„Kako je mogao da te toliko mrzi?“, začuđeno upita Ninaeva.
Zato što sam ubio dvojicu. Međutim, izgovori samo: „Ne znam.“
Potražila je nešto u svojoj torbi i on se trže kada je počela da mu maže masni melem preko modrica. „Samleveni bršljan, petoprsnik i koren sunčanika“, rekla je.
Činilo se da je mast bila u istom trenu i vruća i hladna, i drhtao je preznojavajući se, ali nije se bunio. Već je imao iskustva s Ninaevinim melemima i oblozima. Dok su njeni prsti nežno utrljavali melem, vrelina i hladnoća nestadoše, odnoseći bol. Purpurne modrice pretvoriše se u smeđe, a smeđe i žute izbledeše, dok su neke sasvim iščilele. Perin pokuša da duboko uzdahne; jedva da je išta osećao.
„Iznenađen si“, reče Ninaeva. Izgledalo je da je i ona pomalo iznenađena, i, začudo, preplašena. „Sledeći put možeš da ideš kod nje.“
„Nisam iznenađen“, reče kako bi je smirio, „samo mi je drago.“ Ninaevini melemi delovali su ponekad brzo, a ponekad sporo, ali uvek su bili delotvomi. „Šta... šta se desilo s Random i Metom?“
Ninaeva je trpala svoje bočice i čančiće u torbu, gurajući ih kao da savladava neku prepreku. „Ona kaže da su dobro. Ona kaže da ćemo ih pronaći. U Kaemlinu, kaže ona. Ona kaže da je to isuviše važno za nas, da ne smemo da ih ne pronađemo, šta god to značilo. Ona mnogo priča.“
Perin se isceri i protiv svoje volje. Bez obzira na sve što se promenilo, Mudrost je ipak bila ona stara, a ona i Aes Sedai i dalje su bile sve, samo ne prijatelji.
Iznenada, Ninaeva se skameni i zagleda mu se u lice. Hitnula je svoju torbu i pritisla mu obema nadlanicama obraze i čelo. Pokušao je da se izmakne, ali ona gaje čvrsto držala za glavu. Podigla mu je palčevima kapke, zagledavši mu se u oči, mrmljajući u bradu. Bez obzira na krhku građu, s lakoćom mu je držala lice; nikada nije bilo lako pobeći od Ninaeve kada ona nije htela da te pusti.
„Ne razumem“, reče naposletku, oslobodivši ga stiska. Ninaeva se odmaknu od njega i kleknu. „Da je to žutooka groznica, ne bi mogao da stojiš. Ali ti nemaš groznicu, a tvoje beonjače nisu žute, već samo dužice.“
„Žute?“, ponovi Moiraina. I Perin i Ninaeva poskočiše. Aes Sedai im je nečujno prišla. Perin primeti da Egvena spava pored vatre, umotana u svoj plašt. Oči su mu se same sklapale.
„Nije to ništa“, progovori, ali Moiraina mu podiže glavu hvatajući je za bradu kako bi mogla da mu se zagleda u oči kao što je to Ninaeva učinila. On se otrgnu, ljutit. Ponašale su se prema njemu kao da je dete. „Rekao sam već da to nije ništa.“
„Ovo se nije moglo predvideti.“ Delovalo je kao da Moiraina govori sama sebi. Činilo se da je zamišljeno gledala u nešto iza njega. „Da lije ovo nešto čemu je suđeno da bude izatkano ili je to samo promena Šare? Ako je pramena, koju je izazvao? Točak tka kako Točak želi. Mora biti to.“
„Znaš li šta se dešava?“, nevoljno upita Ninaeva, a onda oklevajući dodade: „Možeš li da učiniš nešto za njega? Tvojim Lečenjem?“ Molba za pomoć i priznanje da je nemoćna bili su kao kleštima izvučeni iz nje.
Perin ih obe prostreli pogledom. „Ako ćete da pričate o meni, obratite mi se. Ovde sam.“ Ni jedna ni druga nisu ga ni pogledale.
„Lečenje?“, odvrati Moiraina sa smeškom. „Lečenje ovde ne može da pomogne. To nije bolest, i neće...“ Zastade nakratko. Tada osmotri Perina. Bio je to brz pogled koji je žalio za mnogo čime. Ali taj pogled nije bio upućen njemu, i on nadureno promrmlja nešto, kada se ona ponovo okrenu Ninaevi. „Htela sam da kažem da mu to neće naškoditi, ali ko zna šta će biti na kraju? Barem mogu reći da mu neće direktno naškoditi.“
Ninaeva ustade, otrese prašinu s kolena i pogleda Aes Sedai pravo u oči. „Nisam zadovoljna time. Ako nešto ne valja sa...“
„Ono što postoji, postoji. Ono što je već izatkano, ne može se menjati.“ Moiraina se okrete i naglo udalji. „Hajde da spavamo dok još možemo i da krenemo s prvim svetlom. Ako ruka Mračnoga postane suviše duga... Moramo da stignemo što pre u Kaemlin.“
Ninaeva besno zgrabi torbu i ode pre no što je Perin mogao išta da kaže. Zaškrgutao je psovku, ali priseti se nečega što gaje ošamutilo. Sedeo je zapanjen, širom otvorenih usta. Moiraina je znala. Aes Sedai je znala za vukove. I pomislila je da bi to mogao biti dodir Mračnoga. Stresao se. Hitro navuče košulju nespretno je naguravši u pantalone i ponovo obuče kaput i ogrtač. Odeća mu nije puno pomogla. Osećao se kao da je izmrzao do srži, kao da mu se kičma sledila.
