I drugi oko njega primetili su nemir. Očekujući dolazak Zmaja, ali prinuđeni na strpljenje, nisu birali temu za razgovor. Čuo je opaske u vezi s Aes Sedai pa sve do Logana, kao i nekoliko slobodnijih pretpostavki koje su izazvale grub smeh muškaraca i prezrive poglede žena.
Masa se ustalasa približavajući se ivici ulice. Izgleda da niko nije oklevao da napravi prolaz za nešto, iako je to značilo da će izgubiti dobro mesto kada se gomila bude vratila. Naposletku, tačno nasuprot Randa, narod provali na ulicu, odgurnuvši kopljanike u crvenim plaštovima koji su se trudili da ih potisnu, i masa se razmaknu. Oklevajući, pogurena pojava šepajući izađe na otvoren prostor. Više je ličio na gomilu prljavih prnja nego na čoveka. Rand začu zgađeno mrmljanje svuda oko sebe.
Čovek u dronjcima zastade na suprotnoj strani ulice. Njegova kapuljača, pocepana i sva očvrsla od prljavštine, ljuljala se tamo-amo, kao da nešto traži ili osluškuje. Odjednom, kriknu i zamahnu rukom koja je bila nalik na prljavu kandžu, uperivši je pravo ka Randu. U trenu krenu da gmiže preko ulice kao buba.
Prosjak. Bez obzira na zlu sreću koja je naterala tog čoveka da ga tako presreće, Rand shvati da, bio taj Prijatelj Mraka ili ne, nije želeo susret s njim. Osećao je da ga prosjak gleda, i to mu je delovalo kao da dodiruje vodu prepunu masnoće. A pogotovu nije želeo da mu se taj čovek približi ovde, dok ga okružuju ovi polurazdraženi ljudi. Isti oni glasovi koji su se ranije smejali, sada su ga psovali dok se probijao kroz masu, pokušavajući da se udalji od ulice.
Hitao je, znajući da će se zbijena ljudska telesa u masi kroz koju on mora da se progura i migolji razmaknuti pred prljavim čovekom. Napregnu se da se provuče kroz gomilu, zatetura se i skoro pade kada se iznenada našao na otvorenom. Uzmahujući rukama kako bi održao ravnotežu, nakon nekoliko nesigurnih koraka poče da trči. Ljudi su pokazivali ka njemu; jedino on se probijao u tom smeru. Pratili su ga povici. Ogrtač mu zaleprša, otkrivajući mač obmotan u crveno. Kada je to shvatio, on još brže potrča. Ukoliko rulja s belim značkama primeti usamljenog kraljičinog pristalicu u trku, to bi moglo da ih nagna u poteru, čak i danas. Trčao je, dok je kaldrma nestajala pod njegovim dugim nogama. Tek kada su povici ostali daleko iza njega, mogao je da se zadihano sruči uz neki zid.
Nije znao gde se nalazi, sem da nije napustio Unutrašnji grad. Bilo je nemoguće da se priseti za koliko je uglova zamakao duž tih vijugavih ulica. Spreman da ponovo krene u trk, osvrnu se u smeru odakle je došao. Na ulici je bila samo jedna osoba, neka žena koja je mimo išla noseći korpu. Skoro svi u gradu okupili su se kako bi videli lažnog Zmaja. Nije mogao da me prati. Izgleda sam mu umakao.
Ali bio je siguran da prosjak neće odustati, iako nije znao zašto tako čvrsto veruje u to. Ovog časa ta dronjava osoba luta kroz gomilu u potrazi za njim i ako se Rand bude vratio da vidi Logana, rizikovaće da se sretne s njim. Na trenutak pomisli da se vrati u Kraljičin blagoslov, ali znao je da je ovo poslednja prilika da vidi kraljicu, a i nadao se da nikada više neće biti Lažnog zmaja. Učini mu se kukavički to što je pobegao od pogurenog prosjaka, pa makar taj bio i Prijatelj Mraka.
Zamišljeno se osvrnu. U Unutrašnjem gradu bilo je malo zgrada, a i one su bile niske, tako da je sve bilo kao na dlanu. Sigurno je mogao da pronađe mesto odakle bi mogao da vidi kako prolazi povorka s lažnim Zmajem. Čak i ako ne bude mogao da vidi kraljicu, Logan mu neće promaći. Krenuo je s iznenadnom odlučnošću.
Narednog sata pronašao je nekoliko takvih mesta tik uz ljude koji su izbegavali gužvu duž puta predviđenom za prolazak povorke. Svi su nosili bele značke i poveze. Nije bilo ni traga crvenim oznakama. On se brzo i oprezno udalji, shvativši kako bi se takva gomila ponašala ukoliko bi ugledala njegov mač.
Iz Novog grada su se začuli povici, praćeni zvukom truba i borbenim ritmom bubnjeva. Logan i njegova pratnja su već stigli u Kaemlin, i bili su na putu ka palati. Obeshrabreno je lutao gotovo praznim ulicama, nadajući se i dalje da će otkriti neki način da vidi Logana. Primeti padinu bez zgrada iznad ulice kojom je išao. Da je proleće, kao što bi trebalo da bude, zemlja na brdu bila bi potpuno pod cvećem i travom, ali sada je smeđe bilje prekrivalo sve do visokog zida duž vrha padine, koju su nadvisili vrhovi drveća.
