„Mudrosti“, rekla je Moiraina, „moraš da veruješ da su bezbedniji sa mnom no što bi bili u Dve Reke.“
„Bezbedniji!“ Ninaeva je odmahnula glavom, ne prihvatajući ono što je čula. „Ti si ih dovela ovamo, gde su Beli plaštovi. Isti ti Beli plaštovi koji, ako zabavljač govori istinu, mogu da ih povrede zbog tebe. Kaži mi, kako su to bezbedniji, Aes Sedai?“
„Postoje mnoge opasnosti od kojih ja ne mogu da ih zaštitim“, složila se Moiraina, „ništa više no što ti možeš da sprečiš da ih udari munja ako se vrate kući. Ali, ne treba da se plaše munje, niti čak Belih plaštova. Treba da se plaše Mračnoga i njegovih podanika. Od toga ja mogu da ih zaštitim. Veza sa Istinskim izvorom i saidarom omogućuje mi to, kao i svakoj Aes Sedai.“ Ninaevine usne stisnule su se sumnjičavo. Moirainine su se takođe gnevno skupile, ali nastavila je glasom koji je govorio da je na ivici strpljenja. „Čak i oni jadni ljudi koji shvate kako da koriste Moć, steknu tu zaštitu za kratko vreme. Dodir saidina ponekad štiti, a ponekad ih iskvarenost čini još ranjivijim. Alija, kao i svaka Aes Sedai, mogu da zaštitim one koji su mi blizu. Nijedna Sen im ne može naškoditi sve dok su pored mene, kao sada. Nijedan Trolok ne može da se približi na četvrt milje a da Lan to ne zna, da ne oseti njegovo zlo. Da li možeš da im ponudiš upola toliko ako se vrate s tobom u Emondovo Polje?“
„Tvoja priča je bez osnova“, reče Ninaeva. „U Dve Reke postoji izreka: Bilo da medved pobedi vuka ili da vuk pobedi medveda, zec uvek gubi. Nadmeći se na nekom drugom mestu i ne mešaj ljude iz Emondovog Polja.“
„Egvena“, reče Moiraina posle nekog vremena, „povedi ostale i ostavite Mudrost i mene same neko vreme.“ Njeno lice bilo je potpuno mimo. Ninaeva se uhvati za sto kao da se sprema za rvački dvoboj.
Egvena skoči — njena želja da izgleda dostojanstveno očigledno je ratovala sa željom da izbegne sukob s Mudrošću zbog raspletene kose. Doduše, nije imala teškoće da sve pozove pogledom. Met i Perin su odgurnuli užurbano svoje stolice, mrmljajući ljubaznosti dok su pokušavali da ne istrče napolje. Čak je i Lan pošao ka vratima na Moirainin znak, povukavši Toma sa sobom.
Rand ih je sledio. Zaštitnik zatvori vrata za njima, a onda stade nasred hodnika, čuvajući stražu. Gledao ih je dok su ostali otišli malo niz hodnik; nije postojala ni najmanja mogućnost da prisluškuju. Kada su se udaljili dovoljno, Lan se osloni na zid. Čak i bez njegovog plašta koji je menjao boje, mogao je biti siguran da ga niko neće primetiti sve dok ne prođe tik ispred njega.
Zabavljač je promrmljao nešto o tome kako može bolje da iskoristi svoje vreme i otišao. „Zapamtite Šta sam rekao“, bi upućeno momcima preko ramena. Niko drugi, izgleda, nije bio raspoložen da ode.
„Na Šta je mislio?“, upitala je Egvena odsutno, gledajući u vrata koja su krila Moirainu i Ninaevu. Nastavila je da se poigrava svojom kosom, kao da je bila rastrgnuta između želje da sakrije da više ne nosi pletenicu, i želje da zabaci kapuljaču svog plašta.
„Dao nam je neki savet“, reče Met.
Perin ga prostreli pogledom. „Rekao je da ne otvaramo usta sve dok nismo sigurni Šta ćemo da kažemo.“
„To zvuči kao dobar savet“, reče Egvena, ali bilo je jasno da je to nije zaista zanimalo.
Rand je bio obuzet mislima. Kako je bilo moguće da je Ninaeva bila umešana? Kako je bilo ko od njih mogao biti povezan s Trolocima, Senima i Ba’alzamonom, koji se pojavljivao u njihovim snovima? To je bilo ludilo. Pitao se da li je Min ispričala Moiraini za Ninaevu. Šta li pričaju tamo unutra?, zapita se.
Nije imao predstave koliko dugo je stajao tu, kada su se vrata konačno otvorila. Ninaeva je iskoračila i trže se kada vide Lana. Zaštitnik je promrmljao nešto zbog čega je gnevno zabacila glavu, a onda kliznu pored nje kroz vrata.
