„Da li je doveo neke i ovamo?“, upita Met, gledajući kamene zidove koji su ih okruživali i strese se. Rand je mislio da se Met više seća Mirdraala nego Troloka; zidovi nisu sprečili Sen u Baerlonu, niti u Belom Mostu.
„Ako jeste“, nasmeja se Agelmar, „slomiće zube na zidovima Fal Dare. Kao što su mnogi pre njih.“ Govorio je da ga svi čuju, ali reči su mu očigledno bile upućene Egveni i Ninaevi, sudeći po tome kako ih je gledao. „A nemojte ni da brinete za Poluljude.“ Met pocrvene. „Svaka ulica i sokak u Fal Dari osvetljeni su tokom noći, a niko ne može da sakrije lice unutar zidina.“
„Zašto bi gazda Fejn to uradio?“, Egvena upita.
„Pre tri godine...“ Moiraina je sela duboko uzdahnuvši, skupivši se kao da je iscrpljena nakon posla s Fejnom. „Biće tri godine ovog leta. Pre tačno toliko vremena. Svetlost mora da nam je naklonjena, inače bi Otac laži pobedio još dok sam ja sedela i kovala planove u Tar Valonu. Tri godine Fejn vas je tražio za Mračnoga.“
„To je ludost!“, reče Rand. „On je dolazio u Dve Reke svakog proleća, tačno kao sat. Tri godine? Bili smo mu ispred nosa, a on nije ni dvaput pogledao nekoga od nas do prošle godine.“ Aes Sedai uperi prst ka njemu. On se ukoči.
„Fejn mi je ispričao sve, Rande. Ili skoro sve. Mislim da je uspeo nešto da sakrije, nešto veoma važno, uprkos svemu što sam uradila. Ali rekao je dovoljno. Pre tri godine Polutan je došao po njega u jednom gradu u Murandiji. Naravno, Fejn je bio prestravljen, ali Prijatelji Mraka smatraju da je to velika čast kada su tako pozvani. Fejn je verovao da su ga izabrali za bitne stvari. I bio je izabran, mada ne za ono što je on očekivao. Doveli su ga na sever, u Pustoš, u Spaljene zemlje. Do Šajol Gula. Tamo je sreo čoveka s vatrenim očima, koji se predstavio kao Ba’alzamon.“
Met se promeškolji s nelagodom, a Rand proguta knedlu. Bilo je sigurno da se sve upravo tako odigralo, ali i dalje nije bilo nimalo lako da se to prihvati. Samo je Perin gledao Aes Sedai kao da više ništa nije moglo da ga iznenadi. „Svetlost nas zaštitila”, reče Agelmar zgranuto.
„Fejnu se nije svidelo šta su mu uradili u Šajol Gulu“, mimo nastavi Moiraina. „Dok smo pričali, često je uz vrisak pominjao nešto o vatri i spaljivanju. To ga je gotovo ubilo. To stoje sve to priznao. Čak i sa mojim Lečenjem, on je ruševina od čoveka. Biće potrebno mnogo da bi se ponovo oporavio. Ali, potrudiću se, ako ni zbog čega dragog, a ono da bih saznala šta još krije. Izabrali su ga zbog mesta na kojima je torbario. Ne“, ona brzo dodade kada su se oni trgli, „ne samo u Dve Reke, ne tada. Otac laži otprilike je znao gde da pronađe ono što je tražio, ali nije bio siguran, kao ni mi u Tar Valonu.
Fejn je rekao da su ga pretvorili u psa Mračnoga i, na neki način, bio je u pravu. Otac laži poslao je Fejna u lov, ali ga je najpre izmenio da bi mogao da sledi svoj plen. Fejn se plaši da se priseti svega što je prošao kako bi došlo do promene; on mrzi svog gospodara zbog toga što ga se toliko boji. Tako je Fejn bio poslat da njuška i traži u svim selima oko Baerlona, sve do Maglenih planina, do Tarena i preko, u Dve Reke.“
„Duže od tri proleća?” polako reče Perin. „Sećam se tog proleća. Fejn je stigao kasnije no obično, ali začudilo nas je što se toliko zadržao. Ostao je čitavu nedelju, besposličario i škrgutao zubima zbog toga što je morao da plati sobu u gostionici Kod Vinskog izvora. Fejn ne voli da troši svoj novac.“
„Tek sada se sećam”, reče Met. „Svi su se pitali da li je bolestan ili se zatreskao u neku od žena. Naravno da se nijedna od njih ne bi udala za torbara. To bi bilo isto kao i da se udala za nekog iz Putujućeg naroda.” Egvena izvi obrvu i pogleda ga, a on ućuta.
