„Pazi se danas, dečko.“ Lamgvinov glas zvučao je poput šljunka u tiganju. „Bićeš korisniji ovde kada nevolja počne nego negde s nožem u leđima.“
Rand pogleda mišićavog čoveka, ali nije pokazao da je iznenađen. Uvek je pokušavao da prikrije mač, ali ovo nije bilo prvi put da je neko od oružnika gazda Gila pretpostavio da Rand zna kako da se snađe u borbi. Lamgvin ga nije pogledao. Njegov posao bio je da čuva gostionicu i on je to radio.
Gurnuvši mač pod ogrtač, Rand se pridruži reci ljudi. Primeti dva čoveka koje je gostioničar spomenuo. Stajali su na prevrnutoj buradi preko puta gostionice kako bi mogli da osmatraju iznad gužve. Pretpostavljao je da ga nisu primerili kada je izašao iz uličice. Oni su neskriveno pokazivali svoje opredeljenje. Ne samo da su im mačevi bili obmotani u belo i povezani crvenom vrpcom, već su nosili i bele poveze za ruke i bele značke na šeširima.
Veoma brzo je saznao da u Kaemlinu mač umotan u crveno, crveni povez ili značka, znače podršku kraljice Morgaze. Belo znači da je kraljica i njena povezanost s Aes Sedai i Tar Valonom odgovorna za to što sve ide loše: i za vreme i za useve koji ne niču. Možda čak i za lažnog Zmaja.
Nije želeo da se meša u politiku Kaemlina. Ipak, sada je bilo prekasno. To nije bilo stoga što je on već izabrao svoju stranu — što je bilo čista slučajnost, ali, opet, desilo se. Događanja u gradu toliko su se zakomplikovala da niko nije mogao da ostane po strani. Čak su i došljaci nosili značke i poveze ili umotavali svoje mačeve, ali su uglavnom nosili belo. Možda neki nisu tako mislili, ali bili su daleko od kuće, a ta grupa je u Kaemlinu prevagnula. Ljudi koji su podržavali kraljicu nikada nisu izlazili sami zbog sopstvene sigurnosti, ako su uopšte i izlazili.
Ali sada je bilo drugačije — barem je tako izgledalo. Kaemlin je danas slavio pobedu Svetlosti nad Senkom. Danas će lažni Zmaj biti doveden u grad, da ga pokažu kraljici pre no što ga odvedu na sever, u Tar Valon. Svi su izbegavali da pominju taj deo ovog događaja. Naravno da su samo Aes Sedai mogle da se suprotstave čoveku koji je zaista bio u stanju da upravlja Jednom moći, ali niko nije želeo da priča o tome. Svetlost je pobedila Šenku, a vojnici iz Andora bili su na čelu bitke. Danas je samo to bilo važno. Danas se moglo zaboraviti na sve ostalo.
Da li je tako, zapita se Rand. Nasmejana gomila ljudi je trčala, pevajući i mašući barjacima. Ali ljudi koji su nosili crveno bili su u grupama po desetak ili dvadesetak, i s njima nije bilo ni žena ni dece. Rand primeti kako je najmanje deset ljudi u belom na svakog ko je bio odan kraljici. Poželeo je da je bela tkanina bila jevtinija, i to ne prvi put. Ali, da li bi ti gazda Gil pomogao da si nosio belo?
Gužva je bila tolika da je tiskanje bilo neizbežno. Čak i Beli plastovi danas nisu uživali u svojim malim čistinama u gomili. Rand pusti da ga masa nosi ka Unutrašnjem gradu i shvati da nisu zauzdana sva neprijateljstva. Video je kako je neko udario jednog od trojice pripadnika Dece Svetla tako jako da on umalo nije pao. Beli plašt se jedva zaustavi i gnevno opsova čoveka koji gaje gurnuo, a u tom trenutku se neko drugi namerno spotače i grunu u njega ramenom. Pre no što je sve moglo da izmakne kontroli, drugovi Belog plašta odvukli su ga sa strane i pronašli sklonište u jednom dovratku. Bili su zatečeni između svog uobičajenog streljanja pogledom i neverice. Gomila je prolazila pored njih, kao da niko ništa nije ni primetio, a možda je tako i bilo.
Pre samo dva dana niko se ne bi usudio da uradi nešto slično. Štaviše, shvati Rand, ljudi koji su se gurali nosili su bele značke na svojim šeširima. Verovalo se da Beli plastovi podržavaju protivnike kraljice i njene savetnice Aes Sedai, ali to nije bilo važno. Ljudi su danas činili ono na šta nikada ranije nisu ni pomišljali. Danas su gurali Belog plašta, možda će sutra krenuti protiv kraljice? Odjednom požele da ga okružuje više ljudi u crvenom; opkoljen belim značkama i povezima, iznenada se oseti tako usamljen.
