Posle nekog vremena Lan osmotri prvo u jednom pravcu, a potom u drugom. Tvrde crte njegovog lica bile su zabrinutije nego što je Rand ikada video. Jednog trenutka Zaštitnik se uspravi u uzengijama i zagleda se u smeru iz koga su došli. Rand je mogao da vidi samo drveće. Lan se vrati u svoje sedlo i nesvesno zabaci svoj plašt kako bi mogao lakše da dohvati mač, dok je posmatrao šumu.
Rand pogleda Meta upitno, ali Met se samo namršti iza Zaštitnikovih leđa i slegnu ramenima bespomoćno.
Lan im reče tada preko ramena: „Troloci su u blizini.“ Stigli su na vrh brda i počeli da silaze na suprotnu stranu. „Deo isturene izvidnice. Verovatno. Ako naiđemo na njih, držite se mene po svaku cenu i radite isto što i ja. Moramo da nastavimo u ovom pravcu.“
„Krv i pepeo!“, promrmlja Tom. Ninaeva pokaza Egveni da bude blizu nje.
Raštrkani lugovi četinara pružali su jedini pravi zaklon, ali Rand je pokušavao da sve osmotri. Njegova mašta je pretvarala sivo drveće koje bi video krajičkom oka u Troloke. I zvuci roga bili su sve bliži. Odmah iza njih. Bio je siguran u to. Bili su iza njih i približavali su se.
Stigli su na vrh još jednog brda.
Ispod njih, tek što su krenuli uzbrdo, koračali su Troloci, noseći duge motke sa velikim omčama ili dugim kukama. Mnogo Troloka. Red se pružao daleko na obe strane; bio je beskonačan, ali u njegovom središtu, tačno naspram Lana, jahala je Sen.
Mirdraal kao da je oklevao kada su se ljudi pojavili na vrhu brda, ali već u sledećem trenutku mahao je iznad glave mačem sa crnim sečivom, koga se Rand sećao tako mučno. Red Troloka zatalasao se napred.
Čak i pre no što se Mirdraal pokrenuo, Lanov mač već je bio isukan. „Ostanite sa mnom!“, uzviknuo je, i Mandarb je jurnuo niz padinu prema Trolocima. „Za Sedam kula!“, povika.
Rand je progutao knedlu i mamuznuo zelenka da krene napred. Čitava njihova družina pojurila je za Zaštitnikom. Iznenadio se kada je shvatio da drži Tamov mač u ruci. Ponet Lanovim pokličem, pronašao je svoj: „Maneteren! Maneteren!“
Perin je ponovio: „Maneteren! Maneteren!“
Ali, Met je zavikao: „Carai an Caldazar! Carai an Ellisande! Al Ellisande!“
Glava Seni se od Troloka okrenula prema jahačima koji su jurili prema njoj. Crni mač zaledio se iznad njene glave. Otvor kapuljače pomerao se, tražeći nekoga među konjanicima koji su dolazili. A onda, Lan je bio pred Mirdraalom, dok su ostali napali red Troloka. Zaštitnikovo sečivo srelo se sa crnim čelikom iz kovačnica Takan’dara, uz zveket poput velikog zvona koji je odjekivao u udolini. Blesak plave svetlosti ispunio je vazduh poput munje.
Poluljudi sa zverskim njuškama nasrnuše na svako ljudsko stvorenje, vitlajući arkanima i kukama. Samo su Lana i Mirdraala izbegavali. Njih dvojica borili su se u jasno ocrtanom krugu. Crni konji isto su se kretali, mačevi su se sudarali. Vazduh je sijao i ključao.
Oblak je zakolutao očima i zanjištao, propevši se i udarajući kopitama oštrozuba lica koja su ga opkolila režeći. Teška tela gurala su se rame uz rame oko njega. Mamuzajući ga bespoštedno, Rand je poterao zelenka napred zamahujući svojim mačem, koristeći malo veštine koju je Lan pokušao da mu ulije. Zamahivao je kao da seče drva. Egvena! Tražio ju je očajnički dok je mamuzao zelenka, prosekavši putanju kroz dlakava tela kao da kosi korov.
Moirainina bela kobila izmicala se i izbegavala napadače na najmanji dodir šake Aes Sedai po uzdama. Bila je tvrda lica poput Lanovog dok je njen štap udarao. Plamen bi zahvatio Troloke, a onda bi buknuo uz urlik, tako da su samo iskrivljeni oblici ostajali da leže nepokretno na zemlji. Ninaeva i Egvena jahale su blizu Aes Sedai u paničnoj žurbi. Zubi su im bili žestoko iskeženi, gotovo kao troločki, a u šakama su držale male noževe. Ta kratka sečiva neće im biti ni od kakve koristi ako im se Trolok približi. Rand je pokušao da okrene Oblaka prema njima, ali zelenko je držao đem u zubima. Njišteći i udarajući nogama, Oblak se borio da ide napred, ma koliko jako Rand cimao uzde.
