„Doneću vam vino. Zabavljač ovde može da zaradi dobre pare.“
Stolovi sa suprotne strane zida bili su prazni, ali Tom je izabrao jedan u sredini. „Sada niko ne može da nas prisluškuje, a da mi ne primetimo“, objasni. „Da li ste ga čuli? Spustiće cenu. Ma, udvostručio bih njegov promet samo sedeći ovde. Svaki pošten gostioničar da je zabavljaču smeštaj i hranu i dobrano priđe.“
Goli stolovi nisu bili baš najčistiji, a pod nije bio čišćen danima, ako ne i nedeljama. Rand se osvrnu okolo i napravi grimasu. Gazda al’Ver ne bi dopustio da njegova gostionica bude tako prljava, makar i ako bi morao da ustane iz bolesničke postelje da se pobrine za to. „Nas zanimaju samo podaci. Zar si zaboravio?“
„Zašto smo ovde?“, upita Met. „Prošli smo kraj drugih gostionica koje su izgledale čistije.“
„Pravo od mosta“, reče Tom, „ide put za Kaemlin. Svako ko prolazi kroz Beli Most prolazi preko ovog trga, sem ako ne ide rekom, a znamo da vaši prijatelji nisu. Ako nisu čuli ovde za njih, onda ih nema uopšte. Pustite mene da pričam. Moramo biti oprezni.“
U tom trenutku pojavio se gostioničar noseći u jednoj ruci tri ulubljena limena krčaga. Debeli čovek mahnu krpom preko stola, spusti krčag i uze Tomov novac. „Ako ostanete, nećete morati da plaćate za piće. Vino je ovde dobro.“
Samo se Tom osmehivao. „Razmisliću o tome, gostioničaru. Šta ima novo? Odavno nismo čuli novosti.“
„Velike vesti, eto Šta. Velike vesti.“
Gostioničar prebaci krpu preko ramena i privuče stolicu. Nasloni se prekrštenih ruku na sto i sede uz dugi uzdah, primetivši kako mu prija da se spusti malo i odmori noge. Zvao se Bartim i nastavio je da priča o nogama vrlo detaljno: o žuljevima i kurjim očima, koliko je vremena provodio stojeći i u čemu ih je potapao, sve dok ga Tom nije podsetio da im kaže vesti, a onda promeni temu ne zastajući.
Vesti su bile značajne, baš kao što je i rekao. Logan, lažni Zmaj, bio je zarobljen posle velike bitke blizu Lugarda, kada je pokušavao da prebaci svoju vojsku od Geldana do Tira. Zbog Proročanstava — da li shvataju? Tom klimnu, a Bartim nastavi. Putevi na jugu bili su krcati ljudima, srećnicima koji su pobegli s onim što su mogli da ponesu na leđima. Hiljade izbeglica, u svim pravcima.
„Niko“, nasmejao se Bartim suvo, „nije podržavao Logana, naravno. Oh, ne, nećete pronaći mnogo njih koji bi to priznali, ne sada. Svi su samo izbeglice koje pokušavaju da pronađu neko bezbedno mesto dok traju nevolje.“
Aes Sedai su uhvatile Logana, naravno. Bartim je pritom pljunuo na pod, i ponovo kada je rekao da su odvele lažnog Zmaja na sever, u Tar Valon. Bartim je bio pošten čovek, tako je rekao, ugledan. Što se njega tiče, Aes Sedai mogu da idu u Pustoš, odakle su i došle, i da odnesu Tar Valon sa sobom. On ne bi prišao ni na hiljadu milja Aes Sedai, ako bi bilo po njegovom. Naravno, zastajale su u svakom selu i gradu na putu ka severu da pokažu Logana, tako je čuo. Da pokažu ljudima da je lažni Zmaj uhvaćen i da je svet ponovo bezbedan. To hi voleo da vidi, pa čak i ako bi to značilo da mora da se približi Aes Sedai. Bio je u velikom iskušenju da ode za Kaemlin.
„Odvešće ga tamo da ga pokažu kraljici Morgazi.“ Gostioničar je dodirnuo čelo s puno poštovanja. „Nikada nisam video kraljicu. Čovek bi trebalo da vidi sopstvenu kraljicu, zar ne?“
Logan je mogao da radi stvari. Način na koji su se Bartimove oči kolutale i jezik palacao preko usana, govorio je jasno o značenju njegovih reči. Video je poslednjeg lažnog Zmaja pre dve godine, kada su ga proveli zemljom, ali to je bio samo neki čovek koji je mislio da može da postane kralj. Tada nije bilo potrebe za Aes Sedai. Vojnici su ga okovali na nekim kolima. Bio je to sumoran čovek koji je jaukao nasred kola, pokrivajući glavu kad god bi ga ljudi gađali kamenjem ili ubadali štapovima. Toga je bilo mnogo, a vojnici nisu činili ništa da to spreče sve dok je taj čovek živ. Nije bilo boljeg načina da narod vidi da on nije bio ništa posebno. Nije mogao da radi stvari. Ali tog Logana treba videti. Biće to nešto o čemu će Bartim pričati svojim unucima. Samo kada bi mogao da ostavi posao u gostionici.