„Posle toga, Fejna su ponovo odveli u Šajol Gul, a um mu je bio... prečišćen.“ Rand oseti mučninu zbog tona kojim je Aes Sedai to izgovorila. On je otkrivao više čak i od grimase na njenom licu. „Ono što je... osetio... bilo je koncentrisano i vraćeno u njega. Kada je došao u Dve Reke sledeče godine, mogao je da jasnije odredi svoje mete. Čak i Mračni nije mogao da pretpostavi da će torbar biti toliko precizan. Fejn je sa sigurnošću znao da je onaj koga traži jedan od njih trojice u Emondovom Polju.”
Perin zagunđa, a Met poče tiho da psuje. Nije ga zaustavilo čak ni Ninaevino streljanje pogledom. Agelmar ih radoznalo pogleda. Rand se samo blago naježi, i poče da razmišlja o tome. Mračni ga je tražio tri godine... tražio je njih. Znao je da bi zubi trebalo da mu cvokoću.
Moiraina nije dozvolila Metu da je prekine. Ona glasnije progovori, taman dovoljno da ga nadjača. „Kada se Fejn vratio u Lugard, Ba’alzamon mu se prikaza u snu. Fejn se unizio i izveo obrede zbog kojih biste ogluveli ako biste čuli i polovinu od toga. Time se još čvršće vezao za Mračnoga. Ono što se uradi u snovima može biti opasnije od onoga što se uradi kada ste budni.“ Rand se promeškolji na oštar pogled pun upozorenja kojim ga je pogledala, ali ona nije okončala priču. „Obećali su mu velike nagrade: vlast nad kraljevstvima posle Ba’alzamonove pobede. Bilo mu je rečeno da se vrati u Emondovo Polje i da označi trojicu koju je pronašao. Polutan će biti tamo i čekati ga s Trolocima. Sada znamo kako su Troloci stigli u Dve Reke. Mora da je postojao ogierski gaj i Kapija u Maneterenu.“
„Najlepši od svih“, reče Loijal, „izuzev onog u Tar Valonu.“ On je slušao pažljivo koliko i svi ostali. „Ogieri imaju drage uspomene na Maneteren.“ Agelmar nemo izgovori to ime, a obrve mu se začuđeno izviše. Maneteren.
„Lorde Agelmare“, reče Moiraina, „objasniću ti kako da pronađeš Kapiju Mafal Dadaranela. Mora biti zazidana i trebalo bi da postavite stražu pored nje. Niko ne sme da joj priđe. Poluljudi i dalje nisu proučili sve o Putevima, ali ta Kapija je južno odavde, na samo nekoliko sati od Fal Dare.“
Gospodar Fal Dare se strese kao da se budi iz sna. „Južno? Mir! To nam nije potrebno, Svetlost sijala na nas. Biće urađeno.“
„Da li nas je Fejn pratio kroz Puteve?“, upita Perini „Mora da jeste.“
Moiraina klimnu glavom. „Fejn bi pratio vas trojicu i u grob, zato što mora. Kada je Mirdraal pretrpeo poraz u Emondovom Polju, poveo je Fejna i Troloke za nama. Sen nije htela da dozvoli Fejnu da jaše s njom, iako je on mislio da bi trebalo da dobije najboljeg konja u Dve Reke i da jaše na čelu bande. Mirdraal ga je naterao da trči s Trolocima, a Troloke da ga nose kada su ga noge izdale. Pričali su tako da je on mogao da ih razume; svađali su se oko toga kako da ga skuvaju kada im ne bude više potreban. Fejn tvrdi da se okrenuo protiv Mračnoga pre no što su stigli do Tarena, ali njegova pohlepa za obećanim nagradama ponekad izađe na videlo.
Kada smo mi pobegli preko Tarena, Mirdraal je poveo Troloke do najbliže Kapije, u Maglenim planinama, i poslao Fejna preko reke. Mislio je tada da se oslobodio, ali druga Sen ga je pronašla pre no što je stigao do Baerlona. A ta Sen nije bila ljubazna kao prethodna. Naterala ga je da noćima spava zgrčen u troločkom loncu, kako bi ga podsetila na cenu neuspeha. Ta Sen ga je koristila sve do Šadar Logota. Fejn je tada već bio spreman da da Mirdraalu i rođenu majku, ako bi ga to oslobodilo. Ali Mračni nikada ne pušta rado nešto što je već uhvatio.
Ono što sam uradila tamo, kada sam poslala naše lažne tragove i mirise prema planinama, zavaralo je Mirdraale, ali ne i Fejna. Polutani mu nisu verovali. Nakon toga, vukli su ga za sobom na povocu. Kada je izgledalo da smo uvek malo ispred njih, bez obzira na to koliko oni jurili, neki od njih počeli su da mu veruju. To su bila četvorica koja su se vratila u Šadar Logot. Fejn tvrdi da je lično Ba’alzamon gonio Mirdraale.“
Agelmar prezrivo odmahnu glavom. „Mračni? Ha! Taj čovek ili laže ili je lud. Da je Srcokobnik na slobodi, do sada bismo svi bili mrtvi, ili nešto još i gore.“