Ovaj deo ulice nije bio izgrađen tako da može da pruži lep vidik, ali odmah ispred sebe, iznad krovova, ugleda neke od kula palate, na kojima su lepršale zastave s belim lavom. Nije bio siguran kuda vodi krivudava ulica koja se zakučasto kretala za brdo, ali iznenada se seti onog zida na vrhu uzvisine.
Zvuci bubnjeva i truba bili su sve bliži, a vika je bivala sve glasnija. Brzo se uspentrao uz padinu. Strmina nije bila podesna za prolazak, ali Rand se uspinjao zabijajući čizme u mrtvu travu i hvatajući se za ogolelo žbunje. Onih nekoliko jardi koje su ga delile do zida prešao je zadihan koliko od napora, toliko i od želje. Pred Random se uzdizao zid, bar dvostruko viši od njega. Već su se posvuda gromovito razlegali zvuci bubnjeva, trube su zvonile.
Zid je bio izgrađen tako da se utapao u kameno tlo. Spojevi ogromnih blokova bili su gotovo nevidljivi, jer su kamene stene dobro nalegale jedna na drugu. Zid je izgledao skoro kao prava litica zbog načina na koji je obrađen. Rand se isceri. Kamenjari s one strane Peščanih brda bili su viši, a čak je i Perin uspeo da ih pređe. Opipao je izbočine na kamenu, a čizmama je pronašao ulegnuća. Bubnjevi su se utrkivali s njim dok se peo. Odbijao je da im prepusti pobedu. Stići će do vrha pre no što oni stignu do palate. Uspinjao se toliko hitro da je izgrebao šake o kamen i nažuljao kolena kroz pantalone, ali uspeo je da prebaci ruke preko vrha i pobednički se uzdigne na zidu.
Brzo se okrenu kako bi seo na ravnu i usku ploču. Iznad njega širile su se lisnate grane visokog drveta, mada se on na to nije obazirao. Gledao je preko krovova od crepa, ali sa zida se sve jasno videlo. Rand se sasvim blago nagnu, i ugleda kapiju palate, Kraljičinu gardu u stavu mimo i gomilu koja je iščekivala. Iščekivala! Povici su zaglušili grmljavinu bubnjeva i truba, ali i dalje su čekali. Pobedio sam.
Još dok je sedao, prethodnica povorke prošla je poslednju krivinu pre palate. Napred je stupalo dvadeset redova trubača, koji su kidali vazduh trijumfalnim zvukom — fanfarom pobede. Iza njih je grmelo isto toliko bubnjara. A onda su usledili konjanici koji su nosili barjake Kaemlina, bele lavove na crvenoj pozadini. Vojnici Kaemlina su ih pratili. Nizali su se redovi konjanika u sjajnim oklopima i ponosnim kopljima na kojima su lepršale grimizne zastavice. Prolazili su trostruki odredi kopljanika i strelaca u beskrajnim redovima kao prethodnica konjanicima, koji stupiše među špalir vojnika Garde i krenuše kroz kapiju palate.
Poslednji vojnici zašli su za krivinu i iza njih se pojaviše ogromna kola. Vuklo ih je šesnaest konja raspoređenih u četiri reda. Na ravnoj ploči zaprege stajao je ogroman kavez od gvozdenih šipaka, a u svakom uglu kola sedele su po dve žene. Tako pomno su posmatrale kavez, da se činilo da i ne primećuju gomilu. Rand je bio siguran da su to Aes Sedai. Desetak Zaštitinika je jahalo između kola i vojnika, potpuno opkolivši zapregu. Njihovi plaštovi lepršali su i varali oko posmatrača. Ako se Aes Sedai nisu obazirale na masu, Zaštitnici su je pažljivo posmatrali, kao da su oni jedina straža.
Uprkos svemu tome, Randovu pažnju je privukao čovek u kavezu. Nije uspeo da se približi kao što je nameravao kako bi video Loganovo lice, ali iznenada pomisli kako je bio isuviše blizu. Lažni Zmaj bio je visok čovek, s dugom tamnom kosom koja mu je u kovrdžama padala po širokim ramenima. Uprkos ljuljanju kola stajao je uspravno, držeći se rukom za šipke iznad glave. Odeća mu je bila sasvim obična: nešto slično njegovom ogrtaču, kaputu i pantalonama nosilo se i u nekom selu. Ali kako ih je nosio! Kako se samo držao! Sve na Loganu izgledalo je kraljevski. Kao da kaveza nije ni bilo. Uspravnog držanja, podignute glave, prelazio je pogledom preko gomile kao da su došli da mu odaju počast. Pred tim očima ljudi bi utihnuli, gledajući ga s poštovanjem. Čim bi Logan pogledao na drugu stranu, zavrištali bi s udvostručenim besom kao da hoće da se iskupe za svoj pređašnji muk, ali to nije promenilo njegovo držanje niti tišinu koja gaje pratila. Dok su kola prolazila kroz kapiju palate, okrenu se da još jednom pogleda okupljenu masu. Zavijali su za njim, ne dobacujući. Bio je to talas čiste životinjske mržnje i straha. A Logan zabaci glavu i nasmeja se u času kada gaje palata progutala.