„Tom?“, upita Met.
Rand polako klimnu. Mogao je da zamisli Toma na kraljičinom dvoru, s njegovim dostojanstvenim stavom i svečanim pokretima.
„Jeste“, reče gazda Gil. „Nije prošlo dugo od smrti Daringaila Damodreda kada se... pojavila nevolja s njegovim nećakom. Pričalo se da je Tom bio, kako da kažem, mnogo bliži kraljici no što je to dolikovalo. Ali, Morgaza je bila mlada udovica, a Tom tada u naponu snage, a ja mislim da je kraljici sve dozvoljeno. Samo, naša dobra Morgaza bila je uvek preke naravi, a on je otišao bez reči kada je saznao u kakvoj se nevolji njegov nećak našao. Kraljici se to nije baš svidelo. A nije joj se svidelo ni što se petljao u posla Aes Sedai. Ne mogu da kažem da je bio u pravu, bez obzira na nećaka. U svakom slučaju, kada se vratio, rekao je neke stvari koje ne možeš da kažeš kraljici. U stvari, koje ne možeš da kažeš nijednoj ženi Morgazine naravi. Elaida se okrenula protiv njega zbog toga što je pokušao da se umeša u onu zbrku sa svojim nećakom. Pritisnut kraljičinom naravi i Elaidinim neprijateljstvom, Tom je napustio Kaemlin za dlaku pre no što je trebalo da završi u zatvoru, ako ne i pod dželatovom sekiram. Koliko ja znam, naredba je još uvek na snazi.“
, Ako je to bilo davno“, reče Rand, „možda se niko ne seća.“
Gazda Gil odmahnu glavom. „Garet Brin je zapovednik Kraljičine garde. On komanduje gardistima koje je Morgaza poslala da vrate Toma u lancima, a nekako sumnjam da će ikada zaboraviti kako se vratio praznih šaka, da bi otkrio da je Tom već bio u palati i otišao ponovo. A kraljica nikad ništa ne zaboravlja. Da li znate neku ženu koja nema dobro pamćenje? Kako je Morgaza bila besna... Kunem se da je čitav grad hodao na prstima i govorio tiho čitav mesec. A ima i dosta drugih gardista koji se toga sećaju. Ne, najbolje je da ne pominjete ni Toma ni tu vašu Aes Sedai. Hajde, naći ću vam nešto zajelo. Izgledate kao da će vam se trbusi prilepiti za kičmu.“
36
Mreža Šare
Gazda Gil ih odvede do stola u jednom od uglova trpezarije i reče jednoj služavki da im donese hranu. Rand odmahnu glavom kada ugleda tanjire s nekoliko tankih odrezaka govedine, kašikom senfa i dva krompira na svakom. Bilo je to žalosno, a ne gnevno odmahivanje glavom, pomireno sa sudbinom. Svega nedostaje, rekao je gostioničar. Podigavši nož i viljušku, Rand se upita šta će biti kada se sve potroši. Od te pomisli poluprazni tanjir mu se činio kao gozba. Stresao se.
Gazda Gil izabra sto koji je bio poprilično udaljen od ostalih. Seo je u ugao, tako da je mogao da posmatra sobu. Niko nije mogao da im se približi dovoljno da čuje o čemu pričaju a da on to ne primeti. Kada je služavka otišla, reče tiho: „Dobro, zašto mi ne biste sve lepo ispričali o toj vašoj nevolji? Ako ću da vam pomažem, najbolje da znam u šta se upuštam.“
Rand pogleda Meta, ali on je namršteno zurio u svoj tanjir, kao da je bio ljut na krompir koji je sekao. Rand udahnu duboko. „Ni meni samom sve to nije baš najjasnije“, poče.
Uprostio je priču, izbacivši Troloke i Seni iz nje. Kada neko ponudi pomoć, ne bi trebalo da mu se kaže da je sve to zbog bajki. Ali nije mislio da bi bilo pošteno ni da potceni opasnost i uvuče čoveka koji ne zna u šta se upušta. Neki ljudi jurili su njega i Meta i nekoliko njihovih prijatelja. Pojavljivali su se tamo gde su ih najmanje očekivali, a bili su smrtno opasni i rešeni da ih sve ubiju, ili nešto još gore. Moiraina je rekla da su neki od njih Prijatelji Mraka. Tom nije potpuno verovao Moiraini, ali rekao je da je ostao s njima zbog sećanja na svog nećaka. Razdvojili su se tokom jednog napada, dok su pokušavali da stignu do Belog Mosta. A onda je Tom tu i poginuo, spasavajući ih kada su bili ponovo napadnuti. A bilo je i drugih pokušaja. Znao je da u toj priči ima nelogičnosti, ali bilo je to najbolje što je mogao na brzinu da smisli, a da ne ispriča više od onoga što je smeo.