Beli plaštovi primetiše da ih gleda i uzvratiše mu pogled kao da prihvataju izazov. Rand pusti da ga sakrije raspevana gomila i pridruži se pesmi.
Dobro se znalo kuda će lažni Zmaj ići kroz Kaemlin. Gusti redovi Kraljičine garde i kopljanika u crvenim plaštovima raščistili su te ulice, ali ljudi su se zbili rame uz rame s obe strane puta; bilo ih je čak i na prozorima i krovovima. Rand se progura u Unutrašnji grad, pokušavajući da se približi palati. Nadao se da će moći da vidi Logana kad stane pred kraljicu. Gledaće u isti mah i lažnog Zmaja i kraljicu... U Emondovom Polju nije ni sanjao da će prisustvovati takvom događaju.
Unutrašnji grad je bio sagrađen na brdima i uglavnom se sačuvalo ono što su Ogieri sazidali. Dok su ulice u Novom gradu ponajviše građene bez plana, stvarajući zamršenu mrežu, ovde su one pratile padine brda, kao da su bile u skladu s tlom. Sa vrhova i padina brda na svakom koraku su se otvarali novi zadivljujući vidici. Parkovi su mogli da se vide iz različitih uglova, čak i s visine, sa šetalištima i spomenicima. Prijali su oku uprkos tome što jedva da je bilo nešto zelenila. Sasvim neočekivano su nicale kule sa svojim popločanim zidovima koji su svetlucali na suncu u stotinu različitih boja. Bilo je tu i iznenadnih uzvisina odakle se mogao videti čitav grad, sve do ustalasane ravnice i šuma izvan njega. Sasvim sigurno, to je trebalo videti, samo da nije bilo gomile koja gaje nosila pre no što je stigao da pogleda nešto od svega toga. A sve te krivudave ulice sprečavale su ga da vidi bilo šta pred sobom.
Gomila ga naglo gumu u krivini — i tu je bila palata. Ulice, čak i one koje su pratile prirodan oblik zemljišta, pravile su spiralu koja se završavala ovom zabavljačevom bajkom od bledih kula, zlatnih kupola i složenih rezbarija u kamenu, s barjakom Andora koji se vijorio sa svakog vrha, središte za koje su svi oni vidikovci bili načinjeni. Izgledala je više kao skulptura nekog umetnika nego kao obična zgrada.
Bilo je dovoljno da osmotri i shvati da neće moći više da se približi. Nikome nije bilo dozvoljeno da se primakne palati. Deset redova Kraljičine garde branili su prilaz kapijama dvorca. Na vrhu belih zidina, na visokim balkonima i kulama, još gardista stajalo je nepokretno i pravo, dok su im lukovi bili prebačeni preko grudi u oklopnim prsnicima. I oni su izgledali kao da su izašli iz zabavljačeve priče, kao počasna straža, ali Rand nije bio ubeđen da su zato tu. Glasna gomila koja je punila ulice belela se od mačeva povezanih u svetlu tkaninu, poveza i značaka. Mestimično je beli zid bio prekinut crvenom mrljom. Gardisti u crvenim uniformama izgledali su kao tanka prepreka nasuprot svoj toj belini.
Odustavši od namere da se približi palati, Rand potraži neko mesto na kome bi mogao da iskoristi svoju visinu. Nije morao da bude u prvom redu da bi video sve. Gomila se stalno komešala. Ljudi su se tiskali kako bi se približili što više prednjim redovima i hitali su tamo gde su mislili da imaju bolji vidik. Nakon jednog od tih komešanja samo tri čoveka delila su ga od prazne ulice, a svi ispred njega bili su niži od njega, uključujući i kopljanike. Skoro svi su bili niži od njega. Ljudi su se zbijali uz njega sa svih strana i znojili su se od pritiska tolikih tela. Oni iza njega mrmljali su kako ne mogu da vide i pokušavali su da se proguraju napred. On je nepomično stajao, praveći neprobojni zid s ljudima pored njega. Bio je zadovoljan. Kada lažni Zmaj bude prošao, moći će jasno da mu vidi lice.
Odjednom, kroz gusto nabijenu gomilu na ulici i prema kapiji koja je vodila u Novi grad prođe talas; ljudi koji su stajali na krivini povlačili su se da propuste nešto. To nije bilo nalik čistini koja samo danas nije pratila Bele plastove. Ovi ljudi su se trzali iznenađeno, a potom zgađeno. Okretali su se od toga, šta god da je to bilo, sklanjajući se s puta, ali posmatrali su krajičkom oka dok ne bi prošlo.