„Usporavate nas, Prijatelju Mraka, vi i vaši vukovi. Savet posvećenih čuo je izveštaje o tome i žele da znaju više, tako da moramo da vas odvedemo u Amador i predamo Ispitivačima, ali usporavate nas. Nadao sam se da ćemo putovati dovoljno brzo čak i bez rezervnih konja, ali nisam bio u pravu.“ Zaćuta i namršteno ih pogleda.
Perin je čekao. Bajar će reći šta želi kada bude bio spreman.
„Gospodar kapetan je u dilemi“, naposletku progovori Bajar. „Zbog vukova mora da vas odvede pred Savet, ali mora i da stigne u Kaemlin. Nemamo rezervne konje na kojima biste jahali, ali ako nastavimo da vas i dalje gonimo, nećemo stići u Kaemlin na vreme. Gospodar kapetan drži do svojih dužnosti i namerava da vas odvede pred Savet.“
Egvena nešto uzviknu. Bajar i Perin su se netremice gledali, a Perin se gotovo plašio i da trepne. „Ne razumem“, lagano primeti.
„Nema šta da se ne razume“, odgovori Bajar. „Ovo je samo besposleno razglabanje o mogućnostima“, odgovori Bajar. „Ako biste pobegli, ne bismo imali vremena da vas jurimo. Ne smemo ni sat da izgubimo ako nameravamo da stignemo u Kaemlin na vreme. Ukoliko biste, recimo, presekli konopce o oštar kamen i izgubili se u mraku, dilema gospodara kapetana bila bi rešena.“ Netremice gledajući u Perina, posegao je za nečim ispod plašta i bacio to na zemlju.
Perin nehotice pogleda u tom pravcu. Kada je shvatio šta je to, iznenađeno uzdahnu. Kamen. Prelomljeni kamen s oštrom ivicom.
„Samo besposlena pretpostavka“, reče Bajar. „I vaši stražari će noćas pretpostavljati.“
Perinova usta bila su iznenada suva. Razmisli dobro o tome! Svetlost mi pomogla, dobro promisli i nemoj da pogrešiš!
Da li je to istina? Zar je potreba da Beli plastovi što pre stignu u Kaemlin mogla biti dovoljno važna za ovo? Dopustili bi da osumnjičeni Prijatelji Mraka pobegnu? Nije bilo svrhe da razmišlja na taj način; nije znao dovoljno. Bajar je bio jedini Beli plašt koji je hteo da razgovara s njima, izuzev gospodara kapetana Bornhalda, a nijedan ni drugi nisu se baš razbacivali podacima. Sem toga, ako je Bajar želeo da pobegnu, zašto im jednostavno ne bi presekao veze? Bajar želi da pobegnu? Bajar, koji je do srži bio ubeđen da oni jesu Prijatelji Mraka. Bajar, koji je tražio izgovor kako bi ih povredio zato što je Perin ubio dva Bela plašta. Bajar želi da pobegnu?
Ako mu se ranije činilo da mu misli grozničavo lete, to nije bilo ništa naspram prave lavine koja mu je sada divljala u glavi. Uprkos hladnoći, niz lice su mu se slivali potočići znoja. Osmotri stražare. Bile su to bledosive senke, ali znao je da su spremni. Čekali su. Ukoliko ubiju njega i Egvenu u pokušaju bekstva, a konopci su im presečeni kamenom koji se tu slučajno našao... Dilema gospodara kapetana zaista bi bila rešena. A Bajar bi ih video mrtve — baš kao što je i želeo.
Ispijeni čovek podiže šlem i poče da ustaje.
„Čekaj“, reče Perin promuklo. Misli su mu se sudarale dok je uzaludno tražio neki izlaz. „Stani, hoću da razgovaramo. Ja...“
Stiže pomoć!
Ta misao izniknu u njegovoj svesti kao jasan blesak svetlosti usred haosa. Bilo je to takvo iznenađenje da je na trenutak zaboravio sve ostalo, čak i gde se nalazi. Šarena je bila živa. Elijas, misao krenu ka vučici, pitajući bez reči da li je čovek u životu. Odgovor je bila slika. Elijas, na ležaju napravljenom od grana četinara pored slabe vatre u nekoj pećini, previjaja ranu na boku. Sve to trajalo je samo trenutak. Pogleda Bajara i bleskasto se nasmeši. Elijas je bio živ.
I Šarena. Pomoć stiže.
Bajar zastade i pogleda ga, i dalje pognut. „Nešto ti se javilo, Perine od Dve Reke, i ja želim da znam šta.“
Na tren, Perin pomisli da je Bajar mislio na poruku od Šarene. Perinovim licem prelete panika, a ubrzo i olakšanje. Nije bilo moguće da Bajar zna.
Bajar je posmatrao promenu izraza na Perinovom licu i Beli plašt prvi put pogleda ka kamenu koji je ležao na zemlji.
