Мемоарски листићи. Београд, 1907. С. 2.

91 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.

92 См.: Вуксановић-Анић Д. Са капетаном д’Ормесоном 1877. 22 дана у двоколицама кроз Србију. Београд, 1980. С. 34.

93 Вейнберг Е. Сербия и сербы. Этнографический очерк // Русские о Сербии и сербах. С. 473.

94 АСАНУ. Бр. 12877. См. также: Жујовић Ј. Дневник / приред. Д. Тодоровић. Београд, 1986. Т. 1. С. 246.

95 Политички елементи у Србији пре 60. година // Самоуправа. 1941. 20. јануар. Бр. 1144.

96 Тимочка буна 1883. Грађа / приред. Д. Тодоровић и Љ. Поповић. Београд, 1986. Т. VI. С. 154 (документ 899).

97 Приватни живот код Срба у деветнаестом веку / приред. А. Столић и Н. Макуљевић. Београд, 2006. С. 74.

98 Perović L. Između anarhije i autokratije. Srpsko društvo na prelomu vekova (XIX–XXI). Beograd, 2006. S. 393.

99 Лафан Р. Срби – чувари капије. Предавања о историји Срба. Београд, 1994. С. 271.

10 °Cтојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130.

101 Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 226.

102 Јовановић С. Осећање правде у динараца // Јовановић С. Један прилог за проучавање српског националног карактера. Виндзор, 1964. С. 43.

103 Пашић Н. Писма, чланци и говори (1872–1891) / приред. Л. Перовић и А. Шемjакин. Београд, 1995. С. 333.

104 См.: Поповић-Обрадовић О. Политичке странке и избори у Краљевини Србији 1903–1914. Прилог историји страначког плурализма // Србија у модернизацијским процесима XIX–XX вв. Београд, 1994. С. 333–348.

105 Там же. С. 344; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 300.

106 Нова историја Српског народа. С. 189.

107 АСАНУ. «Pasic collection». Бр. 14924/22.

108 Стојановић Д. Србија и демократија… С. 259–267.

109 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 425.

110 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 517.

111 См.: Шемякин А.Л. Народ и власть в независимой Сербии // Двести лет новой сербской государственности. СПб., 2005. С. 191–196.

112 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 422.

113 Никифоров К.В. Парламентаризм в Сербии в XX веке // Славяноведение. 2004. № 3. С. 10.

114 Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры… С. 91.

115 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV. С. 262 (запись от 17 сентября 1895 г.).

116 Велмар-Јанковић В. Поглед са Калемегдана. Оглед о београдском човеку. Београд, 1992. С. 101.

117 АСАНУ. Бр. 10133. Стојановић К. Слом и васкрс Србије. С. 231.

118 Казимировић В. Црна рука. С. 151.

119 Подробнее о кризисе в англо-сербских отношениях см.: Растовић А. Велика Британија и Србија. 1903–1914. Београд, 2005.

12 °Cм.: Владе Србије (1805–2005). Београд, 2005. С. 201–214.

121 Ђорђевић Д. Парламентарна криза у Србији 1905. године // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 158.

122 Подробнее об истории тайной организации «Черная рука» см.: Казимировић В. Црна рука; Вишняков Я.В. Балканы: хватка «Черной руки» // Военно-исторический журнал. 1999. № 5. С. 34–47.

123 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука» // Никола Пашић. Живот и дело. Београд, 1997. С. 316–317.

124 Љушић Р. Историја српске државности. Нови Сад, 2001. Књ. 2. Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. С. 223; Жујовић Ј. Дневник. Т. 1. С. 179–186.

125 Цит. по: Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 316–317.

126 Вишняков Я.В. Майский переворот 1903 г. и развитие сербской государственности // Двести лет новой сербской государственности. С. 210.

127 Цит. по: Винокуров В.С. Политическая активность офицерства в Сербии (начало XX века) // Человек на Балканах. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть XIX – начало XX вв.). СПб., 2006. С. 251.

128 Батаковић Д. Изазови парламентарне демократије – Никола Пашић, радикали и «Црна рука»… С. 318.

129 Жујовић Ј. Дневник. Београд, 1986. Т. 2. С. 32.

130 Вучковић В. Унутрашње кризеу Србији и Први светски рат // Историјски часопис. Београд, 1965. Књ. XIV–XV. С. 188.

131 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ.2. С. 352.

132 Терзић С. Јован Ристић и «заветна мисао српска» (1868–1876) // Историјски часопис. Београд, 1987. Књ. XXXIV. С. 281.

133 Цит. по: Игњић С. Народни трибун прота Милан Ђурић. Ужице, 1992. С. 156.

134 Цит. по: Митровић Ј. Никола Пашић о основним питањима унутрашње и спољне политике Србије после Сливнице // Историјски гласник. Београд, 1971. Бр. 1. С. 128.

135 В «пороховом погребе Европы». 1878–1914. М., 2003. С. 375.

136 Там же. С. 379.

137 Ђорђевић Д. Царински рат Аустро-Угарске и Србије. 1906–1911. Београд, 1962. С. 270; Казимировић В. Никола Пашић и његово доба. 1845–1926. Београд, 1990. Књ. 2. С. 70.

138 В «пороховом погребе Европы»… С. 381–382.

139 Казимировић В. Никола Пашић и његово доба… Књ. 2. С. 105.

14 °Cм. Епанчин Н.А. На службе трех императоров. М., 1996. С. 345; Джунковский В.Ф. Воспоминания. М., 1997. Кн. 1. С. 477–479; Поповић Д. Пашић и Русија (Из мојих личних сећања) // Годишњица Николе Чупића. Београд, 1937. Књ. XLVI. С. 144; Раденковић Ђ. Пашић и Србија. Београд, 1997. С. 445.