Okrenula se prema Randu i on je tek tada shvatio da su svi ostali tiho otišli. Nije želeo da se sam suoči s Mudrošću, ali nije mogao da pobegne sada, kada je sreo Ninaevin pogled. Poprilično upitan pogled, pomislio je ljubopitljivo. Šta li su pričale? Ispravio se kada se približila.
Pokazala je na Tamov mač. „Izgleda da ti to sada priliči, mada bih više volela da nije tako. Odrastao si, Rande.“
„Za nedelju dana?“, nasmeja se, ali usiljeno, a ona odmahnu glavom kao da je nije shvatio. „Da li te je ubedila?“, upita. „To je zaista jedini način.“ Zastao je razmišljajući o Mininim varnicama. „Da li ideš s nama?“
Ninaevine oči su se razrogačile. „Idem sa vama! Zašto bih to uradila? Mavra Malen je došla iz Devonovog Jahanja da se pobrine oko onoga što bude trebalo dok se ja ne vratim, ali namerava da se vrati što pre. Još uvek se nadam da ću vas urazumiti i da ćete poći kući sa mnom.“
„Ne možemo“, odgovori joj. Pomisli da je video kako je nešto prošlo kroz vrata koja su bila još uvek otvorena, ali bili su sami u hodniku.
„Rekao si mi to, a i ona je.“ Ninaeva se namršti. „Da ona nije umešana u sve... Ne treba verovati Aes Sedai, Rande.“
„Zvučiš kao da nam zaista veruješ“, reče lagano. „Šta se desilo na skupu?“ Ninaeva se osvrnula ka dovratku pre no što je odgovorila; tamo se više ništa nije pomeralo. „Bilo je rasulo, ali nema potrebe da ona zna kako ne možemo da se pobrinemo za naše stvari bolje od toga. A ja verujem samo u jedno: vi ste svi u opasnosti sve dok ste s njom.“
„Nešto se dogodilo“, bio je uporan. „Zašto želiš da se vratimo ako misliš da postoji makar i najmanja mogućnost da smo u pravu? Zašto uopšte ti? Pre bi trebalo da su poslali gradonačelnika nego Mudrost.“
„Jesi odrastao.“ Nasmešila se i za trenutak njeno interesovanje nateralo ga je da se promeškolji, snebivajući se. „Sećam se da nisi ispitivao gde sam ja to odlučila da idem ili Šta da radim, gde god ili Šta god to bilo. I to samo pre nedelju dana.“
Pročistio je grlo i nastavio tvrdoglavo: „Zato što nema smisla. Zašto si zaista ovde?“
Ona pogleda ispod oka ka još uvek praznom dovratku, a onda ga uhvati za ruku. „Hajde da se prošetamo i da popričamo.“ Pustio ju je da ga vodi, a kada su bili dovoljno udaljeni od vrata da ih niko ne čuje, počela je: „Kao što rekoh, skup je bio pravo rasulo. Svi su se slagali da neko treba da pođe za vama, ali selo se podelilo. Jedni su hteli da budete spaseni, mada je bilo poprilične rasprave oko toga kako to da se uradi, s obzirom da ste bili sa... njom.“
Bilo mu je drago što se setila da pazi šta priča. „Ostali su verovali Tamu?“, upita.
„Ne baš, ali mislili su da ne bi trebalo da budete među strancima, pogotovu ne s nekim poput nje. U svakom slučaju, skoro svaki muškarac hteo je da bude među onima koji će poći. Tam, i Bran al’Ver, s terazijama položaja oko vrata, i Haral Luhan, sve dok ga Alsbet nije naterala da sedne. Čak i Cen Bjui. Svetlost me sačuvala od ljudi koji misle dlakama na grudima. Mada ne znam da li postoje neki drugi.“ Šmrknula je snažno i pogledala ga optužujuće. „Bilo kako bilo, mogla sam da vidim da će im biti potreban još jedan dan, možda i više, pre no što odluče bilo Šta, a nekako... nekako sam bila sigurna da ne smemo da čekamo toliko dugo. Zato sam sazvala Ženski krug i rekla im Šta mora da se uradi. Ne mogu da kažem da im se svidelo, ali shvatile su da je to ispravno. I zato sam ovde — zato što su muškarci oko Emondovog Polja tvrdoglavi praznoglavci. Verovatno se još uvek raspravljaju koga da pošalju, mada sam ostavila poruku da ću se ja pobrinuti za to.“
Ninaevina priča objasnila je njeno prisustvo, ali nije mu uopšte ulila poverenje. Bila je još uvek odlučna da ih vrati.
„Šta ti je rekla tamo?“, upita je. Moiraina je sigurno isprobala sve moguće načine da je ubedi, ali ako je propustila neki, on će pokušati.