„Naravno da hoću.“ Randov glas je bio promukao. Pročistio je grlo i pokušao da se osmehne. „A ako se sretnemo u Tar Valonu, možeš da mi pokažeš tamošnji gaj.“ Mora da su dobro. Svetlost poslala da su dobro.
37
Duga potera
Ninaeva je stezala uzde triju konja i piljila u tamu kao da može da rastera mrak i pronađe Aes Sedai i Zaštitnika. Okruživala su je stabla nalik na kosture, ogoljena i tamna pri nejasnoj mesečini. Drveće i noć potpuno su zaklonili ono što su Moiraina i Lan radili, šta god to bilo. Niko se nije ni zaustavio da joj objasni svoje namere. Lan je samo tiho rekao: „Pazi na konje“, i otišli su, ostavivši je kao konjušara. Pogleda ka konjima i razdraženo uzdahnu.
Mandarb se utapao u tminu skoro podjednako dobro kao i plašt njegovog gospodara. Pastuv obučen za rat dopustio je Ninaevi da mu se približi samo zbog toga što joj je Lan pružio uzde. Sada je bio smiren, ali dobro se sećala nemo iskeženih zuba kada je posegnula za đemom, ne čekajući na Lanovo odobrenje. Ti iskeženi zubi, bez ijednog zvuka, delovali su još opasnije. Pogledavši još jedanput zabrinuto pastuva, okrenula se i nastavila da zuri u pravcu u kome su otišli, odsutno mazeći svog konja. Preplašeno je poskočila kada joj je Aldieb poturila svoju svetlu glavu pod ruku, ali posle nekog vremena potapša i belu kobilu. „Pretpostavljam da nema potrebe da se istresam na tebi“, prošaputa, „samo zato što je tvoja gospodarica hladna...“ Ponovo se zagleda u tamu. Šta li rade?
Nakon odlaska iz Belog Mosta, projahali su kroz sela koja su izgledala toliko obično da je to bilo nestvarno. Jednostavna mesta su Ninaevi izgledala kao da nemaju nikakve veze sa svetom u kome su postojale Seni, Troloci i Aes Sedai. Išli su Kaemlinskim putem sve „dok se Moiraina nije ispravila u sedlu gledajući ka istoku, kao da je potpuno mogla da sagleda veliki put. Toliko milja ima do Kaemlina, a šta li ih tamo čeka?
Naposletku, Aes Sedai teško uzdahnu i vrati se u sedlo. „Točak tka kako Točak želi“, promrmlja, „ali ne mogu da poverujem da je istkao kraj svim nadama. Moram se prvo postarati za ono u šta sam sigurna. Biće kako Točak tka.“ I okrenu kobilu prema severu. Napustili su put i ušli u šumu. Negde na toj strani nalazio se jedan od momaka, s novčićem koji mu je Moiraina dala. Lan je pošao za njom.
Ninaeva je još jednom dugo, poslednji put pogledala prema Kaemlinskom putu. Osim njih, na putuje bila samo šačica ljudi, nekoliko taljiga i jedna prazna kola u daljini. Nekoliko ih je pešačilo, sa stvarima na leđima ili na kolicima. Neki su priznavali da putuju u Kaemlin kako bi videli lažnog Zmaja, ali većina je to ogorčeno poricala, a pogotovu oni koji su prošli kroz Beli Most. U tom gradu počela je da veruje Moiraini. Pomalo. Više, u svakom slučaju. A to nije moglo da je uteši.
Zaštitnik i Aes Sedai gotovo su nestali među drvećem pre no što je pošla za njima. Požurila je da ih sustigne. Lan je često pogledao ka njoj i mahao joj da pođe, ali nije se odmicao od Moiraininog ramena, a Aes Sedai je gledala ispred sebe.
Nevidljivi trag je nestao veče nakon što su napustili put. Moiraina, nedodirljiva Moiraina, iznenada se pridigla, stojeći pored slabe vatre na kojoj je ključao čaj u kotliću, razrogačenih očiju. „Nestao je“, prošaputa u tami.
„On je...“ Ninaeva nije dovršila započeto pitanje. Svetlosti, ne znam ni na koga od njih misli!
„Nije mrtav“, reče Aes Sedai polako, „ali više nema novčić.“ Ponovo je sela. Zvučala je staloženo, a ruke su joj bile mirne dok je skidala kotlić s vatre i ubacivala u njega šaku čaja. „Nastavićemo ujutru u istom pravcu. Kada mu se dovoljno približim, pronaćiću ga i bez novčića.“
Kada je vatra sagorela do ugaraka, Lan se uvi u plašt i zaspa. Ninaeva nije mogla da usni. Posmatrala je Aes Sedai. Moiraina sklopi oči, ali sedela je, uspravna, i Ninaeva je znala da je budna.