Predomišlja se, shvati Perin. Ako promeni odluku u vezi s kamenom, da li će se usuditi da ih ostavi u životu? Konopci bi mogli biti pokidani i nakon što vezani ljudi budu mrtvi, iako je to veći rizik. Pogleda Bajarove oči — zbog tamnih jama očnih duplji delovalo je kao da ga gledaju iz mračnih pećina — i ugleda odluku o smrti.
Bajar zausti, i dok je Perin čekao da objavi presudu, sve se odigralo brže od misli.
Jedan od stražara iznenada nestade. U trenutku tu su stajale dve nejasne figure, a u sledečem noć je progutala jednog od njih. Drugi stražar se okrenu, s krikom na usnama, ali pre no što išta izusti, čuo se tup udarac i on je pao kao pokošen.
Bajar se okrenu, hitro poput poskoka, tako brzo zavitlavši sekira da je zabrujala. Perin iskolači oči kada vide da je noć istupila na svetlost fenjera. Zaboravi na trenutak da je Bajar želeo da ih ubije. Beli plašt je ipak bio ljudsko biće, a noć je oživela kako bi ih sve odnela.
A onda se tama koja je napadala svetlost pretvorila u Lana. Dok se kretao, po plaštu su mu se komešale nijanse sivog i crnog. Sekira u Bajarovim rukama sevnula je poput munje... i Lan se lako izvi. Pustio je da sečivo prođe toliko blizu da je sigurno osetio strujanje vazduha kada je oružje prozujalo pored njega. Bajar razrogači oči, jer gaje silina Lanovog zamaha izbacila iz ravnoteže, a Zaštitnik poče da ga udara rakama i nogama, tako brzo i munjevito da Perin nije bio siguran šta je video. Bio je siguran samo u to da se Bajar srušio kao marioneta kojoj su posekli konce. Pre no što je Beli plašt dodirnuo zemlju, Zaštitnik je već klečao i gasio fenjer.
Perin obnevide kada se tama iznenada vratila. Činilo se da je Lan ponovo nestao.
„Da li si to zaista...“ Egvena priguši jecaj. „Mislili smo da si mrtav. Mislili smo da ste svi mrtvi.“
„Ne još.“ Zaštitnikov šapat bio je pomešan sa smehom.
Ruke su dodirnule Perina i pronašle veze na njegovim rukama. Nož prođe jednim potezom kroz konopce i oslobodi ga. Bolni mišići se pobuniše kada se pridigao. Zagleda se u sivu gomilu Bajarovog tela dok je trljao zglobove. „Da li si... Da li je...“
„Ne“, odgovori tiho Lan iz tame. „Ja ne ubijam, sem ako to ne nameravam. Ali on neko vreme neće nikoga uznemiravati. Ne pitaj više i uzmi par njihovih plaštova. Nemamo mnogo vremena.“
Perin otpuza do mesta gde je Bajar pao. Morao je da se prisili kako bi ga dodirnuo, a kada oseti da se grudi Belog plašta dižu i spuštaju, gotovo da je trgnuo raku s njega. Primorao je sebe da mu otkopča i skine beli ogrtač; osetio je kako se ježi. Uprkos onome što je Lan rekao, mogao je da zamisli kako čovek s licem poput lobanje iznenada ustaje. Opipa užurbano zemlju tražeći svoju sekira, a onda otpuza do dragog stražara. Isprva mu je bilo neobično što mu nije smetalo da dodirne ovog čoveka koji je ležao u nesvesti, ali onda shvati razlog: Beli plaštovi su ga mrzeli, ali to je bilo ljudsko osećanje. Bajar nije osećao ništa sem potrebe da on umre; u tome nije bilo mržnje — nije bilo nikakvog osećanja.
Kada je poneo dva plašta, okrenu se — i uhvati ga panika. Iznenada izgubi svaki osećaj za prostor u tami i nije znao kako da se vrati do Lana i Egvene. Skamenio se, suviše uplašen da bi se i mrdnuo. Tama je prekrila čak i Bajara, koji je bio bez svog belog plašta. Nije imao prema čemu da se usmeri. Kuda god da krene, mogao bi da zaluta u logor.
„Ovamo.“
Teturao se voden Lanovim šapatom sve dok ga ruke nisu zaustavile. Egvena je bila tamna senka, a Lanovo lice samo mrlja. Ostatak Zaštitnikovog tela bio je nevidljiv. Mogao je da oseti da ga gledaju i nije znao da li treba da objasni šta se desilo.
„Ogrnite plastove“, reče Lan tiho. „Brzo. Pokupite svoje. I budite tihi. Još niste na sigurnom.“
Perin brzo dodade jedan od plaštova Egveni, osetivši olakšanje zato što ne mora da im ispriča kako se uplašio. Smota svoj ogrtač u zavežljaj kako bi mogao da ga nosi, a umesto njega preko ramena prebaci beli plašt. Oseti bockanje kada gaje plašt obavio — bio je to ujed brige među plećkama. Da lije završio s Bajarovim plastom? Učini mu se da gotovo oseća miris ispijenog čoveka na sebi.