Rand je slušao s iskrenim zanimanjem. Kada je Padan Fejn pričao u Emondovom Polju o lažnom Zmaju, o čoveku koji je zaista mogao da koristi Moć, bile su to najznačajnije vesti u Dve Reke. Ono što se kasnije desilo nateralo ga je da zaboravi na to, ali i dalje je to bilo nešto o čemu će ljudi pričati godinama, i prepričavati svojim unučićima. Bartim će svojima verovatno reći da je video Logana, bez obzira da li je to tačno. Niko nikada neće pričati o nečemu što se desilo tamo nekim seljacima iz Dve Reke, sem ako i oni sami nisu odatle.
„To je“, reče Tom, „nešto o čemu treba pričati. Ta priča bi se prepričavala hiljadu godina. Želeo bih da sam bio tamo.“ Zvučao je iskreno i Rand mu je verovao. „U svakom slučaju, možda ću otići da ga vidim. Niste rekli kojim putem su pošli. Možda ima nekih drugih putnika u blizini? Možda oni znaju za put?“ Bartim odmahnu prljavom rukom. „Na sever, to je sve što smo ovde čuli. Ako želite da ga vidite, idite u Kaemlin. Ne znam više, a ja znam sve u Belom Mostu.“ „Bez sumnje“, reče Tom prevejano. „Očekujem da dosta stranaca prolazi ovuda. Primetio sam vaš znak još ispod Belog mosta.“
„I da znate, ne samo sa zapada. Pre dva dana ovde je bio neki čovek, llijanac, s proglasom koji je bio pun pečata i traka. Pročitao ga je baš tamo, na trgu. Reče da ga nosi sve do Maglenih planina, možda čak i do Aritskog okeana, ako su prolazi otvoreni. Tvrdi da su poslali ljude da ga pročitaju u svim zemljama sveta.“ Gostioničar odmahnu glavom. „Maglene planine. Čujem da su pokrivene oblacima čitave godine i da ima nečega u magli što će ti pokidati meso sa kostiju pre no što stigneš da pobegneš.“ Met se zacereka, a Bartim ga oštro pogleda.
Tom se nagnu napred napeto. „Šta je stajalo u proglasu?“
„Pa, o lovu na Rog, naravno“, uzviknu Bartim. „Zar nisam to rekao? llijanci zovu na okupljanje u llijanu one koji hoće da zavetuju živote lovu. Možete li to da zamislite? Zavetovati život legendi? Pretpostavljam da će naći neke budale. Budala uvek ima. Taj je tvrdio da dolazi kraj sveta. Poslednja bitka s Mračnim.“ Nasmeja se, ali smeh mu je zvučao šuplje, kao da se smeje da bi ubedio sebe da se nečemu zaista treba smejati. „Verovatno misle da treba naći Rog Valera pre no što se to desi. Šta mislite o tome?“ Počeo je da grize nokte. „Doduše, ne znam da li bih mogao da se raspravljam s njima posle ove zime. Prvo zima, a onda taj Logan, kao i ona dvojica pre njega. Zašto toliko ljudi ovih poslednjih nekoliko godina tvrdi da su Zmajevi? I zima. To mora da znači nešto. Šta vi mislite?“
Tom kao da ga nije čuo. Tiho je počeo da recituje za sebe; „U poslednjoj smeloj borbi protiv pada dugog mraka planine će biti garda, a mrtvi će biti straža, jer grob prepreka nije mome zovu.“
„To je to.“ Bartim se isceri kao da već može da vidi gomilu koja mu da je novac dok sluša Toma. „To je to. Veliki lov na Rog. Pripovedaj to i ljudi ima da vise s greda. Svi su čuli za proglas.“
Tom je još uvek izgledao kao da je hiljadu milja daleko, pa Rand reče: „Tražimo neke prijatelje koji prolaze ovuda. Sa zapada. Da li je mnogo stranaca prolazilo ovuda u poslednjih nedelju ili dve?“
„Nešto malo“, reče Bartim lagano. „Uvek ih ima, i s istoka, i sa zapada.“ Pogleda je svakog od njih zaredom, iznenada zabrinut. „Kako izgledaju ti vaši prijatelji?“
Rand otvori usta, ali Tom se naglo pribra i pogleda ga oštro, opominjući ga da ćuti. Razdraženo uzdahnuvši, zabavljač se okrenu krčmaru. „Dva čoveka i tri žene“, rekao je nevoljno. „Možda su zajedno, a možda i ne.“ Opisao je svakog od njih u nekoliko reči, dovoljno da ih neko ko ih je video prepozna, a da ne oda ko su.