Lan sede pored njega prekrstivši noge i zabaci plašt. Perinu je bilo drago zbog toga. Bilo je neprijatno gledati Zaštitnika, a videti kroz njega.
Neko vreme su se gledali. Ništa se nije dalo pročitati s odlučnog Zaštitnikovog lica, ali u očima mu je Perin video... nešto. Saosećanje? Radoznalost? Oboje?
„Ti znaš?“, reče, a Lan klimnu glavom.
„Ponešto, ne sve. Da li ti je došlo samo ili si sreo vodiča, posrednika?“
„Bio je neki čovek“, reče Perin polako. On zna, ali da li misli kao i Moiraina? „Rekao je da se zove Elijas. Elijas Mačera.“ Lan teško uzdahnu, a Perin ga podozrivo pogleda. „Poznaješ ga?“
„Poznavao sam ga. Naučio me je mnogo, o Pustoši i o ovome.“ Lan dodirnu balčak svog mača. „Bio je Zaštitnik, pre... pre onoga što se dogodilo. Crveni Ađah...“ Pogleda ka Moiraini koja je ležala pored vatre.
Prvi put je Perin video da je Zaštitnik u nečemu nesiguran. U Šadar Logotu Lan je bio siguran i jak, kao i kada se suočio sa Senima i Trolocima. Ni sada nije bio uplašen — Perin je bio ubeđen u to — ali bio je oprezan, kao da je možda previše rekao. Izgledalo je da je ono što je rekao moglo biti opasno.
„Čuo sam za Crveni Ađah“, odvratio je Perin.
„I ono što si čuo uglavnom verovatno nije tačno. Moraš da razumeš, postoje... frakcije unutar Tar Valona. Neki bi se borili protiv Mračnoga na jedan način, neki na drugi. Cilj je isti, ali razlike... razlike su promenile ili okončale živote. Živote ljudi ili naroda. Elijas je dobro?“
„Mislim da jeste. Beli plaštovi su rekli da su ga ubili, ali Šarena...“ Perin pogleda Zaštitnika snebivajući se. „Ne znam.“ Lan je izgleda prihvatio da zaista ne zna, mada nevoljno, i to ga ohrabri da nastavi. „Ova veza s vukovima... Moiraina izgleda misli da je to nešto što je... nešto što je Mračni učinio. Greši, zar ne?“ Nije hteo da poveruje da je Elijas bio Prijatelj Mraka.
Ali Lan je oklevao. Perinovo lice orosi se znojem; noć je hladne kapljice učinila još hladnijim. Počele su da mu klize niz obraze pre no što je Zaštitnik progovorio.
„Samo po sebi — ne. Neki veruju da jeste, ali nisu u pravu. To je nešto staro i izgubljeno davno pre no što je Mračni pronađen. Ali šta je s verovatnoćom da se to desi, kovaču? Šara ponekad može delovati nasumično — barem u našim očima — ali da li je slučajnost da ćeš sresti čoveka koji može da te povede ka ovome, a da si ti u stanju da ga pratiš dok te vodi? Šara obrazuje Veliku mrežu, ono što neki zovu Čipka doba, a vi momci ste u njenom središtu. Mislim da je malo toga slučajno u vašim životima. Da li ste onda izabrani? I, ako je tako, od koga — Svetlosti ili Senke?“
„Mračni ne može da nas dodirne, sem ako ga ne imenujemo.“ Perin se istog trena seti snova o Ba’alzamonu, koji nisu bili samo to. Obrisa znoj s lica. „Ne može.“
„Tvrdoglav kao kamen“, zamišljeno primeti Zaštitnik. „Možda si dovoljno tvrdoglav da se naposletku spasiš. Seti se u kakvim vremenima živimo, kovaču. Seti se šta ti je Moiraina Sedai ispričala. U ovakvim vremenima mnogo toga se razlaže i lomi. Stare prepreke slabe, stari zidovi pretvaraju se u prah. To su prepreke između onoga što jeste i onoga što je bilo, onoga što jeste i što će biti.“ Zvučao je sumorno. „Židovi zatvora Mračnog. Ovo može biti kraj Doba. Možda vidimo rođenje novog Doba pre naše smrti. Ili je možda ovo kraj svih Doba, kraj vremena samog. Kraj sveta.“ Iznenada se nasmeja, ali osmeh mu je bio mračan poput noći; oči su mu veselo svetlucale, osmehnute u podnožju vešala. „Ali nije na nama da brinemo o tome, eh, kovaču? Borićemo se protiv Senke do poslednjeg daha, ali ako nas pregazi, pašćemo boreći se svim silama. Vi iz Dve Reke tvrdoglavi ste suviše da biste se predali. Nemoj da brineš da li se Mračni umešao u tvoj život. Sada si među prijateljima. Zapamti, Točak tka kako Točak želi. To čak ni Mračni ne može da promeni, ne kada Moiraina pazi na tebe. Ali bolje bi nam bilo da što pre pronađemo tvoje prijatelje.“