„Samo smo produžili dalje, sve dok nismo stigli u Kaemlin“, objasni. „Takav je bio prvobitni plan. Kaemlin, a potom Tar Valon.“ Promeškolji se s nelagodom na ivici stolice. Bilo mu je neobično da to priča nekome, čak i toliko malo, nakon što je toliko dugo krio. „Ako se držimo te putanje, ostali će nas pronaći, ranije ili kasnije.“
„Ako su živi“, promrmlja Met gledajući u svoj tanjir.
Rand nije ni pogledao Meta. Nešto gaje nateralo da doda: „Moglo bi da vam donese nevolje to što nam pomažete.“
Gazda Gil odmahnu punačkom rukom. „Nije da tražim nevolje, ali to ne bi bile prve koje sam imao. Nikakav prokleti Prijatelj Mraka neće me naterati da okrenem leđa Tomovim prijateljima. Ako ta vaša prijateljica sa severa dođe u Kaemlin, ja ću saznati. Ima ovde ljudi koji paze na takve dolaske i odlaske, a glas se širi.“
Rand je oklevao na trenutak, a onda upita: „Šta je s Elaidom?“
I gostioničar je oklevao, a onda naposletku odmahnu glavom. „Mislim da ne treba da zna. Da niste povezani s Tomom, možda. Ona bi to otkrila, a gde biste onda završili? To niko ne zna. Možda u ćeliji. Možda negde još crnje i gore. Kažu da ona nekako sve oseća: šta se desilo, šta će se desiti. Kažu da može da pronikne upravo kroz ono što čovek pokušava da sakrije. Ne znam zasigurno, ali ne bih rizikovao. Da nije Toma, mogli biste da odete do Garde. Oni bi se smesta pobrinuli za sve Prijatelje Mraka. Ali čak i da možete da ne pominjete Toma pred Gardom, vesti bi stigle do Elaide čim biste spomenuli Prijatelje Mraka, a onda biste se našli na početku.“
„Bez Garde“, složi se Rand. Met klimnu snažno dok je gurao viljušku u usta, umazavši bradu mašću.
„Nevolja je u tome što ste se upleli u politiku, dečko, mada niste vi krivi, a politika je maglovita močvara puna zmija.“
„A šta sa...“, poče Rand, ali gostioničar se iznenada namršti. Stolica zaškripa pod njegovom težinom kada se ispravi.
Kuvarica je stajala na ulazu u kuhinju, brišući ruke o kecelju. Kada je primetila da je gostioničar gleda, mahnula mu je da dođe, a onda se izgubila u kuhinji.
„Kao da sam oženjen njom“, uzdahnu gazda Gil. „Pronađe mi probleme pre no što ja i primetim da nešto nije u redu. Ako nisu slivnici zapušeni ili oluci začepljeni, onda su pacovi. Moja gostionica je uredna, razumete, ali budući da ima toliko ljudi u gradu, pacovi su svuda. Nabijte gomilu ljudi zajedno i dobićete pacove, a u Kaemlinu je iznenada prava poplava te pošasti. Ne biste verovali koliko dobra mačka, prvoklasan lovac, košta ovih dana. Vaša soba je na tavanu. Reći ću devojkama koja; svaka može da vas tamo odvede. A nemojte da brinete za Prijatelje Mraka. Nemam mnogo toga dobrog da kažem za Bele plastove, ali pored njih i Garde, ti se ne bi usudili da promole svoja pogana lica u Kaemlinu.“ Stolica zaškripa ponovo kada ju je odgurnuo i ustao. „Nadam se da nisu opet slivnici.“
Rand nastavi da jede, ali primetio je da je Met prestao. „Mislio sam da si gladan“, reče. Met nastavi da gleda u tanjir, gurajući viljuškom komad krompira ukrug. „Moraš da jedeš, Mete. Moramo da čuvamo snagu, ako hoćemo da stignemo do Tar Valona.“
Met se nasmeja tiho i ogorčeno. „Tar Valon! Sve ovo vreme bio je Kaemlin. Moiraina će nas čekati u Kaemlinu. Pronaći ćemo Perina i Egvenu u Kaemlinu. Sve će biti dobro, samo ako stignemo u Kaemlin. Pa, stigli smo, i ništa nije u redu. Nema Moiraine, nema Perina, nema nikoga. A sada će sve biti u redu, samo ako stignemo do Tar Valona.“
„Mi smo živi“, reče Rand, oštrije no što je nameravao. Udahnu duboko i pokuša da govori smirenije. „Mi smo živi. Toliko, barem, jeste u redu. A ja nameravam i da preživim. Hoću da otkrijem zašto smo toliko važni. Nemam nameru da odustanem.“
„Toliko ljudi, a svako od njih mogao bi biti Prijatelj Mraka. Gazda Gil nam je suviše brzo obećao pomoć. Kakav to čovek može samo da slegne ramenima kada se spomenu Aes Sedai i Prijatelji Mraka? To nije prirodno. Svaka pristojna osoba isterala bi nas napolje, ili... ili... ili tako nešto.“