„Mislim da ima“, reče Rand u isto vreme kad je i Met rekao: „Krenuli smo nazad u gostionicu da ga upozorimo.“
„Svetlost dala da nismo zakasnili!“ Tom je izjurio iz ulice, dok je njegov plašt lepršao oko članaka, a zakrpe lelujale na vetru. Osvrnuo se bez zaustavljanja. „Pa? Da li su vam noge prikovane za zemlju?“ Rand i Met požuriše za njim, ali on nije čekao da ga sustignu. Ovog puta nije zastajkivao zbog ljudi koji su gledali njegov plašt ili onih koji su ga pozdravljali kao zabavljača. Plovio je kroz krcate ulice kao da su bile prazne, a Rand i Met morali su skoro da trče da bi ga pratili. Mnogo brže no što je Rand očekivao, našli su se ispred Jelena i lava.
Dok su oni utrčavali, Perin je izleteo napolje, pokušavajući da prebaci svoj ogrtač preko ramena dok je trčao. Skoro je pao pokušavajući da se ne sudari s njima. „Pošao sam da potražim vas dvojicu“, prodahtao je kada je povratio ravnotežu.
Rand ga je zgrabio za ruku. „Da li si rekao nekome za san?“
„Kaži da nisi“, zahtevao je Met.
„Vrlo je važno“, reče Tom.
Perin ih je pogledao zbunjeno. „Ne, nisam. Ustao sam iz kreveta pre manje od sata.“ Povio je ramena. „Glava me je zabolela dok sam pokušavao da ne mislim o tome, a kamoli da pričam. Zašto ste rekli njemu?“ Pokaza glavom prema zabavljaču.
„Morali smo nekome da kažemo ili bismo poludeli“, reče Rand.
„Objasniću kasnije“, dodade Tom gledajući značajno prema ljudima koji su ulazili i izlazili iz Jelena i lava.
„U redu“, odgovori Perin polako, delujući još uvek zbunjeno. Odjednom se lupi po glavi. „Skoro da sam zbog vas zaboravio zašto sam vas i tražio — a sigurno i ne želite da znate. Ninaeva je unutra.“
„Krv i pepeo!“, uzviknu Met. „Kako je stigla ovamo? Moiraina... Skela...“
Perin odseče: „Misliš da sitnica kao što je potopljena skela može nju da zaustavi? Pronašla je Kulu, ne znam kako se vratio preko reke, ali rekla je da se krio u svojoj spavaćoj sobi i nije želeo ni da priđe reci. U svakom slučaju, naterala ga je da pronađe čamac dovoljno veliki za nju i njenog konja i da je preveze preko. On lično. Dala mu je vremena samo toliko da pronađe jednog od svojih radnika zbog drugog para vesala.“
„Svetlosti!“, prodahta Met.
„Šta uopšte traži ovde?“, zapita se Rand. I Met i Perin pogledali su ga prekorno.
„Pošla je za nama“, rekao je Perin. „Sada je sa... s gazdaricom Alis i unutra je toliko hladno da bi mogao sneg da padne.“
„Zar ne bismo mogli da se sklonimo negde na neko vreme?“, upita Met. „Moj tata kaže da samo budala gura ruku u gnezdo stršljenova, sem ako to baš ne mora.“
Rand se ubaci: „Ne može da nas natera da se vratimo. Trebalo bi da je Zimska noć bila dovoljna da je natera da to shvati. Ako ne shvata, moraćemo mi da je primoramo.“
Metove obrve podizale su se sve više sa svakom rečju i kada je Rand završio, on tiho zviznu. „Da li si ikada pokušao da nateraš Ninaevu da shvati nešto što ne želi da shvati? Ja jesam. Predlažem da ostanemo napolju dok ne padne mrak, a onda da se ušunjamo unutra.“
„Koliko sam ja primetio posmatrajući tu mladu ženu“, reče Tom, „mislim da neće stati dok ne kaže šta ima. A ako to ne kaže uskoro, uporno će tražiti da to uradi, dok ne privuče pažnju koju niko od nas ne želi.“
To ih je prekinulo. Zgledali su se, udahnuli duboko i ušli kao da će se suočiti s Trolocima.
16
Mudrost
Perin ih je poveo u gostionicu. Rand je bio toliko zadubljen u ono što je nameravao da kaže Ninaevi da nije video Min dok ga ona nije zgrabila za ruku i povukla u stranu. Ostali su produžili nekoliko koraka niz hodnik pre no što su shvatili da se on zadržao, a onda su i oni zastali. Jednim delom bili su nestrpljivi da krenu, a s druge strane — išli su nerado.
„Nemamo vremena za to, dečko“, reče Tom mrzovoljno.
Min prostreli pogledom sedokosog zabavljača. „Idi i žongliraj“, reče odsečno, povukavši Randa još dalje od ostalih.