Dugo nakon što se i poslednji žar izgubio na ugarcima, Moiraina otvori oči. Mogla je da oseti kako se Aes Sedai osmehnula čak i u mraku. „Povratio je novčić, Mudrosti. Sve će biti u redu.“ Uzdahnuvši, legla je na svoju ćebad i gotovo odmah počela duboko da diše u snu.
Ninaevi je bilo teško da i ona učini isto, iako je bila umorna. Mislila je na najgore, bez obzira na to koliko je pokušavala da potisne takve misli. Sve će biti u redu. Posle Belog Mosta više nije mogla darse natera i u to tako lako poveruje.
Nešto je Ninaevu naglo otrglo iz razmišljanja i vratilo je u noć; zaista joj je neko dodirivao ruku. Prigušivši krik koji joj je navirao iz grla, posegla je ka nožu za pojasom. Šaka joj se sklopi oko drške pre no što je shvatila da je to Lan.
Zaštitnikova kapuljača bila je zbačena, ali kameleonski plašt utopio se u noć tako dobro da je nejasna mrlja njegovog lica delovala kao da visi u mraku. Izgledalo je da se šaka na njenoj ruci pojavila niotkud.
Drhtavo je udahnula. Očekivala je da će joj Lan reći kako joj se lako prikrao, a da ona toga nije bila ni svesna, ali, umesto toga, on poče da kopa po svojim bisagama. „Treba mi pomoć“, izgovori i kleknu da šapne konje.
Čim su konji bili vezani, ispravi se, zgrabi je za ruku i pođe u tminu. Njegova tamna kosa stapala se s mrakom skoro podjednako dobro koliko i plašt. A on je pravio čak manje buke i od nje. Nevoljno, morala je da prizna da nikako ne bi mogla da ga prati kroz tamu da je nije vodio za ruku. Svejedno, nije bila sigurna da bi mu se otrgla ukoliko on nije želeo da je pusti. Ruke su mu bile veoma snažne.
Kada su se približili maloj uzvisini, visokoj jedva toliko da se nazove brdašcem, kleknuo je i privukao je. U momentu je shvatila da je i Moiraina tu. Nepomična Aes Sedai delovala je kao senka u svom tamnom plastu. Lan pokaza niz padinu ka velikoj čistini medu drvečem.
Ninaeva se namršti na nejasnoj mesečini, a onda iznenada shvati i nasmeši se. Te blede mrlje bili su šatori u pravilnim redovima — zamračeni logor.
„Beli plastovi“, prošaputa Lan, „dve stotine njih, možda više. Dole ima vode za piće. I dečko koga tražimo.“
„U logoru?“ Više je osetila no što je videla kada je Lan klimnuo glavom.
„Usred njega. Moiraina može da pokaže gde se nalazi. Ja sam se dovoljno približio da vidim da je pod stražom.“
„Zatvorenik?“, reče Ninaeva. „Zašto?“
„Ne znam. Decu ne bi trebalo da zanima momak sa sela, sem ako zbog nečega nisu postali sumnjičavi. Sama Svetlost zna da ne treba mnogo pa da Beli plašt posumnja, ali me to ipak brine.“
„Znaš li kako da ga oslobodiš?“ Tek kad ju je pogledao, shvatila je da je bila uverena da on može da ušeta među dve stotine ljudi i vrati se s momkom. Pa, on jeste Zaštitnik. Nešto od tih priča mora da je istinito.
Zapita se da li joj se podsmeva, ali govorio je ravnodušno i koncentrisano. „Mogu da ga izvedem, ali on verovatno neće moći da bude tih. Ako budemo primećeni, možda će nam dve stotine Belih plaštova biti za petama, a nas dvojica ćemo biti najednom konju. Sem ako ne budu suviše zauzeti da nas jure. Želiš li da rizikuješ?“
„I da pomognem nekome iz Emondovog Polja? Naravno! Šta treba da uradim?“
Lan pokaza ponovo u tamu, na drugu stranu šatora. Ovog puta razaznala je samo senke. „Tamo su njihovi konji. Ako konopci ograde budu presečeni, ne potpuno, ali dovoljno da bi se pokidali kada Moiraina napravi diverziju, Beli plaštovi će biti suviše zauzeti jurnjavom za sopstvenim konjima kako bi pošli za nama. Na drugom kraju logora nalaze se dva stražara, iza ograde od konopaca, ali ako si upola dobra koliko ja mislim da jesi, nikada te neće primetiti.“
Ninaeva progunđa. Prikradanje zečevima bilo je jedno, ali prikradanje stražarima koji su imali koplja i mačeve... On dakle misli da sam dobra, je li? „Učiniću to.“