Oko tri žene raščistio se prostor dok su Troloci pokušavali da pobegnu od Moiraininog štapa. Oni su pokušavali da joj pobegnu dok ih je ona lovila. Plamenovi su urlali, a Troloci zavijali od muke i besa. Iznad urlika i zavijanja zvonili su udarci Zaštitnikovog i Mirdraalovog mača. Vazduh oko njih goreo je plavetnilom. Zaplamte još jednom, pa ponovo. Ponovo.
Omča na kraju dugačke motke posegla je za Randovom glavom. Nespretnim zamahom presekao je motku nadvoje, a onda sasekao jarcolikog Troloka koji ju je držao. Kuka ga je zakačila po ramenu otpozadi i zaplela se u njegov ogrtač povukavši ga unazad. Zgrabio je panično jabuku svog sedla kako bi se zadržao u njemu, gotovo ispustivši mač. Oblak se izvinuo njišteći. Rand se držao za sedlo i uzde očajnički. Osećao je kako klizi palac po palac, dok ga je kuka cimala. Oblak se izvio u stranu. Na trenutak, Rand je video Perina koji samo što nije pao iz sedla, kako se bori da otrgne svoju sekiru od tri Troloka. Držali su ga za ruku i noge. Oblak je jurnuo i Rand je video samo Troloke.
Trolok je skočio i zgrabio Randa za nogu, istrgnuvši je iz uzengije. Rand je pustio sedlo, dišući teško, da bi udario Troloka. U tom trenutku kuka ga je smakla sa sedla na Oblakove sapi. Jedino što ga je zadržalo da ne padne na tlo bilo je njegovo očajničko hvatanje za uzde. I tada, cimanje je prestalo. Trolok koji ga je držao za nogu podigao je ruke i vrisnuo. Zavijao je kao da su svi psi na svetu poludeli.
Svuda oko ljudi Troloci su padali na zemlju, trzajući se, čupajući dlake, grebući se po licu. Svi Troloci. Grizli su zemlju, režali ni na Šta, zavijali, zavijali, zavijali.
A onda je Rand video Mirdraala. Još uvek je sedeo pravo u sedlu svog konja koji je ludački skakao. Crni mač je i dalje mahao, ali jahač nije imao glavu.
„Neće umreti do sumraka!“ Tom je morao da viče, između teških udisaja, nadjačavajući vrisku koja nije popuštala. „Ne u potpunosti. Tako sam bar čuo.“
„Jašite!“, povika Lan besno. Zaštitnik je već okupio Moirainu i žene i odveo ih na pola puta preko sledećeg brda. „Ima ih još!“ I zaista, rogovi su zaplakali ponovo sa istoka, zapada i juga iznad vrisaka Troloka na zemlji.
Začudo, jedino je Met bio zbačen s konja. Rand je pošao kasom prema njemu, ali Met je zbacio omču sa sebe slegnuvši ramenima, pokupio svoj luk i popeo se u sedlo bez pomoći, iako je trljao grlo.
Rogovi su lajali poput pasa kada namirišu jelena. Pasa koji se približavaju. Lan je ranije nametao žustar korak, a sada ga je udvostručio. Konji su se koprcali uzbrdo brže no što su ranije jurili nizbrdo, a onda bi skoro poleteli niz suprotnu stranu. Ali zvuk rogova je bio sve bliži i bliži, sve dok se grleni povici potere nisu čuli kad god bi rogovi zastali. Ljudi su dospeli na vrh u istom trenutku kada su se Troloci pojavili na susednom brdu. Vrh se cmeo od Troloka, čija su lica bila iskrivljena iskeženim njuškama. A tri Mirdraala zasenili su sve njih. Samo je stotinu hvatova delilo dve družine.
Randovo srce osušilo se poput starog grožđa. Tri!, užasnuto pomisli.
Crni mačevi Mirdraala digli su se kao jedan. Troloci su nagrnuli niz padinu. Pobedonosni krici i motke sa omčama dizali su se iznad njih dok su trčali.
Moiraina je sjahala sa Aldieb. Izvadila je smireno nešto iz svoje torbice i odmotala. Rand je krajičkom oka ugledao tamnu slonovaču. Angreal. Sa angrealom u jednoj ruci, a štapom u drugoj, Aes Sedai je razmakla stopala, sama protiv Troloka koji su jurili prema njoj, i crnih mačeva Seni. Podiže visoko svoj štap i zabode ga u zemlju.
Tlo je zazvonilo kao gvozdeni lonac po kome je udario malj. Šuplje zvečanje se stišalo, zamrlo. A onda, na trenutak, zavladala je tišina. Sve je bilo tiho. Vetar je zamro. Krici Troloka su umukli; čak se i njihov juriš zaustavio. U treptaju oka, sve je stajalo. Lagano, tupa zvonjava se vratila pretvarajući se u tihu grmljavinu, sve jače dok zemlja nije počela da ječi.