„Zaista nemam vremena“, reče joj Rand. „Svakako ne za glupave priče o bežanju ili o nečem sličnom.“ Pokušao je da istrgne ruku, ali svaki put kada bi se oslobodio, ona bi ga ponovo zgrabila.
„I ja nemam vremena za tvoje gluposti. Hoćeš li da se smiriš?!“ Pogleda brzo ka ostalima, a onda mu se približi, govoreći tiho. „Malopre je stigla žena — niža od mene, mlada, sa tamnim očima i upletene tamne kose koja joj seže do pasa. I ona je umešana, zajedno s vama.“
Za trenutak, Rand je samo piljio u nju. Ninaeva? Kako ona može biti umešana? Svetlosti, kako to da sam ja umešan? „To je... nemoguće.“
„Poznaješ je?“, prošapta Min.
„Da, i ona ne može biti umešana u... u šta god da si ti...“
„Varnice, Rande. Srela je gazdaricu Alis kada je ulazila i bilo je varnica, a bile su samo njih dve. Juče nisam mogla da vidim varnice bez najmanje troje ili četvoro vas, ali danas je to sve jasnije i još više uskomešano.“ Pogledala je Randove prijatelje koji su nestrpljivo čekali, i stresla se pre no što se ponovo okrenula ka njemu. „Skoro da je čudo što se gostionica ne upali. Svi ste u većoj opasnosti no juče. Otkako je ona došla.“
Rand pogleda ka svojim prijateljima. Tom, obrva sakupljenih u čupavo V, bio je na ivici da učini nešto kako bi ga požurio. „Ona nas neće povrediti“, rekao je Min. „Sada moram da idem.“ Ovog puta uspeo je da izvuče ruku.
Ne obraćajući pažnju na njen zapanjen uzdah, pridruži se ostalima i nastaviše niz hodnik. Rand se osvrnuo. Min je tresla pesnicom prema njemu i udarala nogom u zemlju.
„Šta je rekla?“, upita Met.
„I Ninaeva je umešana“, reče Rand ne razmišljajući, a onda popreko pogleda Meta baš u trenu kad je ovaj zinuo da odgovori. Talas dosećanja lagano se proširi po Metovom licu.
„U Šta je umešana?“, upita Tom tiho. „Da li ta devojka zna nešto?“
Dok je Rand još uvek pokušavao da smisli odgovor, Met progovori: „Naravno da je umešana“, reče mrzovoljno. „Ona je deo loše sreće koja nas prati od Zimske noći. Možda to što se Mudrost pojavila za tebe nije neka velika stvar, ali ja bih radije ovde video Bele plašteve.“
„Videla je Ninaevu kada je stigla“, reče Rand, „kako priča s gazdaricom Alis, pa je pomislila da možda ima neke veze s nama.“ Tom ga pogleda ispod oka i odsečno pogladi svoje brkove, ali ostali su izgleda prihvatili Randovo objašnjenje. Nije mu se sviđalo što mora da krije od svojih prijatelja, ali Minina tajna mogla je za nju biti opasna koliko su i njihove tajne bile opasne po njih.
Perin je iznenada stao ispred vrata i, uprkos svojoj veličini, delovao je neobično, kao da okleva. Udahnu duboko, pogleda svoje drugove, udahnu ponovo, a onda lagano otvori vrata i uđe. Jedan za drugim, ušli su i ostali. Rand je bio poslednji. Zatvorio je vrata za sobom nevoljno.
Bila je to soba u kojoj su jeli sinoć. Vatra je pucketala u ognjištu, a izglačani srebrni poslužavnik, na kome se nalazio sjajni srebrni bokal i čaše, bio je na sredini stola. Moiraina i Ninaeva sedele su na suprotnim krajevima. Nisu spuštale pogled jedna sa druge. Sve ostale stolice bile su prazne. Moirainine šake počivale su na stolu, mirne poput njenog lica. Ninaevina pletenica bila je prebačena preko ramena, i ona je čvrsto držala njen kraj. Stalno ju je povlačila, što je pomalo podsećalo na trenutke kad je bila i tvrdoglavija no obično u Seoskom savetu. Perin je bio u pravu, pomisli Rand. Uprkos tome što je gorela vatra, činilo se kao da je ledeno hladno, a sva ta hladnoća dolazila je od dve žene za stolom.
Lan je bio naslonjen o kamin. Zurio je u plamenove i trljao šake. Egvena, koja se naslonila na zid, nosila je svoj plašt sa podignutom kapuljačom. Tom, Met i Perin stajali su nesigurno ispred vrata.
Slegnuvši ramenima s nelagodom, Rand priđe stolu. Ponekad moraš da zgrabiš vuka za uši, podsetio se. Ali setio se i još jedne stare izreke: Kada jednom zgrabiš vuka za uši, teško je da ga pustiš isto koliko i da se držiš. Osetio je kako ga i Moiraina i Ninaeva gledaju i njegovo lice poče da gori, ali seo je, ne obazirući se na to, na sredinu stola između njih dve.